Da bi mogla da pomaže drugima i da im pruži ljubav i saosećanje, Aleksandra Maksimović morala je da oseti kako je biti nemoćan, uplašen i ranjiv. „Svaki čovek je mnogobrojan”, a u Aleksandri Maksimović su (između ostalih) polarisane najmanje dve, podjednako snažne osobe. Ona je aktivna, brza, prodorna, radoznala pa je ranu mladost živela pod sloganom „hoću sad i hoću to odmah”. Istovremeno je, otkad zna za sebe, uporno i dosledno tragala za odgovorima, razvijajući svoje duhovno biće. Aleksandra je viši fizioterapeut koji u Balans Medika centru za zdrav život i alternativnu medicinu radi Bowen terapiju, ali se bavi mnogim oblastima energoterapije. Veruje da je „stara duša”, jer je mnogo toga naučila i uradila, ali je gladna i otvorena za sva nova znanja. Voli svoj tragalački duh i stalno ga nadograđuje.

– Do sada sam se bezbroj puta uverila da će vam jasnoća misli, kroz neko delo, događaj ili osobu omogućiti dalji napredak, kaže Aleksandra. Morate da znate šta hoćete: da li želite da budete zdravi, ili možda malo zdravi, jer često ako smo bolesni dobijamo pažnju drugih ljudi. Ako preuzmemo odgovornost za svoje zdravlje, onda moramo imati punu svest šta je to što nas čini zdravim i srećnim. To je dakle uverenje: da, ja zaslužujem da budem zdrava, srećna, da emitujem i primam ljubav. Većina ljudi se ne budi s tom mišlju jer žure nekuda, trčeći za novcem, slavom, moći, muškarcima… zaboravljajući najvažnije – sebe.

Rođena je u Beogradu u „prosečnoj” porodici koju je zbunjivala jer je oduvek „gledala na drugu stranu”, iskakala iz sredine u kojoj je živela, bila je buntovnik i sanjar. Oblačila je isključivo odeću u bojama koje vrište „jer je to livada i radost”. Njenim roditeljima je to bilo teško da prihvate, ne samo zato što su ih od njenog stajlinga bolele oči, nego i zato što je bila zabrinjavajuće drugačija: „zašto se ne igraš sa drugom decom, ne oblačiš kao druge devojčice, nego tako, nakaradno?”

– Stalno sam se pitala kad ću već jednom da odrastem da bih sa starijima mogla da komuniciram na ravnopravnim osnovama jer sam se osećala kao neko ko je u malom telu, ali je u prepoznavanju nečega što već zna. Kao dete imala sam komunikaciju sa svojim anđelom čuvarom koga sam doživljavala kao malog čovečuljka kome od kineske kapice koju je uvek nosio, nisam videla oči. Pitala sam ga sve što me je interesovalo i dobijala precizne odgovore. Lomila sam se između želje da upišem teologiju ili likovnu akademiju, a moja mama je zaslužna što sam upisala medicinsku školu.

Moj prvi susret sa ranom bio je zastrašujući, ali sam istovremeno shvatila da imam dar za komunikaciju sa pacijentima, da na njih delujem smirujuće, da su prisnost i razmena emocija, koji su najčešće izvan medicine iako bi trebalo da budu njen sastavni deo, veoma važni, pa sam počela da ih negujem i razvijam.

Duša hranjena znanjem

To me odvelo dalje, do tehnika koje sam kasnije upoznala i shvatila da hirurgija nije superiorna grana medicine, kako sam mislila kao mlado biće. Sve što se u medicini radi, ako za podlogu nema saosećanje – neće imati prave rezultate. U toku odrastanja mnogo sam lutala nemajući jasan cilj, a odgovori koje sam dobijala u školi, porodičnom i socijalnom okruženju nisu me zadovoljavali. Bila sam veoma stroga i kritična prema sebi, postavila sam sebi visoke ciljeve. Ipak, ta želja za upoznavanjem sebe i sveta dovela me je do onoga što danas znam.

Šta danas znate?

