Naše postavljanje granica je uslovljeno događajima, uverenjima i iskustvima iz detinjstva. Plašimo se da postavimo granice iz straha da ćemo biti odbačeni, da nećemo biti voljeni, da ćemo izneveriti i povrediti druge ljude, da nećemo ispuniti nečija očekivanja.
Da li je i vama teško da postavite granice prema drugim ljudima? Koliko puta ste rekli “da” nekome, a posle toga ste se osećali loše, nezadovoljno, razočarano, ljuto, besno, krivili sebe, osećali teskobu u grudima, glavobolju i preispitivali sebe?
Koliko puta vam je ostala “knedla u grlu”, jer niste mogli da izgovorite “ne”?
Zašto počinjemo da postavljamo granice?
Počinjemo da postavljamo granice:
- Kada osvestimo svoje želje, potrebe, prioritete, ciljeve, osećanja, misli, uverenja i obrasce ponašanja.
- Kada prihvatimo i zavolimo sebe baš takve kakvi smo.
- Kada počnemo da cenimo, poštujemo i vrednujemo sebe, da imamo samopouzdanje, hrabrost i odlučnost.
- Kada osetimo nezadovoljstvo u nekom odnosu.
Kako da postavimo granice?
Najvažnije prilikom postavljanja granica jeste da osvestimo odnos, prihvatimo odgovornost, ne optužujemo i ne tražimo krivca u drugome. Jako je važno da se bavimo sobom i da postavimo sopstvene granice. Podjednako je važno i da poštujemo tuđe granice. Promena polazi od nas samih, jer mi jedino možemo da menjamo sebe, a ne druge. Kao i za sve, i za postavljanje granica je potrebno vreme. Zato je važno biti strpljiv i dosledan. Potrebna je vežba, to jest ponavljanje novog obrazca kojim zamenjujemo stari obrazac ponašanja. Jaka volja i želja čini čuda! Odustajanje nije opcija!
Postavljanje granica=ljubav prema sebi
Kada počnemo da postavljamo granice znači da smo počeli da volimo i cenimo sebe, da verujemo da smo vredni i da imamo samopouzdanje. Znači da smo sazreli i da smo prestali da se plašimo da ćemo izgubiti nekog ako postavimo sopstvene granice.
Postavljanje granica sa onima koje volimo
Postavljanje granica je jako delikatno kada su u pitanju naši najbliži : roditelji, partneri, deca, rođaci, prijatelji. Najteže je postaviti granice sa ljudima koje volimo. Posebno kada je u pitanju odnos sa partnerom. A da pri tom ne osećamo krivicu, grižu savesti i strah da će nas partner napustiti. Strah da ćemo biti nevoljeni i odbačeni. Jako je važno da “branimo” svoje granice i da budemo u miru sa tim šta osećamo i želimo. Da ne posustanemo u naletu emocija, zahteva i uslovljavanja druge strane. Da istrajemo u našim, a opet da poštujemo partnerove granice.
Poštovanje sopstvenih i partnerovih granica je ključ dobrog i zadovoljavajućeg odnosa. Meni je bilo jako teško da pronađem balans u postavljanju granica sa partnerom. Ali sve je stvar navike i vežbe. Verujte mi!
Prvi put je najteže izgovoriti “ne” i postaviti granice. Već posle drugog, trećeg puta, imala sam osećaj da se nikada nisam ni ustezala da kažem ono što mislim i osećam. To je normalna i prirodna stvar. Da mogu nesmetano da govorim ono što mislim i želim. Bez bojazni da ću imati osećaj krivice, griže savesti ili strah od odbačenosti. Zapamtite, svako ima pravo na svoje mišljenje! Ali kada osetite da ste nezadovoljni i na neki način ugroženi i kada pobedite taj strah, onda nestane svaka bojazan. Bukvalno svaka! Spremni ste da se borite kao lav za vašu “teritoriju”! I da više nikada nikome ne dopustite da vam pomeri sopstvene granice, a kamoli naruši.
Spremni ste da poštujete sebe, a i druge!
Iskustvo koje mi je jako teško palo je kada sam postavila granice najboljoj prijateljici. I kada sam tu istu prijateljicu “izgubila” posle 15. godina druženja. Nedugo posle postavljanja granica prema njoj. Koje je ona godinama uspevala da pomera. Ali nisam želela da odustanem od svojih granica. Čak ni po cenu da je izgubim. Ja nju i dan danas jako volim. I nikada neću zaboraviti predivne trenutke koje smo delile zajedno. Zahvalna sam na njenom prijateljstvu i na divnim uspomenama koje nas vežu. Kada jednom zavolite sebe, kada ste svesni i sigurni u svoja osećanja i kada osećate mir, onda strah od gubitka ne postoji. Onda znate da ljudi ulaze u vaš život sa razlogom. Kao što i izlaze iz njega. Znate da ništa nije slučajno. I da se sve dešava za vaše najveće dobro!
Postavljanje granica vodi ka ljubavi, miru i sreći
Vrhunac postavljanja granica prema drugim ljudima jeste kada smo potpuno svesni ko smo, koliko vredimo, šta želimo, koji su naši ciljevi i potrebe.
Onda smo u potpunom miru sa sobom i postavljenim granicama prema drugim ljudima, bez obzira na mišljenje i reakcije drugih ljudi. Spremni smo čak i da okončamo neke odnose u potpunom miru i prihvatimo da smo uradili i dali sve od sebe. Spremni smo da otpustimo i nastavimo dalje na predivnom putu samospoznaje, ljubavi i sreće.
…
tekst napisala dok je postavljala granice Jovana Stanisavljević
preuzeto sa njenog sajta Guess who? Me.
