Morala sam da napišem ovaj tekst. Za praznike stigle drugarice koje žive u inostranstvu. Prepričavaju mi svoje nove odluke, dijete i preporuke. Ah, šta mi sve radimo svom telu… Ova uglavnom, ženska boljka ima svoje ime i ukazuje koliko je ljubav i odnos prema svom telu aktuelna tema. Imajući u vidu da je i početak godine, poželjno bi bilo da svrstamo ovu sveprisutnu bolnu temu u jedan od naših zacrtanih ciljeva za ovu godinu i to ako je moguće u prvih pet, a to bi bilo – zavoleti ili bar prihvatiti svoje telo.
„Sve se promenilo posle tog putovanja, nakon tog famoznog leta avionom“, počinje priču drugarica. Radila je za jednu veliku američku kompaniju te su prekookeanski letovi za nju bili sasvim uobičajena stvar.
Uvek je slovila za lepoticu, ali i vrednu, ambicioznu i obrazovanu ženu koja između ostalog govori pet jezika. Iako se znamo maltene ceo život, ne sećam se da sam je ikada zatekla u ležernom izdanju. Uvek doterana, uvek fit, stalno je na nekom novom/najnovijem režimu ishrane. I naravno redovno vežba. Većina bi pomislila: Wow, kakva žena! I jeste, ali ne i ona. Pogađate, drugarica- lepotica retko kad je zadovoljna svojim izgledom, svojim telom i kilažom.
– Kako to misliš, objasni mi šta se to dogodilo u avionu? – pitala sam je pretvorivši se u uvo.
– „Navikla sam na turbulencije iznad okeana i nije mi bila prva, ali ovu ću zauvek zapamtiti jer sam se za dlaku izvukla. Promenila mi je život i trgla me iz dubokog sna.“ Turbulencije su u jednom trenutku bile toliko snažne da su se svi tresli. Sve oko njih se drmusalo takvom silinom, da je pomislila: Dakle, to je to. Gotovo je, umreću.
Panika je zavladala među putnicima. Jeziv osećaj. Kao scena u filmu. Ali se vama dešava. Avion koji će se svake sekunde srušiti. Vrhunac je bio stjuard koji se grčevito držao sa obe ruke za naslon sedišta tik ispred nje. Rekla mi je da izraz njegovog lica nikada neće zaboraviti. “To je bilo lice unezverenog čoveka koji je zakucan 100% u sadašnjost svestan da svaki trenutak može biti poslednji.“
„Ništa vas ne čini tako prisutnim i pažljivim kao stajanje na korak od smrti.“ – Mark Manson u knjizi „E, zabole me“. Da, život u takvim trenucima odjednom dobije drugačiju dimenziju i značenje.
Pomislila je: Bože, ako je ovo kraj, kako sam živela do sada? Kako proživeh ovaj poklonjeni život? Kvalitetno? Sa svrhom? Sa smislom?
Sa gorčinom je zaključila da nije.
Kako je samo isprazno živela poslednjih godina. Kada je vratila film, svega čega je mogla da se seti je brojanje kalorija, zalogaja, koliko je uspela da skine tog meseca, koliko odlazaka u teretanu, merenje vaga, obim struka, kuka, butina…
„Suočavanje s realnošću vlastite smrtnosti značajno je zbog toga što to baca u zasenak sve bezvezne, krhke, površne vrednosti u životu (…) Smrt nas sve sučeljava s znatno bolnijim i značajnim pitanjem: šta je naše zaveštanje?“ – Mark Manson „E, zabole me“
Razmela je da su nesvesni mehanizmi upravljali njenim životom sve dok se nije konačno trgla i uvidela koliko je plitko živela. „Mislim da me je to čitavo iskustvo nateralo da se probudim iz mesečarenja u svom životu. Sve vreme sam bila na autopilotu a nisam toga bila svesna.”
Nije mogla tačno da utvrdi kada je postala toliko opsednutom dijetama i vežbanjem. To se desilo nekako neosetno. Poslednjih godina sve se vrtelo (na podsvesnom nivou) oko njenog lažnog uverenja da – ukoliko nije dovoljno mršava samim tim automatski i privlačna, nije vredna ljubavi i sreće.
Na tom uverenju joj je dosta „pomogao“ i verenik. Muškarac koji nije mogao da joj parira u mnogo čemu, i sam nesiguran u sebe, stalno joj je pronalazio mane. Kao da nije dovoljno što nas društvo i mediji odmalena truju i ubijaju u pojam toksičnim porukama, još i odaberemo toksične partnere?! Divota.
Ne znam da li me je više pogodila ili rastužila cela priča, iako što se tiče drugarice-lepotice njena priča ima srećan kraj. Vratiću se kasnije na nju.
Medjutim, većina žena koja živi sa takvim falš uverenjima i partnerima, retko kada završi srećno.
Malo je žena na ovoj planeti koje ne dotiče priča o savršenim proporcijama, savršenom licu, kilogramima, dijetama… Smatram da je važno da osvestimo kada to uzima danak i postane način života, dok ne bude prekasno. Ne primetimo do koje mere se uvuče kao „normalno“ ili još gore, kao „zdrav način života“ i koliko smo okupirane glupostima. Zaboravljamo da usmeravamo pažnju na važnije stvari, kao i da se zabavljamo i da uživamo u svom životu.
Jedno je sigurno da niko od nas neće živeti milion godina. Onda biram na šta ću te godine da potrošim. Na brojanje kalorija? Bogami neću. Zlopatimo se u pokušajima da stalno „popravljamo“ sebe. Ko nam je prodao priču da nam nešto fali i kao takve nesavršene nismo vredne ljubavi i pažnje?! Naravno ta „popravljanja“ se isključivo odnose na „spoljne radove“. Kako nam je kultura površna, takve su i poruke. Jasno mi je da živimo u svetu Instagrama i savršenih filtriranih fotografija, ali to je strašno iscrpljujuće. Koliko bi žene odahnule kada bi samo prihvatile sebe i svoja tela takva kakva su u datom trenutku i bile zahvalne na njima.
E, to bi bila revolucija!
I kao žena, nadam se da ne moramo da doživimo jezive situacije poput drugarice-lepotice kada se nađete na ivici života i smrti da bi se probudile i došle k sebi. Veliki broj žena svesno ili nesvesno izjednačava svoju vrednost sa kilogramima i obimom struka. To su bitke koje biju mnoge žene.
U ljubavi savršene proporcije ništa ne znače, jer prava ljubav ne žudi za savršenstvom. Ukoliko neko insistira da uvećate grudi i imate ravan stomak, izvinjavam se, ali to nije ljubav.
Ljubav ne zahteva da budete opsednuti svojim izgledom. Prava ljubav želi da se razvijate i radite ono što veseli vašu dušu, živite sa žarom u očima i bavite se stvarima koje vam daju smisao i svrhu.
U ljubavi nije važno koji ste konfekcijski broj, niti se podrazumeva brojanje unetih ili potrošenih kalorija. U ljubavi brojke zapravo nisu važne, samo broj trenutaka provedenih sa voljenom osobom.
Ljubav želi da budete zdravi u svakom pogledu, kako bi proveli što više vremena zajedno. Ljubav želi da volite sebe i svoje telo i svoj život, jer takva ljubav je zarazna. Prava ljubav zna da imate da ponudite svetu mnogo više od savršenog nosa i savršene zadnjice.
Sačekajte na takvu ljubav, isplati se čekati, a ukoliko ta ljubav i ne dođe, prihvatite sebe do te mere da uživate u sopstvenom društvu i da vas nije briga za ravan stomak i izvajane noge.
Ne dozvolite da vas ubede ni „drugarice“, ni članovi familije, niti bilo ko drugi da ćete postati poželjnija kao partnerka, ljubavnica ili osoba samo ukoliko ste mršaviji.
I ne dozvolite da vam neki seronja pokvari dan, mesec ili ne daj bože godinu, prikrivajući svoju nesigurnost tako što će je projektovati na vas, tražeći vam mane i sl. Obično takve seronje su daleko ispod vas u svakom pogledu, zato se tako i ponašaju, jer su seronje. Muškarci koji zaista vole i cene žene to nikada ne rade, ni u šali.
Između ostalog zato što pametni muškarci razumeju koje breme nosi savremena žena, bila to njihova partnerka, sestra ili ćerka. Nije lako nositi se sa svim tim nerealnim očekivanjima i sumanutim standardima lepote. Uostalom, koga je briga ukoliko ste zadovoljne sobom?
Ne zamarajte se idealnim proporcijama. Divno je zavoleti sebe i svoj zaobljeni stomačić i butine znajući da si voljena no matter what i koliko pokazuje vaga.
Zato pojedite tu krofnu ako vam se jede, popijte čašu piva ili vina i uživajte u zalasku sunca sa voljenom osobom.
A da, što se tiče drugarice-lepotice, ubrzo je dala otkaz i napustila korporativni svet. To više nije bila njena priča. Odbacila je udoban ali isprazan život. Posvetila se hobiju koji je kasnije pretvorila u unosan posao. A najvažnije za ovu temu je što je konačno prihvatila sebe i svoje telo od glave do pete. Promena počinje s prihvatanjem. Prestala je da se maltretira dijetama i vežbanjem do iznemoglosti. Odustala je konačno od savršene linije i nametnutog ideala.
I od verenika je odustala i napokon prodisala. Počela je da uživa u životu i hrani i nabacila koji kilogram. Više nije “vitka” kao grana, sada je još lepša i zgodnija jer se oseća dobro u svojoj koži.
Čitavo iskustvo ju je duboko razdrmalo ukazujući gde joj je bio fokus i kako je traćila život. Promenila je svoje prioritete i usredsređena je na rad na sebi iznutra.
Sada živi život širom otvorenih očiju, ne mesečari više, budna je za sve dobro što joj se dešava i ono koje joj tek dolazi.
…….
Napisala Tijana Pavlović, preuzeto sa njenog sajta www.tijanapavlovic.com
Photos: Unsplash, Simple Elegance, Google Images