– Mi se rađamo u jedinstvu sa samim sobom, ali ga polako gubimo jer nemamo dovoljno informacija, nekoga ko bi punio naše pehare. I tako se polako udaljavamo od najvažnijeg cilja, prepoznavanja sebe. Umesto da budemo sabrani, mi se rasplinjavamo. Znajući to, ja nastojim da učim od svog sedmogodišnjeg sina jer deca dolaze sa informacijama, on zna ono što ja ponovo treba da prepoznam kod sebe.

Šta su (ko su) bile odskočne daske za vaše kvantne skokove?

– Oduvek sam čitala knjige sa orijentalnim učenjima, iako među precima nisam imala nikoga ko potiče iz Indije, Saudijske Arabije ili Indonezije. Ključni ljudi u mom životu poticali su sa Istoka i dolazili u trenucima kada je trebalo da se otvorim za dalji razvoj. Prva važna osoba je bio Egipćanin moj vršnjak koji mi je imponovao svojim intelektom i duhovnom zrelošću. Dane i noći smo provodili u razgovorima o religiji i duhovnosti, bilo je divno kad dođem kod njega a on mi pokloni Mojsijevo seme koje je njegova mama, travarka, koristila za bol u stomaku, čaj od anisa za imunitet ili koren jedne biljke za čišćenje zuba – sitne, ali esencijalne stvari. Od njega sam tada dobila sve ono što mi je u tom trenutku trebalo da nahranim svoju dušu jer znanje doživljavam kao hranu za dušu.

Moj velik uzor u jednom periodu života bila je žena holandskog ambasadora g-đa Eri Sizo, koja je imala ogromno znanje i veliko srce. Kasnije će ona bitno odrediti smer u mojoj profesionalnoj orijentaciji. Krajem 90-tih upoznala sam Indijca, veoma moćnog čoveka, koji je posedovao posebnu energiju i duboka znanja, koja mogu mnogo da pomognu, ali ako nemate čvrst, dobro utemeljen identitet i snažnu samozaštitu mogu i da vam odmognu. Godine 2002. upoznala sam Indonežanina Agusa, zaduženog za industrijsko-ekonomske odnose u indonežanskoj ambasadi u Beogradu, u kojoj sam ja, kao korespondent bila angažovana na večerima koje su organizovali da bi upoznali ljude sa svojom tradicijom i kulturom. Njegova baba je bila vidovita isceliteljka, živela je 125 godina i između ostalog predvidela je rođenje našeg zajedničkog sina.

Kako se desilo da ste, u potrazi za svojom suštinom iskočili iz realnosti i razboleli se?

– To je bila posledica života za koji sam u ono vreme smatrala da je pun, i jedino moguć. Bila sam neumerena u mnogim stvarima: uvek sam imala po tri momka, stizala sam na sto mesta u jednom danu, pušila sam, umela da popijem, nastojala da izgledam kao model iz časopisa, što takođe ume da bude iscrpljujuće. Ni um ni telo nisu se zadovoljavali ničim što nije snažno, jarko, intenzivno. Svemu sam se davala stopostotno. Moje telo više nije moglo da podnese sve ono čemu sam ga izlagala, a duša i psiha nisu mogle da apsorbuju i da prerade mnoštvo informacija, previše utisaka koje donosi buran život. Potpuno sam zaboravila na ono što je moja osnovna vokacija: mir u duši!

I to je koštalo. Godinu dana sam bila u teškom psihičkom stanju, post stres sindrom, ali to je blag izraz za ono što sam proživljavala. Tog perioda, pre deset godina nerado se sećam, ali je on za mene veoma važan jer je od presudnog značaja u tretiranju mojih pacijenata. Ipak to iskustvo ne bih promenila, jer je sve što nam se događa važno, dobro i korisno za naše odrastanje. Bolest je morala ponovo da me rodi, jer drugačije ne bih mogla da uđem u duhovnost i isceliteljstvo. Moj put je bio da pomažem drugima, ali da bih naučila kako se to radi, kako se oseća bolestan čovek, da bih mogla i umela da pružim ljubav i saosećanje morala sam da dodirnem dno. Da osetim kako je biti nemoćan, uplašen, ranjiv.

Kako ste isplivali iz te nevolje?

– Tražila sam pomoć svuda, a na kraju sam napravila svoju piramidu, obojila je bojama za staklo i na njenoj poleđini napisala: na putu svog izlečenja tražim i nalazim isključivo lekare koji se bave holističkim pristupom i koji će mi pomagati kao što bi pomogli sebi. Shvatila sam (zaista) da je Bog u meni kao što je svuda oko nas i da ako je tako, Bog u meni neće dozvoliti da prestanem da živim, rastem i razvijam se.

Dubina Bowen tehnike

Nastojeći da zadovoljim glad za znanjima učila sam refleksologiju, kristaloterapiju, radiesteziju i su jok. Godine 2002. dobila sam priliku da odem u Holandiju na školovanje gde sam završila škole refleksologije čakri, školu minerala, reiki i prošla osnove bahovih kapi.

Vaš bivši suprug bio je stručnjak za vežbe satria nusantra o kojima se ovde ništa ne zna – u čemu je njihova suština?

– Vežbajući satria nusantara – izuzetno snažne vežbe, određenim pokretima i položajima tela dovodite u sklad svoje energetske centre. Za samo 12 dana postižete svoj maksimum na fizičkom, a zatim i eteričnom, astralnom, kauzalnom i drugim nivoima. Takođe, učite zadržavanje daha (obrnuto disanje) jer tako, kao i u nekim drugim disciplinama jačate fasciju organa i mišića. Tako potencirate svoje telo i čistite sve energetske blokade u njemu, postavljate kičmu u vertikalu i sve druge organe na njihovo mesto, a ono što dobijate je neverovatan osećaj snage.

Nakon učenja, grupa je prošla fizičku proveru koja se sastoji iz tri dela: prva je da četiri osobe uhvate po jedan kraj novina, a peta stane na sredinu. Oni moraju da je odignu od poda, a da se novine ne pocepaju. Druga je da prepoznate energiju svake od boja kolaž papira zavezanih očiju, dodirom ruke, a treća – da na određeni udah napunite sijalicu, bacite je na pod i ona treba da odskakuće. Onda da naglim udahom izvučete energiju iz sijalice i kad je bacite na pod ona treba da se razbije. Od 40 polaznika jedino je meni pošlo za rukom da izvedem sve.

Nakon toga vam je ponudio da budete njegov učenik…?

– Bio mu je potreban neko ko bi bio pionir tehnika s kojima je želeo da upozna ljude u Srbiji i na Balkanu. Bila sam polaskana i narednih šest meseci uživala sam u radu s njim. Učila sam duboke meditacije, znanja iz Kurana, vežbe… Videla sam da se menjam i da rastem. Nakon nekog vremena razvila se bliskost i ja sam shvatila da želim dete s tim čovekom. Bila sam zbunjena tom promenom, a on mi je jednog dana na papiru nacrtao bebu i rekao: sin! Shvatila sam da je to karmička priča i da je jedna duša izabrala nas dvoje za svoje roditelje. Moja odluka da se udam za njega izazvala je mnogo čuđenja, ali sam ja znala da je to neizbežno. Imali smo lep život nekoliko godina, a Stefana sam rodila šest meseci pre isticanja Agusovog mandata u Beogradu.

Vratio se u Indoneziju, ali ja nisam pošla sa njim, znajući da sam dobila sve što je od njega trebalo da dobijem. Sada živim sa izuzetnim dečakom Stefanom Ardžuna (po indijskom Bogu) Marijanto. Poslednjih pet godina sam sama i budući da sam imala burnu mladost verujem da je došlo vreme da osvestim sve ono što mi se dešavalo u prošlosti i otkrijem ono što sada život hoće da mi kaže.

Kako ste došli do Bowen tehnike?

– Ta tehnika je vrlo nežan oblik prirodnog isceljenja. Otkrila mi je doktorka Mira Gašić, pedijatar koja se 30 godina bori za priznavanje i uvođenje alternativne medicine u zvanični sistem lečenja. Tehnika potiče iz Australije, njen tvorac je čovek iz naroda Tom Bowen koji je šezdesetih godina prošlog veka, nakon izvanrednih rezulatata koje je postigao u radu s hiljadama ljudi preneo svoje znanje nekolicini osoba koje su je širile dalje: najpre su otvorili školu, a kasnije i akademiju. Iz nje je u naš region stigao instruktor Andrew Zopos od koga sam i ja naučila tehniku. Bowen tretman se sastoji od nežnih pokreta prstiju šake, na tačno određenim delovima tela. Kako bismo razumeli njenu suptilnost i dubinu, potrebno ju je zaista iskusiti.

Energija samoisceljenja

Terapeut upotrebljava svoje prste ili palčeve kojima prelazi preko mišića, ligamenata, tetiva, fascije i zglobova na kojima se nalaze neurotransmiteri preko kojih, nežnim pokretima šaljemo vibraciju do autonomnog nervnog sistema kao komandnog centra gde se ta poruka obrađuje kako bi probudio ozdravljujući odgovor u telu. Bowen nije masaža nego poruka. Onda se iz komandnog centra raspoređuju ćelije koje treba da popravljaju kvarove u našem telu. Postoje veoma važne pauze od po nekoliko minuta između niza pokreta, koje su neophodne da bi se telu omogućilo da obradi poruke koje smo mu poslali podsticanjem telesnih ćelijskih prijemnika.

Ako pođemo od pretpostavke da naše telo ima moć samoisceljenja, najbolje lekove za nas, ova tehnika spada u one koje nam pomažu da se otvorimo za tu mogućnost. Bowen ispravlja sve kvarove u telu, a ja sam se u centru Balans Medika opredelila da radim ispravljanje lokomotornog aparata: kičme, ramena, kolena, kukova, stopala, karlice… Najbolji rezultati postižu se sa decom.

Šta je Eglantina kojom ste zaokupljeni poslednjih godina?

– Ključna stvar do koje sam stigla nakon svega što sam naučila je Eglantina. To je francusko-špansko društvo koje dovodi vrhunske majstore u Srbiju da bi nas podučavali, a ja sam njihov član tri godine i upisala sam master studije u Madridu. Eglantina je nosilac esencijalnih znanja u vezi sa energomedicinom, telurologijom, meditacijom sadašnjeg vremena, feng shuijem, magičnim tarot biljakama… Iako možda tako zvuči, u njoj nema mistike: to je iskren i otvoren način kojim pomažemo nekome da dođe do istine o sebi.

Energomedicina podrazumeva da radite na prepoznavanju sebe, svakog dela svoga tela, da znate da se ono sastoji od energetskih centara i da svaki od njih ima svoje pozitivne i negativne karakteristike. Ako, primera radi, imamo problem s jajnicima moramo da znamo koja je emocija napravila blokadu: mržnja prema nekome, ljubomora, posesivnost… To je emocionalna dijagnostika, koji nam pomaže da osvestimo šta je ono što danima ili godinama pravimo u svom organizmu, šta je ono što je dovelo do zdravstvenih problema.

Svrha ovog učenja je prepoznavanje potke, sveprožimajućeg, šestog elementa, koji je osnova svega. Ono što dobijamo kroz ovo učenje je kako da razredimo, raščistimo potku, kako da je oslobodimo svih onih naslaga emocija koji je čine „zategnutom” kako da odnosi među ljudima budu čisti, učimo da tkamo ljubav. Radeći na sebi radimo za dobrobit celog čovečanstva.

Ja sada osećam da je potka između mene i vas fina i rastresita. Kroz alhemijska znanja učimo kako da osetimo i prepoznamo transcedenciju duha: od jezgra Zemlje do Sunca, od nas do Boga. A transcedencija duha je suština našeg života ukoliko smo opredeljeni za Svetlost.

……….

Razgovarala: Radmila Jovović za magazin Sensa