fbpx

Zašto neki ljudi drže prekrštene ruke?

Da li ste već čuli da su prekrštene ruke sagovornika znak da se on distancira od vas? Jeste li pomislili da je neko neiskren samo zato što vas ne gleda u oči dok razgovarate ili da neko ko se češće po nosu ne govori istinu?

To su samo neki od mnogobrojnih mitova o govoru tela, koji uglavnom nemaju veze sa stvarnošću. Istina je da određeni položaji tela ljudima olakšavaju otvaranje svih kanala percepcije – vida, sluha, dodira – i da se tako bolje koncentrišu.

Neko dobro čuje svog sagovornika tek kad skrene pogled. Takođe, možda ste u timu primetili ljude koji tokom sastanka uvek nešto crtaju na papiru ispred sebe, ali kada se uključe u diskusiju, zapravo pokažu da su sve vreme pratili o čemu se govori.

Nepravedno je ozloglašeno i prekrštanje ruku, koje ne dokazuje da je sagovornik „hladan i distanciran“, kako to upućuju mnogi priučeni tumači govora tela, nego jednostavno zauzimanje opuštajućeg stava. Prekrštanjem ruku ljudi sebi omogućavaju, ne samo da negde „parkiraju“ nemirne ruke, nego i da opuste napete mišiće. Ipak, uglavnom se radi o tome da ljudi drže prekrštene ruke kako bi bolje čuli svog sagovornika.

Naime, u NLP-u se odavno zna da promenom položaja tela, možemo promeniti svoje emocionalno stanje, ali i način na koji razmišljamo. A mnogo toga o govoru tela možemo razumeti kada poznajemo reprezentativne sisteme, odnosno “mozgovne jezike”. I zato, pređimo na stvar…

Kojim jezikom govoriš?

Sve informacije o svetu koji nas okružuje dobijamo putem naših pet čula: vida, sluha, dodira, ukusa i mirisa. Zatim sve što naša čula opaze, ponovo doživljavamo dok o tome razmišljamo, jer imamo svoje unutrašnje predstave svakog elementa nekog događaja. Razmišljanje je u stvari kombinacija svih sistema prezentacije informacija koje smo dobili putem svih naših čula, ali ih ne koristimo sve istovremeno. Naime, neki ljudi na pomisao o nekom događaju, najpre razmišljaju o slikama, koje stvaraju u svom vizuelnom sistemu. Drugima su važniji zvukovi i ti ljudi se uglavnom prvo prisete izgovorenih reči. Za njih kažemo da su auditivci. Opet, neki ljudi najpre osvešćuju svoja osećanja i telesne senzacije i oni spadaju u kinestetičare. Dakle, iako svi ljudi koji imaju čulo vida, sluha i dodira mogu da razmišljaju u slikama, zvukovima i osećajima, kod svakog je neki od tih reprezentativnih sistema izraženiji.

To se ogleda i u načinu na koji govorimo, ali i u držanju našeg tela.

Vizuelni tip

Vizuelni tip je osoba koja razmišlja u slikama i služi se vizuelnim mozgovnim jezikom. Prepoznaćete je po tome što često koristi reči poput: videti, perspektiva, gledati, svetlo, vizija, scena… i fraze poput:

„Drago mi je da smo se sreli oči u oči”,
„To mi je nejasno; pokaži mi to crno na belo”.

Osoba kod koje dominira vizuelni reprezentativni sistem, pamti slike, a buka ne može da joj prekine tok misli.

Istovremeno, teže pamti verbalna uputstva i dosađuju se kada neko u njihovoj blizini drži dug govor. Njihovu pažnju najlakše ćete privući živopisnim i slikovitim jezikom, a ako vizuelcima držite prezentaciju, bilo bi vam bolje da koristite što više vizuelnih pomagala i slika.

Vizuelca ćete lako prepoznati po tome što govori jako brzo i ne libi se da drugima upadne u reč. To može da ih dovede u neprilike kada komuniciraju sa auditivcima.

Auditivni tip

Auditivci, naime, jako cene harmoniju i usklađen govor. Oni razmišljaju u zvukovima i njegove misli najčešće predstavljaju neku vrstu unutrašnjeg monologa.

Često koriste reči poput: reći, pričati, pitati, govoriti, melodija i fraze:
„Čujem te jasno i glasno”.
“Saslušaću vas”… “Pretvorio sam se u uvo…” “Zvuči kao dobra ideja…”

Smeta im prekidanje i upadanje u reč i zato im je jako teško da komuniciraju sa vizuelcima. Mogu s lakoćom da ponove sve što su rekli ili čuli, uče slušajući, uživaju u muzici i vole da razgovaraju telefonom. Ton glasa i reči koje se koriste važni su za osobe s primarnim auditivnim sistemom.

Kinestetički tip

Kod kinestetičkog tipa osoba razmišljanje je neodvojivo od osećanja. Oni se služe kinestetičkim mozgovnim jezikom i upotrebljavaju reči poput: dodir, pokret, zgrabiti, osetiti, glatko, tvrdo, čvrsto, ravnoteža.

Vole i da koriste fraze kao:
„To me je pritiskalo” ili „On je hladan čovek”.
Oni će se „dotaknuti” teme ili „izneti” projekat.

Obično govore sporije. Reaguju na fizičke nagrade i dodire, a najbolje reaguju na interaktivno podučavanje.

Da bi neko ko je vizuelni tip dobro čuo svog sagovornika, on mora da ga gleda u oči. Zato će svaki put kad nosi naočare, imati utisak da slabije čuje druge ljude i smatraće nepoštovanjem ako ga sagovornik ne gleda u oči. S druge strane, kada se kinestetičar udubi u svoje misli, velike su šanse da ćete morati da ga dotaknete po ramenu, da bi čuo šta mu govorite, a auditivci će se fokusirati na vaše reči tek kad prekrste ruke i blago nakrive glavu.

Dakle, nije reč o tome da vas sagovornik koji vas ne gleda u oči ne poštuje ili da se neko ko je prekrstio ruke distancira od vas. To samo znači da je svako prerađuje informacije koje dobija iz spoljne sredine na svoj način i da se fokusira onako kako mu to nalaže njegov dominantni reprezentativni sistem.

To je samo delić od mnogih saznanja koja su grupisana u neuro-lingvističko programiranje , disciplinu koju su pre pola veka zasnovali najuspešniji psiholozi i naučnici tog vremena, na osnovu pažljivog proučavanja i modelovanja ljudskog ponašanja.

….

NLP Institut Slavice Squire je prva institucija u Srbiji na kojoj se NLP podučava i izučava, a osnovna edukacija na kojoj možete naučiti ta korisna znanja je NLP Practitoner. Više o njoj možete pročitati OVDE.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *