Preporučujem jedan mali zadatak. Uzmite list papira i podelite ga na dva stupca: jedan naslovljen “Primio sam”, a drugi “Nedostajalo mi je”. U prvi stubac zapišite što ste primili u svojim kućama, a u drugi sve što vam je, po vašem mišljenju, nedostajalo.
Kad bih morao to napisati za sebe, rekao bih da sam primio dosta ljubavi, pažnje, zaštite, podrške, pravila i svesti o važnosti rada i rekao bih da mi je nedostajalo prisutnosti, priznanja, milovanja i igranja. To je moja priča, onako kako je ja pričam, a vaša će biti drukčija. Stvari koje sam primio i stvari koje su mi nedostajale uslovile su moj način postojanja na svetu. Bez ikakve sumnje, ovo što jesam jasno je određeno stvarima koje sam primio i koje su mi nedostajale.
Vaš popis dovodi do toga da budete na određeni način. A bili biste drukčiji da ste primili i da su vam nedostajale druge stvari.
Ova je igra tu da bismo pokazali kako moja priča može usloviti moju slobodu izbora, ali i kako bismo utvrdili da se ta sloboda ne može izbeći. I ako je istina da odlazim u potragu za onim što mi je nedostajalo, također je istina da ono čega najviše imam ponuditi jest ono što sam primio. I tada, makar zvučalo nesuvislo, u zamenu za sva moja traženja imaću sklonost nuđenju svoje ljubavi, svoje pažnje, svoje zaštite, svoje podrške, svojih pravila i svoje svesti o važnosti rada. Takav sam na ovome svijetu.
Odlazimo u svet tražeći ono što nam je nedostajalo nudeći u zamenu ono što smo primili.
Jednom, u jednoj terapijskoj grupi, neka je žena, jako povređena i pogođena, u vrlo komplikovanoj ličnoj situaciji, izvela ovu vežbu pred grupom. Dugo je razmišljala i rekla: “Što sam primila?”
Zabeležila je: “Ništa.”
I dodala: “Stoga mi je nedostajalo: svega.”
Kada sam obrnuo situaciju, bila je primorana shvatiti da je živela na svetu tražeći “sve”, a zauzvrat nije davala “ništa”. I naravno da je neprestano plakala zbog svojih nedostataka I samoće. I naravno da se žalila na nepravdu što joj niko ne želi dati ono što treba. Jer se nalazila na ovome mestu: tražila je nekoga ko bi joj dao “sve” u zamenu za “ništa”.
Život je transakcija: dati i primiti dva su lica iste medalje. Ako medalja ima samo jedno lice, ono je lažno, bez obzira na to koje lice nedostaje. U svakom slučaju, dramatično je kad neko ne želi da primiti “ništa” u zamenu za “sve” što bi dao.
….
Jorge Bukay, deo iz knjige “Put susreta”
photo credits Maja Vujić za soulfood
