fbpx

Monogamija, brak i neverstvo u digitalno doba

Zašto varamo? Upravo s ovim pitanjem dr Ester Perel započinje svoje predavanje na temu o neverstvu, monogamiji, braku i uopšte vezama u digitalnoj eri. „The State od Affairs -Rethinking Infidelity“ naslov je njene knjige, kod nas je  prevedena „Neverstvo – Razumeti ne znači opravdati“ u izdanju Psihopolisa.

Ester Perel je “nova doktorka Rut” (Rut je lečila američku naciju i bila kulturna ikona dvadesetog veka). Perel je porodični psihoterapeut, poznata je takođe i po promociji koncepta erotske inteligencije. Smatraju je jednom od najuticajnijih I najoriginalnijih  autora na temu modernih partnerskih odnosa i neverstava u vezama. Njena knjiga „Mating in Captivity – Unlocking Erotic Intelligence“ („Parenje u zarobljeništvu – Otključavanje erotske inteligencije“) postala je bestseler I prevedena je na 24 jezika. Ester je poljskog porekla rođena u Belgiji. Dete je roditelja koji su preživeli koncentracioni logor. U svojim intervjuima neretko ističe da je iskustvo i istorija njenih roditelja puno uticala na njen razvoj I odabir profesije.

Perel je poznata je po istraživanjima na temu tenzije između potrebe za sigurnošću (ljubav, pripadnost i bliskost) i potrebe za slobodom (erotska želja, avantura i udaljenost) u ljudskim odnosima.

„Desire needs space“

„Desire needs space“ je rečenica i koncept po kome je postala prepoznatljiva proučavajući žudnju u ljudskim odnosima. S tim u vezi mogu se naći brojni intervjui i predavanja s njom na ovu čini se večno intrigantnu temu.

Kada je reč o tome kako održati vatru u vezama, kao rezultat njenog dugogodišnjeg istraživanja na tu temu i ispitanika iz 22 zemlje, došla je do zaključka da upravo prostor, udaljenost među partnerima između ostalog, održava želju živom i jakom. Ili kako ona ume da kaže „vatri je potreban kiseonik“.

Na njeno pitanje (ispitanicima) kada su im partneri bili najviše privlačni i poželjni, ne samo seksualno, dobijala je sledeće odgovore: kada je na sceni, kada  je u svom elementu, kada je pun/a samopouzdanja, kada je strastven/a oko nečega , kada napreduju, kada zrače pozitivnom energijom. Isto tako kada vide svog partnera u svojoj jedinstvenosti, specifičnosti.

Zanimljivo je da u središtu želje upravo ta razdaljina, odsustvo partnera, koja pojačava želju za onima koji nisu trenutno pored nas. „Žudnja ima koren u odsustvu i čežnji.“[1] Takođe su zastupljeni odgovori tipa: kada me zasmejava, kada je obučen/a na određen način, kada je ranjiv/a (što znači da obično tu stranu ne pokazuju partneru), i kada je prisutan faktor iznenađenja, nešto što nisu očekivali, kada se nađu s partnerom usred nečeg nepoznatog, novog, neistraženog.

„Da li verujemo da partnerova erotska ličnost pripada u potpunosti samo nama?“[2] Želja da posedujemo i kontrolišemo često odbijaju partnera. Parovi koji nisu posesivni i ne sputavaju slobodu partnera su daleko srećniji i  uspešnije održavaju strast u vezama, smatra doktorka. Partneri im se rado vraćaju kući za razliku od onih koji to ne čine. I upravo  tu se najčešće stvara „idealna klima“ da potražimo zadovoljenje sa strane.

Ljubavne afere u digitalno doba

Međutim šta je sa srećnim parovima? Zašto i srećni ljudi varaju? I kada kažemo „neverstvo“ šta zapravo pod tim mislimo i podrazumevamo? Internet je potpuno promenio komunikaciju. Moderne tehnologije omogućuju širok dijapazon potencijalno zabranjenih susreta. U digitalnoj eri mogućnosti flerta su beskrajne.

Definicija neverstva se i dalje širi, te je teško odrediti granice. Da li u neverstvo spada sexting (seksualno eksplicitne fotografije ili poruke putem mobilnog telefona), gledanje pornografije, ostajanje tajno aktivan u aplikacijama za upoznavanje, četovanje na društvenim mrežama, flertovanje, plaćeni seks, masaža sa srećnim krajem, održavanje prijateljstva sa bivšim, ples u krilu?

Ne postoji univerzalno utvrđena definicija neverstva stoga procene i brojke variraju u velikoj meri.  Među američkim bračnim parovima kreću se od 26% do 75%. Ono oko čega se svi slažu da brojke ne prestaju da rastu iz godine u godinu. Povrh svega, kako kaže doktorka, ljudska bića su kontradiktorna, 95% nas će reći da je užasno pogrešno da nas naš partner laže u vezi preljube, ali zato otprilike isti procenat će izjaviti da bismo isto to uradili kada bismo imali aferu.

Prikupljanje podataka naravno da je otežano jer kada se govori o seksu, ljudi lažu, posebno kada je reč o seksu koji se osuđuje i neodobrava. I pod velom anonimnosti stereotipi su i dalje prisutni.

Zašto mislimo da muškarci varaju iz dosade i straha od intimnosti, dok za žene mislimo da to rade iz razloga što su usamljene i gladne intimnosti? I da li je prevara uvek kraj veze? U poslednjih 10 godina Perel je putovala  svetom i kako navodi, radila je obimno i temeljno sa hiljadama parova  koji su bili razbijeni preljubom. Postoji jedan jednostavan čin prekršaja koji vas može lišiti veze, sreće i identiteta i to je preljuba. A ipak ovaj krajnje uobičajeni čin je tako pogrešno shvaćen, smatra doktorka.

O preljubi

O preljubi nećete pročitati ništa dobro jer razgovori o preljubi danas su vrlo kratkovidi i osuđujući. Svedeni su na igru dobrog i lošeg, na prevarenog i počinioca.  Suprotno tome, Perel je sa ovom knjigom imala za cilj da uvede jedan produktivniji razgovor na ovu temu. Razgovor koji će ojačati veze, čineći ih iskrenijim i elastičnijim.

„Preljube nam mogu pružiti mnogo novih saznanja o vezama – o tome šta očekujemo, šta mislimo da želimo i šta smatramo da zaslužujemo. One nam nude jedinstven prozor u naše lične i kulturološke stavove o ljubavi, požudi i posvećenosti.“[3]

Mnogo manje je pisano o značenju preljube i njenim motivima,  mnogo više o prevenciji i oporavku. Po doktorki sve je više ljudi koji joj se obraćaju sa željom da razumeju situaciju, izvuku pouku iz nje, preoblikuju odnos i nastave dalje.

Preljuba –  večiti tabu

Preljuba postoji otkad i brak, te je od tada i večiti tabu. Uprkos sveopštoj osudi, neverstvo poseduje čvrstinu na kojoj brak može samo da mu pozavidi. I to do te mere, da je preljuba jedini greh koji je u Bibliji  dobio dve zapovesti: jedna je da ne činiš preljube, a druga da i ne pomisliš na nju.

„Iako je neverstvo postalo jedan od glavnih motiva za razvod, veliki broj bračnih parova ostaje zajedno uprkos prevari. Ali dokle i pod kojim uslovima? Da li će imati prilike da posledično iz cele priče izađu jači? Ili će preljubu zakopati ispod brda stida i nepoverenja? Način na koji će podneti ljubavnu aferu trasiraće budućnost njihovog odnosa i života.” [4[, piše doktorka. Zatim dodaje da u svakom društvu, svakom kontinentu, i svakoj istorijskoj epohi, muškarci i žene su oduvek prelazili granice bračne zajednice. Monogamija je zvanična norma u celom svetu gde ljudi zaključuju brak i neverstvo nije dozvoljeno.

Perel nam skreće pažnju na to da kao društvo jesmo postali otvoreniji prema seksualnim odnosima, ali kada je neverstvo u pitanju sve je i dalje obavijeno velom tajne i sramote.

Doktorka u uvodniku ove knjige piše sledeće: ” Dopalo se to nama ili ne, „švaleracija“ i dalje opstaje, sve napisane knjige, članci sa savetima kako da nam veza bude otporna na prevaru nije uspela da smanji broj „zabludelih“ muškaraca i žena. Neverstvo se dešava i u dobrim i lošim brakovima, pa čak i u kulturama gde se preljuba kažnjava smrću. Dešava se i u otvorenim vezama u kojima se vanbračni polni odnosi pažljivo dogovaraju pre braka. Sloboda da jedan od partnera ode ili se razvede nije učinila prevaru prevaziđenom pojavom.”

Kada je kako kaže zaronila u temu, shvatila je da ne postoji jedinstvena istina, niti jednoobrazna tipologija koja definiše ovu mešavinu strasti i i izdaje.

Šta treba da mislimo o ovom večitom tabuu, koji je u celom svetu zabranjen, a ipak se u celom svetu čini?

Kroz istoriju gledano, muškarci su uvek imali dozvolu da varaju, sa malim posledicama i podržani od strane mnoštvo bioloških i evolucijskih teorija koje opravdavaju njihovu potrebu da šaraju/varaju. Dakle, dvostruki standard je star koliko i sama preljuba.

Ali ko zna šta se zapravo dešava ispod čaršava naglašava doktorka. Jer kada je u pitanju seks, pritisak na muškarce je da se hvali i preuveličava, dok za žene je da se sakrije, minimizira i poriče. Što nije za čuđenje jer postoje još devet zemalja na svetu koje kažnjavaju žene smrću ako se upuste u vanbračnu aferu.

Re – definicija monogamije

Monogamija je ranije podrazumevala jednu osobu za ceo život, dok danas monogamija podrazumeva vernost prema osobi sa kojom smo trenutno u vezi/braku. Često ćete čuti izjave tipa:  ’Ja sam monogamista u svim svojim vezama.’ 😊 Monogamija možda jeste, a možda i nije deo ljudske prirode, to ostaje da se utvrdi. Ali preljuba svakako jeste. Gde god ima pravila, ima i kršenja pravila. Izazovno je i erotski uzbudljivo prekršiti pravilo, piše doktorka.

Ranije da bi imali seks morali smo da budemo u braku, dok sada upražnjavamo seks pre braka i dalje se venčavamo i u braku prestajemo da imamo seks sa drugima. Fakat je i da monogamija nema ništa s ljubavlju. Muškarci su se oduvek oslanjali na žensku vernost da bi se znalo čija su to deca i ko ga nasleđuje kada umre.

Trenutno mnogi muškarci i žene monogamiju, tumačenu kao seksualno i emocionalno isključivu, smatraju veoma teško održivom. Ova činjenica kako kaže Ester, govori da je došlo vreme da se preispita ova tema.

Struktura ljubavne afere

Afera često može biti snažni alarmni sistem za strukturu kojoj je potrebna promena. Prevara ponekad može biti regenerativni čin. To je način da se kaže „ne“ trulom sistemu kojem je potrebna promena, piše doktorka.

Ester je došla do zaključka da postoje tri ključna elementa afere:

  1. Tajni odnos koji je osnovna struktura veze
  2. Emocionalna angažovanost
  3. Seksualna alhemija

Alhemija je ključna reč ovde. „Erotika je takva da poljubac koji samo zamišljamo može biti jednako moćan i uzbudljiv kao sati i sati vođenja ljubavi. Kako je Marsel Prust opisao, za ljubav je odgovorna naša mašta, a ne ona druga osoba.“[5]

U današnje vreme doktorka smatra nikad nije bilo lakše varati i teže sakriti prevaru. I nikada do sada neverstvo nije uzimalo  toliki psihološki danak.

Kada je brak bio ekonomski savez, neverstvo je ugrožavalo našu materijalnu sigurnost. Danas je brak romantični savez i neverstvo ugrožava našu emocionalnu sigurnost.

Ironija je da smo nekada upuštali i ulazili u afere jer je to bio prostor u kome smo tražili čistu i pravu ljubav, ali sada kada tražimo ljubav u braku, preljuba ga ozbiljno ugrožava.

Perel smatra da u današnje vreme preljuba povređuje drugačije nego u prošlosti. A to je tako zato što danas imamo romantični ideal u kojem se okrećemo jednoj osobi kako bi ispunila beskrajnu listu naših potreba i očekivanja. Budi moj najbolji ljubavnik/ca, najbolji prijatelj, emocionalni oslonac, da smo na istom intelektualnom nivou itd. I samim tim i ja sam sve to isto tebi.  Ja sam izabran/a, ja sam jedinstven/a, ja sam nezamenjiv/a, ja sam neophodan/a, ja sam the one. Ali onda kada nas zadesi neverstvo, ono nam govori da zapravo nismo.

Zašto prevara toliko boli?

Neverstvo kao krajnja ultimativna izdaja, razbija na komadiće veliku ambiciju ljubavi i urušava taj ideal. Kada posmatramo kroz istoriju, neverstvo jeste oduvek bilo bolno, ali danas je ono često traumatično jer ugrožava naš osećaj sebe, naš identitet.

Fernando, doktorkin pacijent, upravo se s tim susreo. Bio je na velikim mukama i stalno je ponavljao kako je mislio da poznaje svoj život, sebe, svoju partnerku, ko je ona, ko su oni bili kao par, dok sada, posle prevare mora sve da preispituje. Neverstvo kao kršenje poverenja, ujedno donosi i krizu identiteta sa sobom. Da li ću ikada moći ponovo da ti verujem, da li ću ikada moći ponovo bilo kome da verujem?!?

O istoj stvari govori joj i pacijentkinja Heder kada priča o njenom mužu Niku sa kojim ima dvoje dece. Nik je upravo otišao na službeni put. Heder se igra s dečacima na njegovom iPad-u, kada odjednom ugleda poruku na ekranu: ’Jedva čekam da te vidim!’ Čudno, pomisli ona, upravo smo se rastali, kada eto još jedna poruke: ’Ne mogu da dočekam da te dodirnem’, i u tom trenutku Heder shvata da ove poruke nisu upućene njoj

I njen otac je imao ljubavne afere seća se, ali velika je razlika na koji način je to njena majka saznala, a na koji Heder. U slučaju njene majke, to je bio jedan mali račun u džepu i trag karmina na kragni. Dok Heder kao dete digitalnog doba kreće da kopa, i nailazi na stotinu poruka i slika koje su Nik i njegova ljubavnica razmenjivali. Živopisni detalji Nikove dvogodišnje vanbračne veze otkrivaju  se pred njenim očima u sadašnjem trenutku.

Uzimajući u obzir mnoštvo ovakvih primera iz svoje prakse, doktorka smatra da su ljubavne afere u digitalno doba kao ubistvo sa hiljadu uboda.

Imamo i drugi paradoks sa kojim se susrećemo ovih dana zbog romantičnog ideala. Oslanjamo se na vernost našeg partnera kako kaže doktorka  sa jedinstvenim žarom. Ali zapravo i mi takođe nikada nismo bili skloniji varanju. I to ne zbog toga što danas imamo nove želje u odnosu na prošlo vreme, već zato što živimo u eri u kojoj smatramo da imamo pravo da sledimo svoje želje. To je cena koju plaćamo živeći u visokoindividualnoj kulturi gde nam se govori da mi zaslužujemo da budemo srećni. I ako smo se ranije po doktorki razvodili jer smo bili nesrećni, danas se uglavnom razvodimo jer smatramo da bi mogli biti srećniji.

 Staying is the new shame

Iako je razvod donedavno nosio sa sobom svu sramotu, danas je naš izbor da ostanemo u braku uprkos neverstvu partnera i mogućnosti da odemo, nova sramota.

Tako da Heder ne može da razgovara sa svojim prijateljicama i porodicom otvoreno, jer se plaši njihove reakcije i osude zato što i dalje voli Nika. I kome god da se obrati dobija jedno te isti savet : ’Ostavi ga, izbaci psa na ulicu! Završi s njim!’ Da je situacija obrnuta, Nik bi bio u istoj situaciji.

I zato se nameće pitanje ako već možemo da se razvedemo, zašto i dalje imamo ljubavne afere? Uobičajena pretpostavka je da ukoliko neko vara, ili nešto ne štima u vezi ili nešto nije u redu s partnerom koji vara. Ali milioni ljudi ne mogu svi do jednog biti patološki slučajevi tvrdi doktorka. Logika kojom se vodimo da ako kod kuće imaš ono što ti je potrebno, nećeš želeti da to tražiš negde drugde. Umesto toga trebalo bi shvatiti da brak nije savršen aranžman, kaže ona.

Ako i srećni ljudi varaju, o čemu se zapravo radi?

Sa većinom ljudi sa kojima je doktorka radila i koji su joj se obraćali za pomoć, najčešće su monogamisti, ali i oni doživljavaju jaz između svojih vrednosti i svog ponašanja. To su obično ljudi koji su verni svojim partnerima decenijama, ali jednog dana pređu crtu, granicu, za koju su mislili da nikada neće preći, i to po cenu da izgube sve. Ali za tračak čega?

“Odmah mogu da vam kažem najvažniju rečenicu iz knjige, zbog koje se na mojim predavanjima u svim delovima sveta glave okreću u stranu: često ne idemo negde zbog toga što tražimo drugu osobu. Idemo negde jer tražimo drugog sebe. Nije to da želimo da ostavimo osobu sa kojom smo, već želimo da napustimo osobu koja smo postali”.

Preljuba je čin izdaje, takođe ume da bude i izraz čežnje i gubitka. U središtu afere obično ćete pronaći čežnju za emocionalnom konekcijom, za nečim novim, nepoznatim, uzbudljivim,  za slobodom, za seksualnim intenzitetom.

Priya, još jedan primer doktorkine pacijentkinje, je u srećnom i blaženom braku, obožava svog muža i nikada ga ne bi povredila. Problem je u tome što je Priya oduvek radila ono što se očekivalo od nje. Uvek je bila dobra devojčica, dobra majka, dobra žena, brinula o svojim roditeljima. Ta ista Prija „pala je“ na uzgajivača drveća koji je uklonio drvo iz njenog dvorišta posle uragana Sendi. On sa svojim kamionom i tetovažama bio je njena sušta suprotnost. Ali u 47. godini, Priyina ljubavna afera odnosi se na adolescenciju koju nikada nije imala. Njena priča govori da kada tražimo pogled nekog drugog, ne radi se toliko o tome da tražimo drugu osobu, već tražimo drugog sebe ili izgubljene delove sebe.

Probuđeni osećaj života

U celom svetu postoji jedna stvar koja je zajednička za sve ljude koji imaju aferu i svi do jednog kako kaže doktorka, opisuju isti osećaj, a to je biti ponovo živ. Kada se u nama probudi osećaj života, toj sili je teško odupreti se, zato su afere tako erotično iskustvo.

Smrt ili smrtnost, često umeju da budu u senci  afere. Perel često čuje od svojih pacijenata priče o njihovim gubicima, preminulim roditeljima, prijatelju koji je otišao prerano, lošim nalazima kod lekara…Sve se vrti oko čežnje i gubitka.

To je obično zato što naviru pitanja poput da li je to-to? Da li postoji nešto više? Da li ću nastaviti ovako da živim i sledećih 25 godina? Hoću li ikada osetiti ovu stvar ponovo? Perel smatra da upravo ova pitanja teraju neke ljude da pređu granice i preko svojih uverenja, i da su neke afere pokušaj da se suprotstaviš mrtvilu, nešto kao protivotrov smrti.

„Frojd je eros opisao kao instinkt života u borbi protiv tanatosa, instinkta smrti. Ljubavne afere su arhetipski erotski zapleti u klasičnom značenju erosa kao životne energije“[6]

I suprotno onome što većina misli, u aferi se ne radi toliko o seksu, a mnogo više o želji: želji za pažnjom, želji da se osetimo posebnim, važnim. I sama struktura ljubavne afere čini je još poželjnijom. Činjenica da ne možemo imati svog ljubavnika/cu  tera nas da želimo još više. To je svojevrsna „desire mashine“ kako je naziva Ester, žudimo za onim što ne možemo imati.

Neverstva se isto tako događaju i u otvorenim vezama i brakovima. Pre svega treba razjasniti da razgovor na temu monogamije se razlikuje od razgovora na temu neverstva, ističe doktorka. Činjenica da čak u slučajevima kad imamo slobodu da imamo seksualne odnose sa drugima kao u otvorenim vezama, i dalje nas mami moć zabranjenog voća da radimo ono što ne bi trebali.

Ester savetuje svoje klijente, kada bi u svoje veze uneli deseti deo mašte, odvažnosti, poleta i želje koje unose u svoje ljubavne afere, nikada ne bi imali potrebe za njom. Umrtvljenost u braku često je izazvana krizom mašte, tvrdi ona.

“Pravim razliku između varanja i ne-monogamije. Varanje je kršenje ugovora. Ljudi me pogrešno razumeju jer misle da im govorim da su afere okej. Nisu! Ne bih preporučila aferu više nego što bih preporučila rak, ali ipak, na kraju mnogo ljudi shvata vrednost života tek kad se razbole.”

Očekivanja danas i pre

„Naša očekivanja u odnosu na brak nikada nisu bila takvih epskih razmera kao što su danas“  piše Ester. Zatim dodaje: „Želimo da nam naš izabranik/izabranica pruži stabilnost, sigurnost, predvidljivost,  i pouzdanost – sve što će nas bezbedno usidriti. I želimo dan nam ista ta osoba pruži divljenje, misteriju, avanturu i rizik. Daj mi udobnost i daj mi izazov. Daj mi nešto poznato i nešto novo. Daj mi kontinuitet i daj mi iznenađenja. Parovi danas žele da pod jedan krov skupe želje koje su oduvek živele zasebno[7]. Veoma kontradiktorni ideali priznaćete.

„U potrazi za „srodnom dušom“ spojili smo duh i odnose kao da su jedno isto“. Savršenstvo kome težimo da iskusimo u ovozemaljskoj ljubavi ranije je bilo isključivo rezervisano za zagrobni život, piše R.Džonson[8]. „Ne samo što imamo beskonačno mnogo zahteva, već povrh svega još hoćemo i da budemo srećni. Sreća nije više samo težnja, već  je postala i obaveza, dodaje Džonson.

Danas se u brak ulazi sa sasvim drugačijim očekivanjima. Milenijumska generacija FOMO (eng. Fear of missing out – FOMO) ima strah od propuštenih prilika koji okreće hedonistički točak – beskonačno traganje za nečim boljem. „Njihovi strahovi su da će izgubiti sebe, a tako su naporno radili da izgrade sopstveni identitet. I to je cena koju plaćaju zbog visokoindividualne kulture u kojoj žive.”, kaže Perel.

„Kulturološki gledano, mladi ljudi sve više poimaju brak kao ’poslednji kamen’, a ne kao ’kamen temeljac’”, kažu istraživači u projektu Knot Yet, „što znači da je brak nešto što sledi kada su sve bitne stvari poslagali, a ne osnova iz koje kreću u odraslo doba i roditeljstvo.”[9] Kako Hugo Švicer (Schwyzer) objašnjava u članku u časopisu The Atlantic, ideja o braku kao „kamenu temeljcu” u sebi nosi očekivanje poteškoća, dok predstava o „poslednjem kamenu” nema taj momenat.“[10]

Parovi koji rano stupe u brak treba da se zajedno bore i da zato ojačaju. Stoga prvi model „ne opravdava neverstvo, mada u velikoj meri priznaje da je manje-više neminovno”. Nasuprot tome, nastavlja Švicer, „model ’poslednji kamen’ mnogo manje toleriše seksualnu prevaru, jer pretpostavlja da oni koji se konačno odluče na brak treba da budu dovoljno zreli da bi sami sebe regulisali i bili bezuslovno iskreni… Međutim, činjenice govore da su zagovornici ovog modela više nego naivni ako zamišljaju kako će ih bogato predbračno iskustvo učiniti imunim na bračnu prevaru.”

Kako zaceliti rane posle afere?

Želja je duboka kao i izdaja, ali se može izlečiti.  Neke afere su smrtni i poslednji udarac za veze koje su odavno mrtve i završene. Dok za one druge za koje još ima nade to će im otvoriti nove mogućnosti. Činjenica je da većina parova koji su prošli kroz neverstvo ostaju zajedno. Nekim parovima pođe za rukom da krizu pretvore u novu mogućnost i produktivno iskustvo.

Onda kada je afera otkrivena, koje su to neke specifične stvari koje parovi mogu da urade?

Iz traume znamo da isceljenje počinje onda kada počinilac prizna svoju grešku. Tako da za partnera koji je imao aferu, primer Nika, jedno je da okonča vanbračnu vezu, ali druga stvar je vrlo značajna da  pokaže krivicu i kajanje jer je povredio svoju ženu. Ali zanimljivo je istaći istinu da velika većina ljudi koji su imali afere se zaista užasno osećaju zato što su povredili svoje partnere, ali se ne osećaju krivim zbog iskustva same afere. I ta razlika je bitna, piše doktorka.

Nik, kako kaže Perel, treba da održi budnost u vezi, postane zaštitnik granica, ne bi li povratio izgubljeno poverenje. Ali za Heder i za sve prevarene partnere, neophodno  je raditi stvari koje donose osećaj sopstvene  vrednosti, biti okružen ljubavlju, prijateljima, birati aktivnosti u kojima uživate i vraćaju vam radost , smisao i (poljuljani) identitet.

I još važnije je kako savetuje doktorka, da prevareni partneri obuzdaju znatiželju za ružne detalje: Jel bolji/a od mene u krevetu? Gde ste radili, koliko često? Pitanja koja samo pojačavaju bol, stvaraju nesanicu i glavobolje. Umesto tih pitanja zameniti ih sa konstruktivnijim, poput onih koja preispituju motive: Šta ti je ta afera značila? Šta si tamo iskusio/la i osetio, a nisi mogao/la sa mnom? Kakav je bio osećaj kada si dolazio/la kući? Šta je to što vrednuješ kod nas?

Svaka afera će redefinisati odnos, svaki par će odrediti šta će biti zaostavština, nasleđe afere, ali afere su bile i ostale i ne idu nikuda.

Važno je naglasiti da izdaja u vezama dolazi u raznim oblicima. Postoje mnogi načini na koji možemo izdati naše partnere: prezir, ravnodušnost, zanemarivanje, nasilje. Seksualna izdaja je samo jedan od načina da povredimo partnera. Drugim rečima, žrtva afere ne mora uvek biti i žrtva braka.

Ester posmatra afere iz dvostruke perspektive, s jedne strane tu je povreda i izdaja, a s druge rast i samootkrivanje. Poželjno je i preispitivanje, šta je tebi afera učinila, a šta je za mene ona značila?

„I kada par dođe kod mene nakon otkrivene afere, često im kažem sledeće: Danas u zapadnom svetu većina nas ima dve ili tri značajne dugotrajne veze ili braka. Neki od nas čak i sa istom osobom. Vaš prvi brak je gotov.  Želite li da u drugi krenete zajedno?“

………

Napisala Tijana Mišić Pavlović
Preuzeto sa njenog sajta: https://www.tijanapavlovic.com/
Photo credits: Unsplash, Google Images

Fusnote:

  • [1] Iz knjige „Neverstvo“, Ester Perel
  • [2] Iz knjige „Neverstvo“, Ester Perel
  • [3] Iz knjige „Neverstvo“, Ester Perel
  • [4] Iz knjige „Neverstvo“, Ester Perel
  • [5] Iz knjige „Neverstvo“, Ester Perel
  • [6] Iz knjige „Neverstvo“, Ester Perel
  • [7] Iz knjige „Neverstvo“, Ester Perel
  • [8] Psihoanalitičar jungovac Robert Džonson
  • [9] „Knot Yet: The Benefits and Costs of Delayed Marriage in America”, In Brief; http://twentysomethingmarriage.org/in-brief/.
  • [10] Hugo Schwyzer, „How Marital Infidelity Became America’s Last Taboo”, The Atlantic, May 2013;

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *