fbpx

Pitagorejska škola

Jedan od velikih Učitelja, Pitagora, filozof i matematičar, rodjen je na ostrvu Samos u Grčkoj oko 560 p.n.e.   Legenda kaže da je njegov otac zajedno sa njegovom majkom dok je bila trudna, na jednom od svojih putovanja, posetio Delfe. Tom prilikom proročica Pitija mu je rekla da će njegova žena roditi dete koje će svet zadiviti svojom lepotom i mudrošću i koje će biti od velike koristi čovečanstvu. U čast proročice ženi je ime promenio u Pitija, a sinu je dao ime Pitagora – prorokovan od Pitije. Otac kao imućni trgovac obezbedio mu je obrazovanje kod najboljih učitelja filozofa tog vremena, Ferekida, Anaksimandera i Talesa. Zatim odlazi u Egipat gde će provesti oko dvadeset godina i biti iniciran u egipatske misterije. Egipat će osvojiti Persijanaci koji će ga zarobiti i odvesti u Vavilon gde će provesti oko deset godina i dobiti velika znanja od njihovih sveštenika (magova). Posle dugog niza godina provedenih u učenju i istraživanju, vratiće se u Grčku, međutim zbog Polikratove tiranije odlučuje da ode u južnu Italiju gde u gradu Krotonu osniva svoju školu. 

Na školi je stajao natpis “Natrag profanima”. Prijemni ispit obuhvatao je moralnu i psihičku stabilnost, obrazovanost. Pri tom Pitagora je pažljivo posmatrao kandidate odnosno prikupljao podatke o njihovom ponašanju i sklonostima ne uzimajući u obzir njihov društveni status, bogatstvo. Prvi put u grčkom svetu i žene su imale pristup školi.

U njegovoj zajednici postojale su dve kategorije: akuzmatici (slušaoci – koji su samo prisustvovali predavanjima) i matematici (učenici), koji su bili potpuno posvećeni ulozi filozofa i koji su kao iskušenici početnici polagali zavet ćutanja koji je trajao pet godina. Na taj način čovek shvata misli drugih ljudi i nevažnost sopstvenih potreba za izražavanjem nebitnih primedbi, pitanja, odgovora.

Prvi je uveo i pojam filozofije, ljubavi prema mudrosti. Dok je bio na Olimpijskim igrama Leon, princ od Fliusa, impresioniran njegovim znanjem upitao ga je kako bi opisao sebe. Pitagora je odgovorio da je on filozof. Pošto princ nije čuo za tu reč, tražio je objašnjenje.  

“Život se prinče Leone može uporediti s ovim igrama, zato što u gomili koja se ovde okupila, neki su privučeni sakupljanjem poena, a drugi nadom i ambicijama za slavom i uspehom. Ali među njima postoji samo nekolicina koja je došla da posmatra i da proba da razume sve što se ovde događa.

Isto je i u životu. Neki su pod uticajem ljubavi za bogatsvom, dok su drugi slepo vođeni ludom groznicom za moći i dominacijom, dok se najfiniji tip čoveka predaje otkrivanju smisla i cilja samog života. On pokušava da otkrije tajne prirode. Takvog čoveka ja zovem filozofom i mada ne postoji čovek koji je mudar u svakom pogledu, on zna ceniti mudrost kao ključ za prirodne tajne.” 

Cilj njihovog filozofskog obrazovanja bilo je uspostaviti harmoniju između duha i tela kroz moralno i duhovno pročišćenje putem vrlina koje čoveka približavaju božanskom. Prihvatio je ideju o besmrtnosti duše iz orfizma, zasnovanom na uspostavljanju harmonije i reda u svim stvarima. Duša je besmrtna i prelazi iz jedne forme u drugu. 

Matematika odnosno brojevi su osnovni principi, pravila koja postoje u prirodi, ujedinjene snage kosmosa i simboli božanske stvarnosti. Značajnu ulogu u obrazovanju imala je i muzika, koja se koristila i u terapeutske svrhe i imala je isceliteljsku moć. Posebne melodije su se koristile za ispravljanje teških duševnih stanja u njihovu suprotnost, vrlinu. Ujutru bi slušali življu melodiju a uveče umirujuću kojom bi se čistili od dnevne buke. Na kraju dana bi meditirali uz preispitivanje samog sebe da li su se ispravno ponašali, gde su bili. Najveći simbol harmonije je prijateljstvo. Čovek treba tako da se ponaša da ne dozvoli da mu prijatelj postane neprijatelj, i da teži ka tome da mu neprijatelj postane prijatelj.  Učenici koji su bili upućeni u najviše istine znanja mogli su da učestvuju u političkom životu koji je bio zasnovan na uspostavljanju ravnoteže snaga moralnog i političkog života. Svi ovi zakoni sadržani su u savršenom kosmosu.

Pitagorejska škola u Krotonu je spaljena od strane gomile ljudi na čelu sa Kilonom, pripadnikom jedne od najbogatijih i najuglednijih porodica. Bio je duboko povređen jer ga je Pitagora odbio zbog njegove nasilne prirode, a on je žarko želeo da postane učenik ove ugledne škole. Stradali su skoro svi članovi škole, a po jednoj verziji i sam Pitagora. Dok druga verzija navodi da se povukao u Metapon gde je i umro oko 495 p.n.e.

Pravila u školi su bila vrlo jasna i stroga.  Odlikovala ih je moralna čistoća uma i tela, nosili su belu lanenu odeću. Nisu odobravali lov.  

Njihov dnevni raspored je izgledao ovako:

  1. Ujutru bi prvo smirili dušu, tako što bi šetali po šumi ili bi boravili u hramovima, gde bi provodili vreme u samoći jer je bilo pogrešno ići uznemiren među ljude, a da se pre toga ne postigne harmonija duha i bistrina uma.  
  2. Potom bi pohađali predavanja i korigovali narav u hramovima i ostalim svetim mestima.  
  3. Briga o telu je bila izuzetno važna. Bili su zastupljeni sledeći sportovi: trčanje, borba, skakanje, gimnastika, tegovi, u zavisnosti od njihove fizičke snage. 
  4. Doručak je bio veoma lagan i sastojao se od hleba, meda ili saća. U toku dana nisu pili vino, kako bi ostali pribrani.
  5. Nakon doručka su se bavili društvenim poslovima i primali goste. 
  6. Uveče bi išli u šetnju udvoje, utroje, prisećajući se lekcija i posvećujući se plemenitim zanimanjima.   
  7. Sledilo bi kupanje. 
  8. U trpezariji bi se skupilo najviše njih deset, vršili su kropljenje, prinoseći kao žrtvu opojne biljke i tamjan. 
  9. Večerali bi pre zalaska sunca. Pili bi vino, jeli ječam, pšenični hleb, zakusku, kuvano i sveže povrće. Služilo se i meso žrtvenih životinja, dok su ribu jeli retko, jer su neke vrste riba, iz određenih razloga, smatrali nepogodnim za hranu. 
  10. Zatim bi opet vršili kropljenje i glasno čitali. 
  11. Pre nego što bi se rastali najstariji među njima bi rekao: “Biljkama koje donose plodove ne pričinjavati štetu i ne uništavati ih kao i živa bića, ako po prirodi ne štete ljudskom rodu i ne ubijaju ih.”; “Prema rodu bogova, rodu demona i heroja odnositi se dobro i s pijetetom, a takođe i sa roditeljima i dobrotvorima.“; “Zakonu ići u susret a sa bezakonjem vojevati.”… 

Ukratko, njihov dan je obuhvatao: meditaciju, obrazovanje i vaspitanje, fizičku aktivnost, vrlo umerenu ishranu, društvene poslove drugim rečima služenje društvu, učenje i plemenite aktivnosti, ritual kropljenja i prinošenja žrtve, čitanje i završnu reč. 

Briga o umu, duhu i telu, poštovanje sveta oko sebe i služenje višim principima su načela kojima su se vodili. 

Nadam se da će vam ove navike biti od koristi i da neke od njih možete primeniti u svom dnevnom rasporedu, jer smo mi ono što činimo svakog dana.

napisala Neda Tomašević,
inspirisana Jamblihovom knjigom “Pitagorin život” 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *