To za čime se kajete, zaista, zaista, zaista nije trebalo da vam se desi, ali, desilo se … ”Ipak sam pojela to parče čokolade”, ”izgubio sam ljubav svog života”, ”Uprskala” sam na audiciji za ”Idola”. Možete sebe udaviti svojim ”Mogla sam”, Trebala sam”, ”Zašto sam” ili možete od Marte Beck naučiti kako da u 6 koraka vaš život učinite otpornim na kajanje.
Evo i priče: Posle dugog niza godina ručnog kopiranja drevnih tekstova, jedan već stariji monah postao je iguman u njegovom manastiru. Shvativši da njegov red već vekovima pravi kopije kopija, odlučio je da preispita manastirska originalna dokumenta. Posle mnogo dana, monasi su ga pronašli u podrumu kako plače nad trošnim manuskriptima mumlajući: ”Piše celebrate (slaviti), a ne celibate (uzdržati)!”
Ah, kajanje. Lupanje po čelu zbog zakasnele pameti, patetičan ton narodnjaka, osećaj samooptuživanja jer sam pojela četvrt pudinga dok sam pokušavala da izbegnem pisanje ovog članka. Ako ste ikada napravili lošu odluku ili pretrpeli nesreću, kajanje je bilo vaše drugo ime. To je teško stanje sklono optuživačkim komentarima i mračnim raspoloženjima što vas i menja čineći vas u isto vreme i jačim i osetljivijim. Ipak morate odlučiti da li će ta vaša jačina ličiti na nedostupnu gorčinu ili nezaustavljivu stamenost, a ta vaša osetljivost da li će ličiti na sirovu ranjivost gde se rane nikada ne izleče ili na dobrotu toliko duboku da leči sve rane već na prvi dodir. Kajanje može postati vaš najveći neprijatelj ili najbolji prijatzelj. Morate se odlučiti za jedno od ova dva.
Postoje bar dve vremenske zone gde možete da izaberete da kajanje postane moćna energije koja pre leči nego uništava, prošlost i budićnost. I prošlost i budićnost se mogu promeniti u zavisnosti od toga šta ste izabrali da učinite u sadašnjosti.
Počnimo od menjanja prošlosti. Ako ste mislili da je to nemoguće onda ste u zabludi. I to mislim bukvalno. Prošlost ne postoji, jedino kao sećanje, kao priča u mozgu i iako prošli događaji nisu promenljivi, vaše priče o njima jesu. Delanjem u sadašnjosti možete promeniti način pričanja priča iz vaše prošlosti, a konačno čineći ga pouzdanim čuvarem vaše budućnosti. Sledite naredne korake, manje-više navedenim redom:
- Prevaziđite poricanje
Dokle god mislite: ”Ovo nije trebalo da se desi”, ili ”Nisam ovo trebao da uradim”, zarobljeni ste u borbi protiv realnosti. Mnogi ljudi godinama troše energiju na beskorisno ”nisam trebao”. Oni najljući neograničeno ponavljaju da bivši nisu trebali da ih napuste, roditelji nisu trebali da ih kljukaju hranom, šefovi nisu trebali da ih teraju da nose neudobne uniforme. Čak i oni kojima je život jednoličan uvek za nečim žale. Oni uvek nađu da za nešto kažu ”Da sam bar…”. ”Da sam se bar udala za Sebastiana”, ”Da sam bar avanzovao na poslu”, ”Da sam bar pročitao upozorenje da se ne rukuje tek tako ozbiljnom mašinom”. Ubeđeni su da se sve tako desilo bili bi srećni ljudi, a ne jadnici.
Ja ovo zovem neproduktivnim kajanjem. Ljudi ih koriste da bi izbegli zastrašujuće ili teške akcije. Umesto da ispričaju priču iz prošlosti na koristan način, oni je iskoriste kao izgovor što su ostali jadni. Ako ste se prepoznali u ovoj priči, molim vas obratite pažnju na sledeće: Svi se slažu sa vama. To za čime se kajete, stvarno nije trebalo da se desi, ali, desilo se. Ako uživate u tome da ste jadni pokušajte da se borite protiv toga. Kada odlučite da budete srećni izbacite ono ”nisam trebao” iz vaših priča i pređite na korak broj:
- Razdvojite osnovne sastojke kajanja
Od 4 osnovna osećanja: tuga, bes, radost i strah, kajanje je mešavina prva dva. Vaša određena situacija može biti preplavljena tugom i sa malo ljutine. Na primer: Moj otac je umro pre nego što sam uspeo da ga upoznam. Prokleta surova sudbina. Može biti preplavljena besom sa malo tuge: Zašto, zašto sam išla kod frizera za koga znam da je stalno na opijatima?! Koliko god da su očajni, neki od onih koji su skloni kajanju radije ostanu samo tužni odbijajući da osećaju bes, dok neki drugi znaju samo za bes. Poricanje bilo koja od ova dva osećanja zarobiće vas u gorko neproduktivno kajanje.
Razmatranje besa odvojeno od tuge čini da oba osećanja postanu korisna. Setite se nečega za čime žalite. Dok vam je to na pameti završite sledeću rečenicu:”Tužan sam što ……… pa navedite to za čime žalite. I tako ponavljajte za sve ono što je u vama izazvalo tugu, a vezano je za tu određenu situaciju za kojim žalite. Na primer, ako je vaše kajanje vezano za dobijanje bolesti koju izaziva krpelj možete reći: tužan sam što se grozno osećam”, Tužan sam što više ne mogu da vozim moj bicikl”, Tužan sam što poljana više nije tako privlačno mesto”.
Kada ste naveli sve za čime vam je žao napravite sledeću listi na kojoj ćete svaku rečenicu započeti sa: ”Ljut sam na ……….. ”. Na primer: ”Ljut sam na svoje telo što se razbolelo”, ”Ljut sam na Boga što je stvorio krpelje”, ”Ljut sam na grad koji je dobio ime po ovoj bolesti”. Napišite sve uzroke vašeg besa, pa makar oni bili i iracionalni.
Kada kompletirate listu vaših tuga i besova možete preći na korak broj 3 gde čete raditi na transformisanju neproduktivnog kajanja u produktivno. Ovo je neverovatno korisnao, ali takođe i neprijatno zbog toga što jedini način da izađete iz bolnih emocija je da se sa njima suočite.
- Tugujte za onim što je nepovratno izgubljeno
Tuga je prirodna reakcija posle gubitka nečega što nam je bilo od značaja. Kada izgubimo ono o čemu smo sanjali, ono što smo imali ili mogućnost da nešto odbijemo. Produktivno kajanje prolazi kroz vas u talasima, što je užasan osećaj, ali i jedini način da pobedite vašu tugu. Tuga poput najveće planine prelazi u težak ranac, zatim kamenu džepu, potom trunka u cipeli i na kraju nestane ali ne zato što su se prilike izmenile već zato što ste postali dovoljno jaki da se nisite sa realnošću.
Patnja će prestati kada počnete da se radujete tuđem uspehu koji je trebao vama da se desi ali vam je izmakao. Ako vaša tuga prestane da iščezava, ako jedan njen deo prosto ne popušta ni za dlaku, jednostavno kajanje možda neće biti dovoljno. Kajanje vam govori da potražite deo nečega što ste izgubili.
- Tražite povraćaj suštine vaših snova
Ne možete promeniti činjenicu da ste preteranim jelom nabacili suvišne kilograme, ili usled nemarnosti izgubili dobitni loz ili proćerdali decenije u celibatu umesto u veselju. Ali možete tražiti povraćaj suštine doživljaja koji ste propustili: ljubav prema sopstvenom zdravom telu, uživanje u izobilju, osećanje veličanstvene strasti. U ovom trenutku odlučite da nađete način da povratite suštinu bilo čega za čim ne možete da prestanete da žalite.
Dženino najveće kajanje je bila jedna očajna klasifikacija u gimnastici koja ju je kasnije koštala učešća na olimpijadi. Kada sam je pitala šta bi joj ta olimpijada donela, ona je rekla: ”Ponos, uzbuđenje, takmičenje u svetskoj klasi i privukla bih pažnju na sebe”. Kada je sebi objasnila suštinu, Dženi je promenila karijeru zaposlivši se na televiziji, a što joj je donelo sve ono što je želela u životu. Sada kaže da je njen život toliko uzbudljiv da bukvalno nikada ne razmišlja o olimpijadi. Kajanje se pretvorilo u još jednu odskočnu dasku umesto da je usporilo.
Toliko dugo već pomažem ljudima kako da žive da mogu odgovorno da obećam da ako odlučite da tražite povraćaj suštine bilo čega za čim žalite, vrlo brzo ćete to naći na mestima na kojima ste se najmanje nadali.
- Analizirajte svoj bes
Bes kao komponenta kajanja je isto toliko važan kao i tuga. Bes je kao medved ali ako obratiote pažnju čućete da riče vrlo korisne instrukcije kako bi trebalo da upravljate svojom budućnošću. Ne plašite se svog besa, prihvatite ga, uspavajte ga, pokušajte da ga eliminišete. Jednostavno ostavite decu sa dadiljom, nađite se sa drugaricom, supružnikom, terapeutom ili uzmite časopis u ruke i dopustite vašoj ljutoj životinji da otkrije skrivene poruke. Čućete puno smislenih zvukova, ali biće takođe i informacija o tome šta treba promeniti u vašoj sadašnjosti i budućnosti da bi prestali da patite od zastarelih kajanja i da pravite nova. Jednostavno rečeno, vaš bes će rikati sledeću instrukciju:
- Naučite da naginjete ka ljubavi
Kada sam čula refren: ”Ne mogu da se kajem za onim što sam uradio zbog ljubavi”, zanimalo me je da li je to bukvalno tako. Zbog toga sam izvela jedan mali eksperiment. Prizvala sam sva svoja značajnija kajanja i ubrzo sam shvatila da se ni jedno ne odnosi na ljubav. Uzroci skoro svih su bili bazirani na strahu od odluka. U slučajevima gde su moje motivacije bile miks ljubavi i straha, uvek je taj strah dovodio do kajanja.
Na primer: biću budna skoro celu noć pošto sam ceo dan provela jedući puding jer sam imala blokadu pisanja, što je, inače, vrsta straha. Predviđam da ću se sutra kajati zbog ovoga. Provela sam mnogo, mnogo neprospavanih noći plašeći se od ovaga ili onoga i ništa dobro se iz toga nije izrodilo. No, takođe sam ostajala bez sna i kada je ljubav u pitanju. Ostala sam do kasno budna družeći se sa prijateljima, ljuljajući bolesne bebe, izbegavajući beženstvo. I zaista se ne kajem ni zbog jednog izbora koji sam napravila zarad ljubavi. Izvedite sami svoje umne eksperimente i verujem da ćete doći do sličnog zaključka. (Priznajte, pesma koja vas toliko obuzme, ne može baš toliko biti neistinita.)
Dakle jedinstvena lekcija o kajanju, ona koja će vam pomoći da dosegnete bogatu i zadovoljavajuću budućnost je sledeća:
Svaki put život vas dovede do raskršća, od najmanjeg do najvećeg. Krenite u pravcu ljubavi i ne okrećite leđa strahu. Razmislite o svakoj opciji u smislu: ”Šta ćeme oduševiti i uveseliti?”, a izbegavajte pitanja poput: ”šta će zadržati moj strah – ili događaje, ljude i stvari kojih se plašim – u luci?”
Ponekada će izbor biti više nego očigledan. Ljubav vas pokreće samo napred i ne postoji nikakav strah. Ali u mnogim situacijama stvari će delovati zamršeno. Put ka onome što volite može biti zastrašujući, bez olakšica, uznemiravajuči, pun terora. Srce će vam iskakati iz grudi, ali ako se budete preterano plašili možete oterati onu prvu iskru ljubavi i ostati bez nje.
Tada prizivate kajanje, ali ne kao teret koji morate da nosite na leđima, već kao motivaciju koja će vas podsećati da ne pravite izbore koji će vam doneti loša osećanja. Ako ste odtugovali za svojim gubicima, povratili svoje snove i artikulisali svoj bes, kajanje je od vas napravilo pravu vrstu jake-nežne osobe: neustašivog duhe, mekog srca, uverene iz iskustva da se ništa bazirano na strahu ne isplati, ali sve bazirano na ljubavi je vredno truda. Ovakav način života ne garantuje lakoću življenja, u stvari verovatno će vas povesti na divlju vožnju. Ali, ja vam obećavam, nećete zažaliti.
….
napisala Martha Beck, www.marthabeck.com
photo credits Zoran MIlich
