fbpx

The Earth without ART is just “EH” – Banksy

Kada je sa društvom grafitera, u sred akcije slikanja po vagonima na železničkoj stanici u Bristolu, naišla policija, svi su se razbežali. Osamnaestogodišnji mladić, koji nije na vreme stigao da utrči u auto, ostao je da leži na šinama dok po njemu curi motorno ulje duže od sat vremena. Znao je da mu nije dovoljan samo taj adrenalin ilegalnog crtanja grafita po gradu i bežanja od policije bez ikakvog smisla. 

Hteo je nešto više i osetio je moć da to može da učini, hteo je da ostavi neku političku poruku, provokaciju, da pokrene revoluciju, zaustavi ratove. Hteo je da menja svet. 

Dok je još uvek slušao policajce kako šetaju oko vagona, gde je ležao, razmišljao je samo o tome kako da prepolovi vreme slikanja da ga ne bi stalno policajci jurili i hapsili. Tada je ugledao šablonsku pločicu sa brojevima na rezervoaru za gorivo i setio se da, jednostavno, može da kopira taj stil, i napravi šablone visine i do 3 metra i na taj način skrati vreme crtanja grafita.

U to vreme  se još uvek potpisivao kao Robin Banx, jer je još isprobavao imena, ali na kraju, ipak odlučio da se potpisuje sa „Banksy“ – mada je zvučalo manje „gangsterski“. 

Svet kakav smo poznavali pre toga je počeo munjevitom brzinom da se menja, savremena umetnost iz buržoazijskih zatvorenih krugova je ušla na veliku pozornicu i postala dostupna svima, a Banksy je, uprkos internacionalnoj slavi, zadržao anoniman identitet uličnog umetnika i aktiviste do danas. 

Kada su vlasti pokušale da ga demaskiraju veliki broj njegovih fanova se pobunio protiv toga i Banksy je postao heroj današnjice. Klinac koji je krenuo sprejevima da crta po zidovima Bristola je postao umetnik čiji radovi koštaju stotine hiljada dolara u aukcijskim kućama Britanije i Amerike. 

Zbog čega je Banksy dostigao toliku popularnost u celom svetu pa ga nazivaju „Genius with spray“? 

Koje su to vrednosti, crteži i poruke kojima Banksy povezuju sve ljude na ovom svetu, podjednako? 

 „The art world is the biggest joke“ rekao je. „It’s a rest home of the over privileged, the pretentious, and the weak.” 

Ovaj intrigantni umetnik je svoj poslednji intervju dao 2003. godine, a za isti je dostavio svoju fotografiju sa papirnom (reciklažnom) kesom na glavi. Pokrenuo je, i učestvovao u mnogim humanitarnim akcijama, ali nikada nije imao potrebu da se eksponira ili da se obogati i mnogo zaradi. Pest Control je organizacija koju je osnovao zajedno sa Stivom Lazardisom, grčko-englesko-kiparskim izdavačem. Lazardis je jedan od prvih ličnosti u svetu izdavaštva koji je otvoreno podržavao uličnu umetnost. Organizaciju su osnovali samo da bi potvrdili autentičnost umetničkog dela sa Banksy potpisom, jer se i oko toga sporio sa vlastima. Ovaj umetnik i danas živi i radi u Velikoj Britaniji. 

Njegovi radovi se mogu okarakterisati kao oblik kulturne kritike na utvrđene društvene i političke norme. Svoje provokativne ilustracije i natpise proizvodio je na šablonima i oslikavao sprejevima po zidovima gradova. Krenuo je od rodnog Bristola i Londona, a sada njegove radove možete videti na zidovima svih svetskih metropola, od Beča do San Franciska, Barselone, Pariza i Detroita, Njujorka, Jerusalima, Melburna… Banksy je sa zidova prešao i na slikanje na platnu, konceptualne skulpture, razne vrste egzibicija i performansa, pa čak i do dokumentarnog filma koji je nominovan za Oskara –  „Exit trought the gift shop“(2010. godine).

Detalji o životu ovog umetnika i dalje su nam nepoznati, iako se smatra de je rođen 1974. godine u Bristolu (UK), gde je započeo svoju grafitersku karijeru. 

Ljudi, majmuni i pacovi koji su od samog početka izazivali čudne, nedefinisane i na neki način jezive osećaje, predstavljaju njegove prve grafite, a kada se preselio u London (1999.godine) njegovi radovi su već bili prepoznatljivi u većem delu Engleske. Banksy je tada shvatio da ne sme da izađe iz anonimnosti zbog problema sa policijom, ali je prihvatio da mu upravo to daje dodatnu autentičnost i individualnost u umetničkim poduhvatima koje je svakodnevno smišljao. „I am proud to be art terrorist“ – govorio je. 

Prvu svoju izložbu u Londonu je održao 2001. godine, koja ga gotovo ništa nije koštala i koja je bila, zapravo, druženje sa nekolicinom umetnika i za oko 500 posetilaca uz pivo i hip hop koji se puštao iz zadnjeg dela kombija, u tunelu u blizini jednog paba.

Njegova prva, revolucionarna, izložba karnevalske atmosfere pod nazivom “Turf War” 2003. godine je zaslepila englesku kulturnu scenu kada se na njoj pojavila živa krava čija je koža bila ukrašena portetima Endija Vorhola, a kraljica Elizabeta II prikazana u liku šimpanze. Nakon toga je napravio seriju gerilskih akcija upadajući prerušen u muzeje i instalirajući svoju šaljivu verziju velikih umetničkih dela kao što je slika Mona Lize sa nalepnicom smajlija u Luvru ili u Metropoliten Muzeju umetnosti Njujorku gde je modifikovao potreta žene dodavši joj gas masku.  

Međunarodnu slavu i popularnost je stekao u Izraelu 2005. godine kada je napravio seriju grafita na zidovima Zapadne obale koji su služili kao barijere koje treba da pokušaju da zaustave bombaše samoubice. Tamo su nastale dirljive slike od kojih je ceo svet zanemeo kao što je slika devojčice koja se hvata za balone dok se prevozi na vrh tih zidovaDvoje dece sa kanticom i lopatom kako sanjaju plažu i dečak sa merdevinama koji se naslanja na zid i sanja o bekstu u neki bolji svet.  Tako je nastao i čuveni mural u Vitlajemu na kom je naslikan aktivista sa maramom preko lica koji, umesto molotovljevog koktela, u ruci drži buket cveća. 

„There are crimes that become innocent and even glorious through their splendour, number and excess.“ – Banksy

Po povratku iz Izraela njegova sledeća izložba u Londondu pod nazivom “Crude Oils” je okarakterisana kao subverzivna jer je testirala živce za posetioce i kritičare kada su im 164 živa pacova šetala po podu dok su oni gledali Klod Moneovusliku „Lokvanji“ na kojoj je bilo bizarno docrtano brdo smeća i nabacanih kolica iz šoping molova. 

 Na izložbi „Barely legal“ – “three-day vandalised warehouse extravaganza” Los Anđelesu je izazvao i borce za prava životinja kada je u izložbeni prostor ušetao slon težak 8.000 kg kompletno išaran ružičasto-zlatnim wallpaper patternom, a posetiocima podeljen flajer na kom je pisalo: „U ovoj prostoriji je slon… 20 milijardi ljudi živi ispod granice siromaštva“.

Među najpoznatijim egzibicijama ovog umetnika, je ona čuvena, kada je za vreme Nothing Hill karnevala u Londonu ubacio u prodaju gomilu novčanica od 10 funti sa likom princeze Dajane, a umesto „Bank of England“ na njima je pisalo „Banksy of England“.  Oslikavao je uništene zgrade u Nju Orleansu nakon katastrofe izazvane uraganom Katarina, međutim, kada se pojavila slika člana Kju Klus Klana sa kapuljačom kako visi na omči vrlo brzo je uništena i prefarbana. Isto se desilo i u Australiji sa slikom malog ronioca u krznenom mantilu koja je uništena sa obrazloženjem da se ne sme dozvoljavati da svako ko uzme sprej smatra sebe umetnikom i slika decu. 

Izložbu pod nazivom „The Can festival“ – organizovao je 2008. godine u Londonu u tunelu ispod Waterloo stanice gde je pozvao sve umetnike sa šablonima da crtaju svoje crteže pod uslovom da ne crtaju jedni preko drugih. 

Kraljica Viktorija u lezbejskom, satiričnom obliku, Stiv Džobs kao izbeglica iz Sirije, pacovi koji se spuštaju sa padobranom, niz grafita sa temom zlostavljanje dece u katoličkim crkvama, Pulp Fiction scena sa bananama iz Tarantinovog filma, Stonehenge od mobilnih toaleta na Glastonbury festivalu su samo od nekih radova koji se više ne mogu ni nabrojati … i koji se nalaze po čitavom svetu. Glad, siromaštvo, nejednakost, netolerancija, ratovi, žrtve kapitalizma i nepravde su teme kojim se ovaj umetnik bavi.  Na jednoj aukciji (2018. godine) kada je  prodata njegova slika devojčice sa balonom za 1,4 miliona dolara, odmah nakon toga se pokrenuo mehanizam koji je sliku iseckao na rezance, ali napravio novo umetničko delo koje je dobilo i naziv „Love is in the Bin“

Koncept „Banksy effect“ se razvio kroz sposobnost ovog umetnika da autsajdersku umetnost dovede u kulturne tokove. Skretanjem pažnje na uličnu umetnost, koja je oduvek bila deo naše kulture i svakodnevnog života, isprovocirao je sve krugove današnje buržuazije da se ponovo pokrene dilema koja produbljuje raspravu koja traje vekovima, o autentičnosti umetnosti i njihovih stvaralaca i ko o tome donosi konačnu procenu. 

Banksy je kulturna ikona Ovog veka, umetnik koji je ostavio neizbrisiv trag našeg vremena zabeleživši ga baš onakvim kako ga živimo u stalnoj potrazi za smislom, jednostavnošću, lepotom i našoj nemogućnosti da se odupremo kapitalizmu te lažnom konformizmu koji nam on pruža. Sve vidimo, sve znamo, ali se pravimo da smo gluvi i slepi i … ništa ne činimo. 

Živimo Brandalizam kako Banksy naziva ovu pojavu, to su današnji marketing stručnjaci,  apokaliptičari, organizovani na širenju mržnje i straha, i koji su, trenutno, najaktivniji i ponovo najavljuju kraj sveta.

Zato postoji umetnost, koja uvek budi nadu u nama, da smo još uvek sposobni da prepoznamo prave ljudske vrednosti i kvalitete. 

Undergraund umetnička scena je uvek bila to nešto što je vraćalo svet u normalne tokove i otvaralo svest čovečanstvu kroz vekove do danas. I ponovo nam se to dešava, baš sada, primećujete kako se sve menja, zar ne? 

Budisti kažu da je ovom svetu potrebno više Buda da bi živeli bolje, aludirajući na ljudske i moralne kvalitete na kojima svi moramo da radimo, hrišćani veruju da je iskren oproštaj početak svake ljudske vrline, a ja ću to sve da malo parafraziram na ovu našu priču o umetnosti: ovom svetu je potrebno više Banksy-ja koji se ne plaše da izražavaju svoje talente i pokažu ovom svetu sve što znaju i umeju. To su lideri budućnosti sa cvećem u ruci koji ne pokrivaju oči i ne saginju glavu na nepravdu i mržnju.

The Earth without ART is just “EH”.

E sada, pošto živimo u eri IT tehnologije i konzumenata iste, bilo bi poželjno i da ta sva naša umetnička dela ne krijemo nego pokažemo, obelodanimo, snimimo, zapišemo, fotografišemo, naslikamo i objavimo bilo gde.  

Nije algoritam taj koji upravlja nama, nego smo mi ti koji pravimo algoritam svojim mislima, delima i emocijama. 

Hajde da napravimo jedan novi algoritam koji će biti za dobrobit svih nas tako što ćemo objavljivati i podržavati sve pozitivne priče, događaje i ljude koji nas okružuju i kojih ima mnogo više od ovih negativnih,  samo se još jednom osvrnite i dobro pogledajte. 

Videćete ih sve, sigurna sam.

….

napisala Sunčica Božić

___________________________________________________________________________

Ovaj tekst posvećujem svim sjajnim uličnim umetnicima i grafiterima u Srbiji kojih ima veoma mnogo i koji, ne samo da idu u korak sa svetom, nego su lideri su svakom smislu. Fenomenalni grafiti ukrašavaju Novi Sad, Inđiju, Zrenjanin, Kragujevac, Niš, Užice, Zaječar i sve gradove po Srbiji, a nedavno je na Dorćolu, u Beogradu, osvanuo jedan mural oslikan bojama koje, čak, pročišćavaju vazduh. Osim što ova predivna slika krasi fasadu jedne zgrade ona ima značaj po životnu sredinu jednak kao 540 novozasađenih stabala. Predivno, zar ne?

(https://noizz.rs/lifestyle/mural-na-dorcolu-preciscava-vazduh-converse-city-forests/lm8d2h6)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This error message is only visible to WordPress admins
Error: No posts found.