fbpx

Holy Guacamoli

Jedan od novih rezidenta u mojoj srpsko-američkoj kuhinji je avokado. Jako fina i neutralna voćka, a masna. Jeste, voćka, i to bobica!

Avokado se ubraja u zdrave masti, najpre zato što su netaknute i neprerađene, a po hemijskoj strukturi nezasićene. Onako kako je priroda zamislila. Pa sva ta vlakna i minerali, sve pršti od zdravlja. Nekom je gurmanluk, nekom prilog, nekom užina. Može da se kombinuje do mile volje. U Njujorku ga ima tokom cele godine i relativno je pristupačan. Maja kaže da je u Srbiji lutrija pronaći mekan i zreo avokado. Srećom, avokado lepo dozreva u drušvu banane, samo ih ostavite da se druže neko vreme u činiji. Avokado će da uzri i smekša, a banane budu slađe.

Ne znam tačno sa čime da uporedim rasprostranjenost i prisutnost ovog voća u američkoj ishrani. Mmmožda, paprika? 

Pa recimo da mi isto toliko volimo papriku kao što ovde vole avokado. Avokado dodaju u granolu i smutije, služe ga uz omlete, takose i kesadilje i odličan je kao preliv za salatu. Često se dodaje raznim zdravim, nekuvanim poslasticama. Na primer, sladoled od avokada je preukusan dezert. Avokado je zaista jedan univerzalan prilog, u sve se meša!

“Ogromna su to očekivanja od jedne bobice, ali ih ona postojano nadmašuje.”

Iako u Njujorku mnogo češće jedem po restoranima nego što sam to praktikovala u Beogradu, i dalje gravitiram prema obrocima pripremljenim u kućnoj radinosti. Prosto volim kada mi hrana koju jedem prođe kroz ruke i kad tačno znam šta sam i koliko koristila u pripremi obroka, i gde sam nabavila namirnice.

Avokado je blagog i neutralnog ukusa, te se lepo slaže sa lukom i citrusima. U američkoj kuhinji je to uvek lajm, ali meni je on mršava zamena za limun. Em je sitniji, em ima manje soka. U mojoj kuhinji je ionako sve opciono, skoro ništa ne pravim po receptu, sve odokativno. Ako baš ne znam šta ću, avokado malo ugnjavim, posolim, stavim malo limunovog soka i voila! Imam namaz za tost. Kada želim da se malo poigram i zabavim novim ukusima, ja dodam još par sastojaka, ali ništa komplikovano. Najvažnije je da mi je po ukusu 🙂

Za ovaj recept sam izgnječila jedan zreo avokado, posolila ga i pobiberila, iscedila mrvicu limunovog soka i sitno iseckala struk mladog luka. Smesi sam dodala timijan, sigurno jednu punu kafenu kašičicu tih fantazmagorično mirišljavih listića. U originalnom receptu za gvakamole koristi se korijander, ali meni je ovog puta odlično legao timijan. Za punoću ukusa sam u celu smesu dodala nekoliko sitno seckanih maslina. Po receptu bi u gvakamole trebalo staviti i malo paradajza, koji obožavam, ali pošto ga moj mužić nikako ne voli, uvek ga poslužim sa strane. I to onaj domaći paradajz, kvrgav i sočan. Što je nesavršeniji na oko, to je bolji. Znači da je izašao iz bašte, a ne iz fotošopa. Less is more. 

Ako je doručak u pitanju, a preda mnom je dugačak dan, verovatno bih svemu dodala i jedno kuvano jaje (opet domaće). Neki bi rekli da je to već previše masnoća i holesterola. Vegani bi protestvovali zbog porekla. Lično, nemam ništa protiv jaja u ishrani, dok god znam da potiču od domaće koke koja trčkara po dvorištu. Zato subotom idem na farmers market. To je ovde, po naški, pijaca.

priprema:

1 avokado – izgnječen, 2 kašičice limunovog soka (ili lajma), 2-3 sitno seckane masline, 1 kašičica svežeg timijana, 1 struk mladog luka, sitno seckanog, so, biber.

Sve to pomešati i izdašno namazati na tostirani hleb, koji ste, naravno, sami napravili. Služiti uz svež paradajz ili šta god ima sveže na pijaci ili u bašti.

…..

recept nam je dala Marija Vujčić, Happily Ever Eater.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *