Život kao i sve u njemu je postao jedna konstantna zbrka i frka. Život i sve u njemu je postao jedna haotična trka. Svi trčimo, jurimo i žurimo. Svi bismo želeli sve sada i odmah. Da što pre stignemo do cilja, do kraja, da što pre svršimo i posao završimo. Ništa se ne radi, sve se samo odradi jer nemam ti kad. Živi brzo, umri mlad.
Svi samo želimo da stignemo na odredište pa ni ne znamo da smo na prekrasnom putu. Ni ne vidimo da se divne stvari dešavaju oko nas i u nama dok mi jurimo 200 na sat do tog krajnjeg cilja.
ukoči…
obrati pažnju…
budi prisutan…
opusti se i uživanju prepusti se….
I u seksu, toj prekrasnoj igri, tom čarobnom činu spajanja i prepuštanja mi jurimo. Samo gledamo kako da svršimo, kako da stignemo do vrhunca, do tačke gde sve nestaje, da postoji prestaje…pa tako u toj trci za orgazmom, za ciljem mi zaboravimo na samu igru, na put koji je pred nama. Sex nije trka do orgazma, sex je put uživanja, predaje, strasti, igra spajanja i otkrivanja sebe i partnera.
Seks je susret dva bića, svojevrsna komunikacija koja bi trebalo da bude jedna velika uživancija a ne stalan pritisak i stres. Pitamo se zašto smo se toliko udaljili, zašto su nam veze komplikovane i teške. Verujem da je to zato što smo zaboravili da uživamo u njima, zaboravili smo da dišemo, da slušamo, razumemo i da se prosto i jednostavno opustimo i sadašnjem trenutku prepustimo.
sex je prljav, sex je loš
i to je sad kao nešto ružno
ma to je bre nešto nužno…
sex je dobar za zanimaciju
sex je dobar za rekreaciju
sex je dobar za bolju koncentraciju
sex je dobar za manju sekiraciju
sex je dobar za celu naciju
Ako želimo da postignemo vrhunac, trenutak ekstaze, potrebno je da izgubimo kontrolu, da se potpuno prepustimo trenutku, bez potrebe da kontrolišemo, da određujemo koliko će trajati i da se brinemo da li ćemo u isto vreme svršiti, prljav posao završiti. Jorge Bucay u svojoj knjizi Put susreta navodi idealan primer koji slikovito objašnjava šta postižemo kada pokušavamo u isto vreme da svršavamo. Priča je išla otprilike ovako:
To vam je kao kada bismo žena i ja u toku večere odlučili da moramo u isto vreme da završimo jelo. Počnemo jesti i gledamo u onog drugog dokle je stigao. Pa onda ona meni kaže „Prebrzo jedeš“, a ja njoj „Ne, ne, ne…ti predugo žvaćeš, u tebi je problem.“ „Nije u meni, u tebi je.“ Pa ne stižemo ni vazduh da udahnemo. Jedan, dva, tri, u isto vreme završismo mi. I onda nam je muka, onda smo ljuti jedno na drugo…i shvatamo da ni najmanje nismo uživali u divnim ukusima koje nam je jelo pružilo.
Postoji nekoliko razloga zbog kojih žurimo, zbog kojih ne umemo i ne možemo da uživamo u trenutku. Jedan od razloga je što živimo u svetu gde je sve instant, sve je brzo i kratko, uvek se negde žuri, brine i razmišlja kako da uradimo ovo, kako da obavimo ono. Živimo u svetu gde se nema vremena za uživanje, za odmor i mir u pravom smislu te reči. Drugi razlog predstavljaju razna uverenja koja su nam usadili tokom života (seks je prljav, seks je loš) zbog kojih osećamo krivicu i ne dozvoljavamo sebi zadovoljstvo, prepuštanje i uživanja.
Svako treba da otvori svoj prtljag i pogleda šta je tu od njegovih sopstvenih stvari a šta je pokupio od drugih, da polako prebere komade koji mu odgovaraju, koji su po njegovoj meri, a da svemu što ga žulja kaže „aj, ne seri“. Tek tada ćemo moći da vidimo šta je to što nama odgovara i tek tada ćemo moći da iskrojimo život i sve u njemu po svojoj meri.
Naša destinacija nikada nije mesto, već novi način posmatranja stvari. – Henri Miler
I hajde već jednom da stanemo na kraj pričama i uverenjima da muškarci mogu da imaju seks zarad rekreacije i zanimacije a žene samo zarad ljubavi. Ne postoji muška ili ženska seksualnost, postoji samo seksualnost. Da, postoji razlika u fizičkom smislu, u smislu anatomije, oblika i funkcije ali svi imamo želje i potrebe, i žene imaju želju za sex-om kao zanimacijom i rekreacijom ali to njima nije bilo dozvoljeno, učene su da to ne rade fine devojke. Nije lepo ni kada žena želi sebe sa sobom da deli. Da uživa u spajanju sa svojim bićem, da uživa u svesnom dodiru i pažnji koju nesebično sama sebi daje…i ni malo se zbog toga ne kaje.
Jelena Vuković otvoreno priča o ženskoj seksualnosti, o otkrivanju sebe i spajanju sa sobom. Ona je pokrenula i ženske krugove koji vam otkrivaju tajne odaje vašeg bića. Ciklus Leptir među njenim nogama predstavlja radionice koje vas uvode u svet ženske sexsualnosti, koje vas uče kako da otvorite svoje srce, da prihvatite sve emocije jer je seks direktno povezan sa emocijama. Dobar seks je povezan sa slobodnim emocijama, emocijama koje slobodno teku, a loš seks je povezan sa blokiranim emocijama, emocijama koje nas koče i onemogućavaju da se potpuno prepustimo i da uživamo.
Dobre devojke one idu u raj baš sve, loše devojke idu kud god požele. Ako ćemo tako da gledamo na stvari i ako će to “budi dobra” sreću da nam kvari onda je bolje da budemo „loše“, da živimo, uživamo i da dišemo punim plućima. Jedna od “loših” je i NotAnAngel koja na SoulFood-u sa vama deli sve ono što je veseli. Toplo vam preporučujem njen tekst Oblačno, sa šansom za orgazam koja će tmuran dan pretvoriti u sunčan i nasmejan.
Iz pera Ane Stambolić, www.virtualnoogledalo.com
