fbpx

Koje metafore živite?

Moj dragi kolega i redovni gost trener našeg NLP Instituta Charles Faulkner, jednom je na treningu Money&Metaphors izjavio: „Mi smo kao amfibije – živimo napola u pravom svetu, a napola u zamišljenom“. Mnoge stvari nastaju tako što mi unosimo svoje fantazije u stvarni svet. Ključno pitanje u NLP-u je: „Šta hoćeš?“.

Slušate li šta ljudi sve hoće? U odgovorima ćete naći mnogo ludih, ali i dobrih stvari. A kako znaju šta hoće? Neki žele topli dom i porodicu, neki Ferrari, treći bi da urade nešto dobro za društvo, decu… A kako znaju šta da izaberu?

Kako mi znamo šta znači šta i kako ljudi znaju šta žele? Pomislimo na metafore – sve one su manje-više svesne i nesvesne i van našeg tela, a sve koje upijemo i – prihvatamo kao svoje. Na primer: „Život je san“ ili ”Život je borba” – metafore poput ovih kreiraju naš život i tu sve počinje.

Novac je nešto što ljudima nije bilo dostupno kroz istoriju. Imali su ga samo kraljevi, obični ljudi ne. Oko 1968. nastala je prva kompanija sa kreditnim karticama i tada je nastao problem koji danas imamo. Ljudi imaju ideju o tome šta zaslužuju, tj. koliko zaslužuju i ako bi neko poželeo da u njihovom dvorištu istovari kamion pun novca – samo zamislite tu situaciju – šta bi se desilo? Ljudi su ideju o svojoj vrednosti počeli da mere novcem. Kažu da je Gandhi bio veoma siromašan, ali su njegove cipele na aukciji u Londonu prodate za 20.000 funti!

No, vratimo se metaforama – moja lična metafora u ovom momentu je: „Novac je fikcija, ima ga u izobilju, privlačim ga sa lakoćom, a i nije mi važan“. Čula sam i ovo: „Fer, fet, forthy“, a u Americi se, na primer, veruje „…da se ne može biti previše bogat, ni previše lep“.

Jeste li svesni toga koja je vaša metafora o novcu? Šta vi sve verujete o novcu? Koliko, po vašem mišljenju, zaslužujete? Razmislite na momenat.

Neki ljudi misle da je novac teret ili problem, a sigurno znate da matematičari obožavaju probleme – u stanju su da se njima bave godinama i da ih nikada ne reše, a sve vreme se osećaju sjajno, dok se mi – kada imamo problem – osećamo užasno, zar ne?

Evo šta su poznati rekli o novcu:

Eddy Van Halen: „Novcem ne možeš da kupiš sreću, ali možeš da kupiš veliku jahtu kojom ćeš da ploviš u pravcu sreće ili pored nje.“

Bruce Springstin: „Ako već imaš neke probleme onda je dobro da su oni u vezi sa tim što imaš užasno mnogo para.“

Mnogi ljudi koje znam veruju da ne umeju s novcem, da se on teško zarađuje, da poštenje i novac ne idu zajedno, da su oni koji imaju novca prokleti… Najveći broj ljudi usvaja metafore o novcu, ljubavi, životu… bez ikakvog razmišljanja! Jeste li razmislili, koja je vaša metafora?

Danas je razvoj civilizacije veoma brz i NLP je dosta doprineo toj promeni, jer kada menjamo unutrašnje slike, mi menjamo i svoju moć. Više nije dovoljno samo preživeti, valja živeti!

Mi ne radimo nešto zbog novca, već zbog vrednosti. Na primer, ako imamo problem s novcem, postavlja se pitanje: zašto ti je važno da rešiš taj problem? I onda, automatski dobijamo vrednost koja se krije iza toga. To je najbolje pitanje koje nam služi da otkrijemo kako svoje, tako i tuđe vrednosti.

Jeste li primetili kako je ljudima teško da se menjaju, a kako se lako adaptiraju? Zato, ako želite da menjate metaforu o novcu u koju verujete, najbolje je da je definišete i da primetite kako bi ona mogla da se adaptira, a da startujete sa onim što je tu, oko vas. Možemo da počnemo da stvaramo svoju novu metaforu tako što ćemo da proučimo metafore nekoga ko to ume bolje od nas.

Nije neophodno da to bude neko ko je savršen, dovoljno je da bude bolji od nas i da ume da baci pogled iznad očiglednog, jer osobe koje možemo da uzmemo za primer, obično ni nemaju pojma da imaju tu sjajniju metaforu od naše. Možda je neko dobar u davanju, ali nije u prikupljanju, tako da će biti dovoljno da preuzmemo samo ono što je dobro.

„Koliko je tretmana dovoljno da upale svetlo?“ Jedan, ali je neophodno da svetlo želi da se promeni. „A koliko je NLP-ovaca potrebno da upale svetlo?“ Oni ni ne pale svetlo, već samo posvetle sliku u svojoj glavi“.

Kako ljudi idu kroz život, oni automatski menjaju svoju životnu metaforu – na primer, dok su mladi doživljavaju sebe kao igrača, a kako stare sebe sve više doživljavaju kao učitelja. Mi u NLP-u podučavamo ljude da budu orijentisani ka ciljevima.

U biznisu se za ovo koristi reč meta (target). Stalno ići za ciljem može da umori, pogotovo kada vidimo ljude koje privlače mogućnosti i njihovi ciljevi se naizgled sami ostvaruju. Postignuće ima osobinu da treba da odlučimo šta hoćemo i da ka tome idemo, penjemo se uzbrdo ili plivamo uz reku, a to je strategija koja je potpuno drugačija od privlačenja (atraction). Ni ovde nije reč ni o kakvoj čaroliji.

Stvar nije u fizičkoj privlačnosti, već u unutrašnjem kvalitetu atraktivnosti koja je lagana i privlači sa uživanjem i kada se cilj pojavi onda treba zastati na momenat i uživati u osećanju atraktivnosti svojih ciljeva, uzdahnuti i pozvati cilj da priđe još bliže. Ovde se, kao što već rekoh, ne radi o čaroliji već o aktiviranju drugačije metafore, jer ako ste atraktivni onda izgledate drugačije, imate drugačije držanje, drugačije misli i sasvim drugačiji izraz nego kada „umirete za nečim ili težite nečem.“

Ako privlačimo ono što želimo onda ciljevi postaju još atraktivniji, naše okruženje postaje atraktivnije, ispunjeno uživanjem i to onda još više privlači. Sve postaje još primamljivije i počinjemo da verujemo da smo privlačni i da je ovo divno mesto. Da je divno da se baš sada bude ovde.

Mi znamo da je samo naš izbor to da li nečemu težimo ili nešto privlačimo – možda toga nismo ni svesni, ali tako je. Kakva god da je bila vaša početna metafora, valjalo bi da nameravate da stvorite novu, i umesto da samo težite nečemu treba da pomoću te nove metafore stvorite sebe atraktivnijim.

Transformacija lične metafore i njenih kvaliteta izvešće nas iz senke i tada ćemo moći da živimo na drugi, nama mnogo bolji i prijatniji način.

Kaže se da mi sami kreiramo svoju realnost, ali ja bih se ovde pre složila sa svojim dragim kolegom Charlsom u tvrdnji da smo mi ipak samo amfibije i da živimo napola u pravom svetu, a napola u zamišljenom.

Meni lično, dokaz za to su neke javne ličnosti, koje ne bih imenovala, ali za koje sigurno znam da ih ne bi bilo ukoliko bih ja potpuno sama kreirala realnost. Garantujem vam to! Ali, zato je onaj deo realnosti koji mogu da formiram i na koji mogu da utičem fantastičan, jer privlačim sve što poželim sa lakoćom i zbog toga sa uživanjem živim svoj život na ovom divnom mestu, baš sada i baš ovde!

…..

Slavica Squire, NLP Master Trainer & Master Coach

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *