fbpx

I WANT TO BREAK FREE

Još od malih nogu nas uče, a time i muče, šta smemo a šta ne smemo. Nemoj se ljutiti, nemoj plakati, ne besni, ne histeriši, budi jak, ne pokazuj previše osećanja, ne pravi sranja…u prevodu ne budi to što jesi i ne osećaj to što osećaš. Zbog svega toga polako počinjemo da gubimo slobodu, soptvenu moć i počinjemo da se osećamo kao žrtve. A ljudi koji se osećaju kao žrtve misle samo o sebi i okupirani su emocijama koje ne procesuiraju nego samo gomilaju. Baš kao kada ne čistimo ranu, ona se zagnoji. Zato je bitno da na vreme svoje emocije procesuiramo kako bismo osetili mir, slobodu i sopstvenu moć. Kvalitet našeg života određen je kvalitetom naših emocija. Ako svesno dopustimo našim emocijama da isplivaju, ako ih osvestimo i osetimo, shvatićemo da su upravo one izvor naše moći, naše snage. Potiskivanjem emocija, mi sebi branimo slobodu, zatvaramo se i gubimo sposobnost da se razvijamo, da rastemo. Naši odnosi se pogoršavaju, sve više i više padamo u depresiju, melanholiju, organizam nam strada, zapadamo u krize, u bolesti, a da ni doktori a ni mi sami ne znamo zašto. Zaboravili smo na emocije koje smo stavili pod ključ, koje bujaju i prete da napolje pokuljaju. Mislimo da ako svesno kontrolišemo naše emocije da smo srećni, da smo uspeli a zapravo smo u zabludi.

Cvet s tugom gubi latice, ali umesto njih sa radošću očekuje plod. – Rabindranat Tagore

Pozitivno razmišljanje bez pozitivnih osećanja ne cilja daleko. Emocionalna sloboda je ključ ka apsolutnoj slobodi, ključ ka sopstvenom biću, ka miru, ljubavi i blagostanju. Stalno govorimo kako se istorija ponavlja, kako se ništa ne menja, sve se samo vrti u krug… pa se zapitamo „ko je ovde lud“. Istorija se ponavlja jer nismo naučili lekcije, nismo dozvolili sebi da osećamo, da se svega što nas tišti oslobodimo. Onog trenutka kada se spontano prepustimo našim osećanjima postaćemo celoviti. Jer sva nagomilana osećanja, sva tuga i bol koja se gomila polako prelazi u krivicu koja budi bes, ljutnju i agresiju.

Ako zatvorimo vrata svim manama i istina će ostati vani. – Tagore

Krivica je ta koja nam ne dozvoljava da osećamo, jer kad osećamo mi se krivice oslobađamo. Krivica nam govori da nešto ne možemo da uradimo, krivica nas izjeda kada nešto uradimo. Često krivicu mešamo sa strahom jer se ona vešto krije iza njega. Krivica nas blokira i sprečava da osećamo. Zato se mnogi političari i moćnici koriste krivicom kako bi upravljali narodom, jer čovek koji oseća krivicu nije slobodan čovek. Krivice ćemo se osloboditi jedino ako sebi dozvolimo da osećamo. Krivica je ta koja stvara negativno iskustvo, koja stvara bes, ljutnju i strah. Krivica nema moć, mi mislimo da ima jer se plašimo da osećamo, plašimo se iskazivanja „negativnih“ emocija. Pod znacima navodnika je jer su emocije emocije, ono što je pozitivno ili negativno je naša reakcija na njih. Kada bismo praktikovali slobodu osećanja, kada bismo svoje emocije procesuirali kako nadolaze, oslobodili bismo se negativnog iskustva i shvatili bismo da su sve emocije sastavni deo života, i da u njihovom osećanju zapravo leži sva lepota. Kada bismo svoje emocije pratili i shvatili, manje bismo patili.

Kad god nešto pustimo, stvaramo prostora da nešto drugo dođe. Emocije predstavljaju energiju koja se kreće, energiju koja stvara, a da bi stvarala a ne razarala potrebno je da je pustimo da slobodno teče. Potrebno je da osetimo energiju i da je pustimo da se kreće, da protiče i da izlazi iz našeg tela. To može biti u vidu zvuka ili pokreta, a ako se plašimo da će naši pokreti biti suviše grubi ili zvuci koje ispuštamo suviše snažni, možemo ovaj tok započeti pisanjem. Ako se plašimo kako će izgledati kada sebi dopustimo sva osećanja, sva životna stanja, možemo prvo početi tako što ćemo naše emocije zapisivati i na taj način ih polako puštati napolje. Jer papir trpi sve ali naše telo ne. Zato pišimo, slikajmo, neka isteče sav strah, sva tuga i sav bol. Obojimo te bele strane, prihvatimo svoje mane.

Mir se ne može održati na silu. On može biti postignut samo razumevanjem. – Albert Anštajn

Ako sebi zabranimo da osećamo, da spontano proživljavamo emocije, sebi smo zabranili da rastamo, da se razvijamo, da otkrivamo svoje pravo ja. Zatvaranjem emocija, zatvaramo i sebe. Što se više borimo i što više negiramo naša osećanja mi stvaramo razna sranja. Na ovaj način mi jačamo krivicu koja nas izjeda i razarara, koja nagriza našu slobodu i naše biće. Što pre prihvatimo realnost, što pre prihvatimo svetlost i tamu, smanjićemo životnu dramu.

Sve što nam se dešava, bolesti, stradanja, suše, zemljotresi, poplave, prirodne katastrofe posledica su ugušenih emocija koje izlaze na površinu. Ovo je način na koji se priroda leči, način na koji se oslobađa negativne energije kojom smo je zatrovali. Emocije koje nisu oslobođene truju naše telo, truju prirodu čiji smo sastavni deo svi. Vreme je da naučimo da se na prirodan način oslobodimo potisnutih emocija kako bismo stvorili energetski balans. Da bismo izlečili prirodu, potrebno je da izlečimo sebe. Vreme je da iskreno zavolimo svaki deo svoga bića, svoje telo, svoj um i svoje emocije. Vreme je da oslobodimo svu ljutnju, bol i tugu. Vreme je da se izlečimo jer ćemo tako izlečiti svet. Vreme je da prihvatimo svoje vrline, svoje mane, pozitivne i negativne strane, da prihvatimo dualnost, svetlost i tamu, mušku i žensku stranu i da dozvolimo emocijama da slobodno teku…jer sopstvenim mirom doprinosimo miru u svetu.

Sve je povezano i svi smo mi povezani, bez obzira da li se nešto dešava u nama, blizu ili daleko od nas, to svakako utiče na nas i zato treba jedni druge da volimo, kako bismo mogli bolji svet da stvorimo.

LET THERE BE PEACE by Christine DeLorey

Let there be peace
let there be trust
let there be compromise
we know we must
and if we don’t answer this call
there will be nothing left at all
let there be peace, love, understanding.

let there be peace
let there be calm
let there be tolerance
no more alarm
free the hate you hold within
learn to forgive and let love in
let there be peace, love, understanding.

let there be peace
in every place
and so evolves the human „race“
free the fear, free the pain
nothing to lose
the WORLD to gain
let there be peace, love, understanding

let there be peace
let there be truth
let us be free to live as we choose
with borders and warriors a thing of the past
and love for each other the fuel of our hearts
let there be peace, love, understanding.

there is no prize
no first place
here at the finish line of the „race“
and when we see that no one can win
that’s when HUMANITY begins
let there be peace, love, understanding.

* Iz pera Ane Stambolić, www.virtualnoogledalo.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *