fbpx

Da li biste dali život za Boga ili bilo koga na ovoj planeti?

Urezala mi se svojevremeno scena iz filma „Doors“ u kojoj Džim Morison, šaman i Dionis među muzičarima i pesnicima, visi sa prozora hotela na jednoj ruci i viče svojoj životnoj sapatnici Pem: „Da li bi dala život za mene?“. Kada ona kroz suze krikne „Da“, on dodaje: „Ja bih dao život za bilo koga!“.

Živeli ste hiljadama, možda i milionima puta kao čovek. Koliko su ti životi bili smisleni i svrsishodni, duhovno, pa čak i samo svetovno, vama ili široj zajednici? Sledeće poređenje će vam pomoći da sami date odgovor. Svake noći idemo na spavanje i to je kao mala smrt, gubimo svest o sebi, svom telu i okolini, baš kao i nakon fizičke smrti. Svaki dan je kao novi život, buđenje svakog jutra kao novo rođenje. Za koliko dana u vašem životu možete da kažete da ste legli da spavate zadovoljni onim što ste postigli toga dana, da vam je bio ispunjen, koristan, izuzetan po bilo čemu? Za ogromnu većinu naših dana na Zemlji možemo da kažemo da su prošli u dosadi, tuposti, besmislu, gubljenju vremena. Kreativci, umetnici i istinski duhovnjaci među nama su u prednosti, jer njihova unutrašnja težnja za stvaranjem ili sjedinjenjem sa Bogom im oplemenjuje svaki dan i tera ih neprekidno u nove napore. Kao što se napori u svim uzvišenim i plemenitim težnjama sakupljaju i sabiraju svaki dan, mesec ili godinu u našim životima, tako je i iz života u život. Naše snage su male i vreme kratko u svakom životu da bismo samo u jednom mogli da stignemo do Cilja, Boga, i napustimo taj skoro pa beskrajni niz života… i vraćaćamo se dok god ne prestanemo da se, po staroj navici iz miliona života, brinemo samo o sebi i opstanku svog tela. Jer život večni možemo dobiti samo u svesti, u duhu, kroz telo, ali ne uživajući samo u telu, koje je prolazno, kao sva materija.

„Život i smrt nisu ozbiljni, Bog jeste ozbiljan“… jer samo Bog je Stvaran, sve ostalo je poput pene, Iluzija. Zato naši životi vrede onoliko koliko smo u stanju da ih posvetimo dobrobiti drugih, i samim tim radu za Boga. Naši životi, ako nisu oplemenjeni podvigom, ne vrede mnogo, kao ni naši prolazni dani.

Bog je u svakome od nas, svi smo kapi-duše beskrajnog Okeana. U prapočecima vremena naše su se kapi-duše odvojile od Okeana i krenule na beskrajno putovanje, mukotrpni razvoj svesti kroz evoluciju. Bili smo kamen, metal, biljke, ribe, reptili, ptice, životinje, dok nismo postali ljudsko biće sa potpuno razvijenom svešću. Sve vreme je tokom evolucije formi svest u nama rasla. Sve do sada i uvek smo bili i bićemo deo tog Okeana, naše kape nisu razdvojene ni jednog trenutka od Izvora, večnosti Okeana, ali živimo u mehuru pojedinačnog uma, koji je nastao kao posledica tog razvoja svesti, kao ogromno skladište impresija o svetu oko nas. Kao vazdušni mehur uma u čijoj sredini se nalazi kap, Jiv-atma. Kada mehur uma i lažnog ega puknu, rasprsnu se, kap se ponovo svesno spaja sa Okeanom, Paramatmom, od koga zapravo ni u jednom trenutku nije ni bila razdvojena. Razdvojenost je samo Iluzija, san, kao i celokupna Kreacija, materijalni svemir sa milijardama galaksija i suptilni i mentalni svet.

Ali, zato naše duše i jesu besmrtne, jer ni jednog trenutka ne možemo biti odvojeni od Boga-Okeana, jer ne bismo bili živi. Život telu ne daje samo hrana, voda i vazduh. 

Svi smo, takođe, međusobno povezani karmički, iznutra, kao hologram. Razmislite o sledećoj, beskrajnoj mreži Univerzuma kojom smo povezani, nevidljivim nitima. Svako od nas je povezan karmički sa puno ljudi, rodbina, prijatelji, poznanici… stotine ljudi za svakoga od nas. Svako od njih je povezan isto tako sa stotinama drugih, od rođenja do smrti kroz naše živote prolazi reka ljudi, bliskih ili manje bliskih. Na taj način svako od nas je povezan, posredno i međusobno sa svakim čovekom na planeti, iznutra, duhovno i karmički, beskrajna mreža.

Svi smo u jedinstvenom Polju Svesti, bolje rečeno Podsvesti i Univerzalnog Uma, jer većina nas toga nije svesna, mada mnogi od nas to osećaju iznutra. Na taj način, kada jedan od nas doživi Bogo-ostvarenje, to pogura sve nas ostale na planeti u mali kolektivni pomak svesnosti.

I Bog se svakih oko1000 godina vraća u ljudskom telu kao Avatar, privučen našom Ljubavlju prema Njemu, čežnjom, krikom… da onima koji su spremni podari božansku Ljubav, jer nikada ne možemo da volimo sami sebe koliko Bog može da nas voli. Onoliko smo daleko od apsolutne svesti Boga, koliko je u svesnosti daleko od nas ljudi kamen – početak evolucije i rudimentarna svest. Položaj i sudbina ljudskog bića je toliko apsurdna i bespomoćna, da bez Božije pomoći skoro da ne možemo ništa sami, toliko su naše snage i volja majušni. U vlasti smo svojih nižih životinjskih poriva, jer smo kroz milione života kao životinje i ljudi brinuli samo o sebi i svom opstanku, hrani, seksu, spavanju, sigurnosti, toliko da je to postala kruta navika koja se teško iskorenjuje. U vlasti smo svog uma, koji nas neprekidno iskušava da se prepustimo svojim nižim porivima, da radi ispunjenja svojih beskrajnih želja i strasti učinimo svako zlo svojim bližnjima, životinjama, planeti.

I zato je vrlo lako zapravo, kada smo svega ovoga svesni, da damo za Boga ne jedan, nego sve živote koji nam preostaju u ovoj Dolini Smrti, kako je hrišćani zovu. Da damo život za svako ljudsko biće, jer Okean je u svakome i svako ima šansu da mu se vrati i spoji svesno sa Njim. Da damo čak život i za svaku životinju koja pati, jer životinje su tako nevine i čiste pošto nemaju neprirodnjih želja, i zato ih toliko volimo. Imaju samo prirodne impresije – životinja će ubiti samo da bi jela i preživela, ne iz obesti, kao ljudi. 

Bog od nas ne traži da položimo život za Njega, ili jako retko. Ali traži da damo sve od sebe da pomažemo jedni drugima, u svakom smislu, a najviše duhovno, jer rad ne duhovnom oslobođenju čovečanstva je najuzvišeniji cilj.

Duhovna sloboda je najuzvišenija i jedina vredna, sve ostale slobode su samo iluzija. Nekada je osuđenik u zatvorskoj ćeliji iznutra slobodniji od nas napolju. Mnogi pisci su svoja najvrednija dela napisali u zatvoru. A najuzvišeniji duhovni  primer je kada su Savršenog Učitelja Tađudin Babu zatvorili u ludnicu na puno godina, a on srećan jedva dočekao takav zatvor, jer su ga sklonili od gomile koja mu je svakodnevno dosađivala da ih svojim čudima izleči od telesnih boljki – Savršeni Učitelj je iznutra u svesti povezan sa svakom tačkom u Univerzumu, na svim nivoima, i njemu sloboda fizičkog tela ne znači ništa.

Dakle, kada osetite taj plamen u grudima, u srcu, koji vam daje hrabrost, neustrašivost, da date život za svako nevino biće kome može da zatreba vaša pomoć, tada se Bog osmehne zadovoljan. Jer retke su situacije i retki životi kada zaista ima potrebe da položimo svoj život kao žrtvu za druge. Ali se od nas traži svesnost i spremnost da pomognemo drugima i zajednici da svi skočimo u nepoznato, taj kvantni skok, da se poslužim današnjim jezikom. Jer samo tako možemo napred, pojedinačno i kao božanska vrsta. Plašljivi i ravnodušni, takvi su samo hrana za mlin istorije, koji melje nemilosrdno.

Kroz silne živote ste brinuli samo za sebe i svoju porodicu. Sada je vreme da pomognete drugima, koje „ne poznajete“, ali ste povezani sa njima nevidljivim kosmičkim nitima, inače vam se ne bi našli na Putu.

Ima nas skoro osam milijadi na planeti. Sakupilo se duša, starih, planetarnih starosedelaca, kao i sasvim mladih, sa svih strana svemira, u ovom kritičnom trenutku istorije. Koliko nas i njih će preživeti velike promene, transformaciju Zemlje i uploviti sa Gajom, Majkom, u novo Zlatno Doba? Koliko njih će trebati vašu pomoć, vas koji ste svesniji od njih, jer ne znaju svesno zašto su ovde i sada, već ih je samo neki tračak njihove karme podsvesno doveo da se rode na našoj planeti, u vreme preokreta kakav kosmos još nije video, kada Bog ponovo pusti svoju Reč Stvaranja OM i kada svako biće iznutra dobije novi duhovni podsticaj i ubrzanje Puta ka Bogu? Hoćemo li mi svesniji, malobrojniji, pomoći onima koji lutaju, uronjeni svešću u materiju, da se probude iz sna čula? Dali biste život za nekoga od njih? Jer ko da sebe, svoj život, taj će dobiti život večni, reče Isus tako nekako pre 2000 godina, najavljujući sve čemu sada svedočimo svojim očima na planeti: vrhuncu anti-Božijih elemenata, koje moraju da izađu na videlo, na površinu, da bi potom nestale pred Božijim cunamijem. Ne zamerite mi proročki ton, ali ništa od ovoga, osim nadahnutosti, nije moje, samo prenosim ono što su Avatari najavili, svojim sveznanjem vanvremenskim i vanprostornim.

Da li biste bili spremni da se nađete u središtu oluje i jednom rukom (svešću) se držite za Boga, a drugom spašavate ljude oko vas? Jer tako se stvaraju sveci. Oni koji su svakim činom spremni da učestvuju u Božijem Delu i Stvaranju, Nebu na Zemlji… verovatno će pred svakoga od vas koji ovo čitate u ovom životu biti postavljen taj zadatak. Samo vam treba hrabrosti. Neka vas nadahnu veliki ratnici, heroji, koji nisu osećali strah dok su na bojištu fijukali meci oko njih ili sevale sablje. Neki od njih kažu: osećali smo strah, ali smo proleteli kroz njega, bili smo jači od njega. A „Bog čuva hrabre“, ne zaboravite čuvenu izreku, jer ih je jako malo, za sada i na žalost, i dragoceni su mu. Ali biće sve više heroja i svetaca, jer živimo u vremenima koja pred nas postavljaju najveće izazove u istoriji. Ne verujete? Pogledajte oko sebe. Naš svet se raspada i preobražava pred našim očima. Najveća kosmička predstava ikada. Velika vremena stvaraju velike ljude.

“Ja sam za mali broj odabranih, koji mi rasuti u mnoštvu, tiho i bez hvalisanja, predaju sve svoje – telo, um i imovinu. Još sam više za one koji, pošto su mi predali sve, nikada više ne pomišljaju na to svoje predavanje. Moji su svi oni koji su spremni da se odreknu i same pomisli na svoje odricanje, i koji održavaju neprestanu budnost usred najveće aktivnosti i čekaju svoj red da, na moj mig ili znak, polože svoje živote za Istinu. Oni koje odlikuje neobuzdana smelost da se rado i s vedrinom suoče sa najgorim nedaćama, koji poseduju nepokolebljivu veru u mene, ispunjeni žudnjom da udovolje mojoj i najmanjoj želji na uštrb svoje sreće i udobnosti, takvi me doista istinski vole.” (Meher Baba, “Najviši od Najviših”)

Nadam se da će vam nakon svega ovoga pitanje iz naslova izgledati manje ekstremno. I naterati vas da se zamislite. Jer, Zemlju će u Zlatnom Dobu Novog Čovečanstva naslediti oni nesebični, koji je čuvaju, pomažu njoj i svim njenim bićima. Jer ćete tako najbolje najbolje pomoći Bogu u sebi i svima nama. Nema više vremena za meditacije, samo za Ljubav za bližnja bića, jer nas ima, kao nikada ranije, osam milijardi i svako je vredan. Svako ima šansu.

Vladimir Madić, mart 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *