Život postaje iscrpljujuć kada pokušavate sve da kontrolišete, kaže Emma Cook, ali ne mora da bude tako.
Jenny (42) prošle nedelje potpuno sama organizovala je porodični odmor, ponovo. „Martin se ponudio da pomogne, ali sam bila sigurna da bi pobrkao datume, ili bukirao sobu sa balkonom sa kojeg bi naš trogodišnjak Josh mogao da padne“, kaže ona. „Kukam što sve moram sama da organizujem, ali ne verujem drugima da bi to uradili kako treba. Ista sam i na poslu. Ako znam da sam sama nešto završila, mislim da ništa ne može da krene loše.“
Ovaj umirujući osećaj kontrole jeste nešto što je mnogima od nas poznato. Prepoznajemo taj mirni osećaj kada smo štiklirali sve sa „uraditi“ liste, ili kada je sve na svom mestu i urađeno kako treba. Suprotno osećanje, haos, osećaj da gubimo konce iz ruku, upravo je razlog zbog kojeg pokušavamo da imamo kontrolu nad svojim životom. Problem se javlja kada to isto pokušavamo sa tuđim životima.
„Ne želim da se mešam u tuđa posla“, kaže Meera (39), „ali ne mogu da se uzdržim a da ne ponudim savet ili čak sve preuzmem na sebe. Ako neko planira da ide na put, kazaću mu kojim putem bih ja išla. Na poslu mi je teško da nekome poverim zadatak, tako da na sebe preuzimam više nego što mogu da uradim. A u kuhinji sklonim porodicu s puta da bih sve sama mogla da uradim kako treba. Kasnije ne mogu da podnesem kada razmišljam o tome koliko volim da naređujem.“
Efekti kontrole
Meerino ponašanje ne samo što utiče na one oko nje već znači i da je ona sama konstantno umorna i iscrpljena jer pokušava da kontroliše sve oko sebe. Mnogi od nas ne shvataju koliko vole da kontrolišu. Jedino primećujemo usputne efekte kao što su stres i nestrpljenje sa onima koji nas okružuju. U stvari, mnogo lakše primećujemo druge koji vole da kontrolišu. Ne iznenađuje što termin kontrol frik nije baš laskav, ali on oslikava koliko se nemoćno i ozlojeđeno osećamo kada se neko tako ponaša prema nama.
„Kada odem sa mlađom ćerkom u posetu majci, ona mi konstantno govori šta bi trebalo da radim i zahteva da zna moje planove, sve do smešnih detalja, na primer šta ćemo jesti na putu do kuće“, kaže Sally (41). „Ona kaže da ponašanje moje ćerke nije dovoljno dobro i da je moja porodična rutina dezorganizovana. U njenom svetu sve je tako crno i belo.“ Ovo je klasičan primer osobe koja voli da kontroliše. „Kontrol frikovi veruju da postoji apsolutno ispravan i pogrešan način da se razmišlja, kaže ili uradi nešto što bi se smatralo beznačajnim na širem planu stvari“, kažu Gail Barker i Gail Nielsen, koautorke knjige The Control Freak’s Guide To Living Lightly. „Ponašanje u skladu s njihovim ispravnim unutrašnjim zakonima stvara im osećaj olakšanja, mira i sigurnosti.“
Naređivanje celom svetu
Naravno, želja da kontrolišete sve oko sebe nije sama po sebi negativna crta. Mnogi elementi takvog ponašanja mogu da budu pozitivni i povezani sa osobinama kao što su samomotivacija, posvećenost i pouzdanost. Problem nastaje onog trenutka kada takvo ponašanje počinje nas da kontroliše. „Reč je o intenzitetu kojim je neko vezan za određeni ishod, o tome da osoba mora da uradi ili kaže nešto kako bi spoljni svet bio onakav kakav treba da bude“, kaže Nielsen.
To se sigurno dešava kod Matthewa (38), uspešnog računovođe čije kontrolišuće navike upravljaju njim i njegovom porodicom. „Kod njega se ne vidi na prvi pogled da voli da naređuje, ali postoji određeni način da se sve uradi, i ako se ne povinujete tome, on postaje uznemiren“, kaže njegova žena Jo. Odlazak na put je dobar primer za to. „Svi moramo da se spakujemo nedelju dana ranije“, kaže Jo. „Zatim, tu su izvesni rituali na sam dan polaska, isključujemo aparate, izvlačimo utičnice iz zida. On postaje veoma anksiozan. Mislim da smatra da, ako se svi povinujemo tim ritualima, ništa loše neće moći da se desi.“
Matthewova strategija da kontroliše ljude oko sebe kako bi kontrolisao sopstvenu anksioznost, nesumnjivo je tipična. „Ljudi koji uvek pokušavaju da ispoljavaju moć nad svojom okolinom obično su prestravljeni od svog sopstvenog unutrašnjeg haosa“, objašnjava Avi Shmueli, psihoterapeut u Tavistock Centeru za odnose među parovima. „Oni pokušavaju da kontrolišu spoljašnji svet, ali to nije moguće.“
Ljudi koji vole da kontrolišu često su veoma anksiozni. Njihovo ponašanje jeste pokušaj da zaštite sebe od svog najgoreg straha, straha od nepoznatog. „Čuvaju se situacija u kojima ne bi bili sposobni da predvide šta će se sledeće desiti“, kaže dr Simon Moore, vodeći stručnjak za psihologiju na London Metropolitan Universityju.
Obrasci iz detinjstva
Ova anksioznost vodi poreklo od ranih iskustava ili određenog traumatičnog događaja. Sally se priseća kako je njena majka pokušavala da kontroliše svaki njen korak dok je bila tinejdžerka. „Kao mlada devojka doživela je automobilsku nesreću i bila je uplašena da bi nešto slično i meni moglo da se desi“, objašnjava ona. Nielsenova veruje da bi mnogi ljudi koji kontrolišu verovatno tačno mogli da ukažu na period u svom životu, najčešće u detinjstvu, kada su osetili da im je oduzeta kontrola nad sopstvenim životom. „Pogledajte unazad i upitajte se ko vam je oduzeo tu kontrolu“, savetuje ona.
Odrastanje u domu sa strogim pravilima ili roditeljem koji kontroliše može osobi da usadi oslanjanje na rutinu i red. I sasvim suprotno od toga, oni čiji su roditelji vodili haotične živote često osećaju da je pouzdana kontrola nad sopstvenim životom jedini način na koji mogu da funkcionišu kao odrasli.
Cassandra (32), priseća se kako se spremala za školu posle noćnih zabava u svom domu kada je bila dete. „Kao odrasla osoba, moram da se pobrinem da je sve oko mene mirno i u redu“, kaže ona. „Kuća je uvek čista, veš opran, hvata me panika ako i samo deset minuta zakasnim na posao. To frustrira mog partnera Davida, ali vremenom je shvatio da mi je potrebno da sve, naročito kod kuće, bude pod kontrolom.“
Matthew nikada nije uvideo vezu između prisiljavanja porodice da se povinuje izvesnim ritualima i povećanog nivoa anksioznosti kada napusti poznato okruženje. Takvo ponašanje neminovno utiče na vezu, i Jo priznaje da je i sama počela više da kontroliše u pokušaju da smanji njegovu anksioznost. „Ništa ne prepuštam slučaju, jer ako je Matthew opušteniji, onda sam i ja.“ U ovom slučaju, ono što održava njihovu vezu jeste zajednički osećaj za katastrofu.
Ali kontrolišuće ponašanje često može da ima i suprotan efekat na partnera. „Oduvek sam bila veoma opuštena, ali jedini način da se izborim sa mužem koji mi govori kako da uradim stvari bolje, tj. na njegov način, jeste da zauzmem odbrambeni stav kada mi popuje“, kaže Kate (38). „Takođe, namerno izvrdavam jer znam koliko ga to nervira. Lažem o nekim detaljima iz svog života i ’zaboravim’ da mu kažem gde sam kada nekud odem. Tako uspostavljam ravnotežu.“
Igra moći
Kate je ono što bi Nielsenova opisala kao klasični povratni kontrol frik. „To je neko ko pokušava da povrati kontrolu jer odbija da se povinuje svom kontrolišućem partneru. Ali Kate je takođe neko ko ne priznaje svoj sopstveni kapacitet za kontrolisanje“, kaže ona. Nielsenova smatra da postoje dve vrste kontrol frikova, oni koju su svesni toga i oni koji to poriču. Ovi drugi, kao što je Kate, teže da budu manipulativni kako bi izmamili agresivnu reakciju. „Pasivni agresivci teže ka tome da kontrolišu, ali ne preduzimajući akciju na očigledan način, već ponašajući se na način koji će veoma uticati na drugu osobu“, kaže Nielsenova.
Na kraju, bilo da je pasivno bilo da je otvoreno iskazano, kontrolišuće ponašanje ima jedan cilj: moć. Teško nam je da se odreknemo kontrole zato što bi to značilo da moć nad sopstvenim životom predajemo drugima, ili što još više užasava, sudbini. Pa ipak, takav odgovor stvara začarani krug. „Stvar je u tome da ćete, što više imate kontrolu, to biti mirniji. Ali nikada ne možete imati dovoljno kontrole“, kaže Mark Tyrell, psihoterapijski trener. „Što više pokušavamo da kontrolišemo situacije, to više shvatamo da je to donekle nemoguće, i tako postajemo još anksiozniji.“
Opuštanje
Kada radi sa klijentima koji vole da kontrolišu, Tyrell počinje tako što od njih zatraži da mu naprave razliku između uticaja i kontrole. „Postavljam im čitav niz pitanja, na primer koliko možete da utičete na nekog da se dobro zabavlja? Oni bi mogli da odgovore da mogu da kontrolišu svoje ponašanje prema njima. Takva vrsta razgovora pomaže ljudima da naprave vezu između svoje anksioznosti i svog ponašanja.“
Ironija je u tome što, kada se jednom opustite i osetite da ne morate da imate kontrolu nad svim stvarima, istog trenutka osećate da imate veću kontrolu nad emocijama. Ne živite u uzaludnoj nadi da ćete kontrolišući spoljne događaje moći da odagnate ona osećanja koja vam stvaraju nelagodu i bol. Pokušaj da se uradi nemoguće, da se kontroliše svet, u stvari stvara veću anksioznost nego kada bismo naučili da se izborimo sa prirodnim osećajem zabrinutosti.
Beskrajno kontrolisanje svoje okoline je iscrpljujuće i na kraju kontraproduktivno. Ne možete da sprečite da se povremeno desi nesreća, i pokušaji da kontrolišete druge ljude mogu da ih udalje od vas. „Upitajte se da li vam poteba za kontrolom omogućuje da živite život u kojem možete da uživate“, kaže Nielsenova. „Suprotnost kontroli je vera – u budućnost, u druge – i na tome bi svi trebalo da poradimo.“
DA LI STE KONTROL FRIK?
Odgovorite iskreno na pitanja. Ako odgovorite potvrdno na tri ili više pitanja, moguće je da imate problem sa kontrolom.
1. Pravim liste za svaki aspekt svog života.
2. Retko mislim da nisam u pravu.
3. Ne volim kada ljudi diraju moje stvari.
4. Ne mogu da podnesem da čekam ljude koji kasne.
5. Volim da znam šta moj partner radi sve vreme.
6. Mislim da je, ako nešto želiš dobro da uradiš, najbolje da to uradiš sam.
7. Volim da mi odmor bude ispunjen raznim aktivnostima.
8. Zaprepastilo bi me da mi neko priredi zabavu iznenađenja.
9. Ne volim tuđ nered.
10. Vređa me ako ljudi ne prihvate moj savet.
11. Ja sam ta koja drži daljinski upravljač kada gledam TV sa drugim ljudima.
12. Drugi ljudi nemaju visoke standarde kao ja.
13. Radije ću da radim duže i završim nešto nego da prepustim nekom drugom da to uradi.
14. Teško mi je da kažem ljudima šta da rade a da im pri tom ne kažem i kako to da urade.
15. Ako pazim na sve, znam da će sve biti OK.
PREOVLAĐUJUĆA KONTROLA
Razumite je
Razmislite o svom detinjstvu. Pokušajte da nabrojite deset najčvršćih kućnih pravila. Upotrebite sledeću skalu i ocenite uticaj svakog pravila na razvoj vaše potrebe za kontrolom ili njen nedostatak. Svakoj stavki sa liste pridodajte određeni broj.
————
1. U potpunosti je imalo uticaj na to da razvijem potrebu za kontrolom u drugim aspektima života.
2. Imalo je delimičan uticaj na to da razvijem potrebu za kontrolom u drugim aspektima života.
3. Nije imalo uticaj na to da razvijem potrebu za kontrolom u drugim aspektima života.
Ukinite osudu
Zamislite situaciju u kojoj slušate drugu osobu kako daje komentare sa kojima se ne slažete. Sada ukinite svoju unutrašnju reakciju na ono što ta osoba govori. Cilj ovde nije da naterate sebe da vam se svidi nešto što vam se ne sviđa. Stvar je u tome da u potpunosti ukinete svoju osudu. Rezultat svakodnevnog ponavljanja ove vežbe jeste to što ćete povećati sposobnost da „posedujete“ odjek svog unutrašnjeg dijaloga (postaćete svesni toga kada se, gde i sa kim osećate prisiljeni da popravljate, menjate ili odgovarate), a takođe i sposobnost da pustite druge da jednostavno budu takvi kakvi jesu.
Opuštanje
1. Izaberite jednu od svojih tendencija za kontrolom i obavežite se da joj nećete pribegavati nedelju dana. Kada se ukaže prilika za kontrolu, napravaite korak nazad (i bukvalno ako treba) i posmatrajte sebe. Posmatrajte šta se dešava s vašim telom kada se smesta ne bacite u preuzimanje kontrole. Nabrojte svoje fizičke reakcije:
————
2. Pregurajte dan koristeći svoje fizičke reakcije kao vodič. Neka vas telo obavesti o tome koje to situacije izazivaju potrebu za kontrolom. Dodajte listi telesnih reakcija uzroke koji dovode do njih i ono što bi moglo da bude zdraviji odgovor na iste.
Lupanje srca, napetost——-Vičete na partnera——–Dozvoljavate mu da pomogne
