Long time no see. Dugo se nismo čuli a ni videli mi. Nit sam romorila, nit sam govorila, a kamoli šta pisala od poslednjeg teksta Još jedan pečat u pasošu mog života. Na kraju ovog “putovanja” sam vam obećala da se javim sledeće godine. E sad, nije da sam udarala pečate pa me zato nije […]
All Posts By: Ana Stambolić Maksimović
Ko je poslao muškarce na Mars a žene ostavio na Veneri?
Bog je prvo stvorio muškarca pa ženu (mislim tako su nam dojavili, preneli, tako nas nekako naučuli, za život obučili). Negde sam pročitala da svaki veliki umetnik prvo stvori skicu pa tek onda remek delo. Sada će neki reći „Opa, evo još jedna feminiskinja. Da te čujem mala. Šta bi nam ti to dala?“ Ja […]
Hoću da ličim na sebe!
Postoji jedna jako interesantna i nadasve poučna priča koja oslikava naše moderno društvo, društvo koje svoju nutrinu zatrpava materijalnim stvarima, površnim stvarima. Modernizacijom smo sve više počeli da se vezujemo, sebe i svoj uspeh da poistovećujemo sa količinom materijalnih stvari koje posedujemo. Jurimo bogatstvo, kuće, kola, a zaboravljamo da postojimo, zaboravljamo kako čvrsto na zemlji […]
Al’ je lep ovaj svet…
Davne (takav je osećaj jer se za ove 4 godine svašta zbilo i promenilo) 2018. godine, krenula sam na svoje unutrašnje putovanje. Na tom alhemijskom putovanju verni vodič, taksista, bila mi je Žana Poliakov – večni avanturista. Ne bukvalno taksista nego kroz svoj mentorship program za pisanje knjige. Baš tada, kada u mojoj glavi ludilo, […]
Još jedan Pečat u pasošu Života
Čovek je nomad po srcu svom, po misli svojoj, po idealima svojim. On je nomad po volji božjoj koja ga je stavila među ogromna prostranstva neba i zemlje. Davnašnja i današnja strast, da se leti, putuje bez putanja i stanica i granica, to je proboj nomadstva čovečje prirode. Volja božja: to su staze i reke, […]
Sigurnim koracima u bolje sutra
Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati – govorio bi deci Jovan Jovanović Zmaj. Verujem da je za mnoge od vas prošla godina bila izazovna. I meni je. Čim je krenula potpuno me onesvestila. Bukvalno sam jednog dana pala u nesvest. To me je tako fino protresno te izvuklo na površinu sve emocije […]
I WANT TO BREAK FREE
Još od malih nogu nas uče, a time i muče, šta smemo a šta ne smemo. Nemoj se ljutiti, nemoj plakati, ne besni, ne histeriši, budi jak, ne pokazuj previše osećanja, ne pravi sranja…u prevodu ne budi to što jesi i ne osećaj to što osećaš. Zbog svega toga polako počinjemo da gubimo slobodu, soptvenu […]
Mirror, mirror on the wall
Ogledalo reflektuje sve ono što je unutra. Sve što je unutra se oslikava i odražava na ono što vidimo spolja. U poslednje vreme vidimo patnju, ljutnju, bes i nezadovoljstvo kako bukte na sve strane, a mi samo želimo da živimo život “bez mane”. Pa negodujemo, protestvujemo i borimo se protiv nečega, svačega, i ničega. I […]
Sve je dobro kad se dobro svrši
Život kao i sve u njemu je postao jedna konstantna zbrka i frka. Život i sve u njemu je postao jedna haotična trka. Svi trčimo, jurimo i žurimo. Svi bismo želeli sve sada i odmah. Da što pre stignemo do cilja, do kraja, da što pre svršimo i posao završimo. Ništa se ne radi, sve […]
Greškom do uspeha
Negde sam pročitala da je u životu sve lekcija ili blagoslov. Verujem da je u životu sve blagoslov jer lekcija koju smo savladali postaje jedan veliki blagoslov. Zato je jako važno da sebi dozvolimo greške jer su one naši najveći učitelji, naše najveće lekcije, a samim tim i naši najveći blagoslovi. Onaj koji nikad nije […]
Duhovi prošlosti
Mama, tata, baba, deda, pradeda, prababa, čukunbaba, čukundeda, navrbaba, navrdeda, kurđel, kurđela…beli orao, bela pčela…spisak je dugačak. Neke od njih poznajemo, neke kroz slike i anegdote upoznajemo a neke su svi zaboravili. Mnogi veruju da je novorođeno dete prazno platno i da ga oblikuje društvo, sredina u kojoj raste, kultura iz koje je potekao, a […]