Legenda kaže da je nekada davno Mesec zapratio Zemlju. Ali, stvarno. Ne kao danas na Instagramu.
Zemlja se pravila važna jer nije znala tajnu.
Mesec je zapravo pratio male vile i vilenjake koji žive raštrkani po celoj Zemlji. Kako bi im osvestlio noći u kojima su se poigravali svojim talentima. Tako se Mesec ludo zabavljao i radovao plimi ideja svojih štićenika i bdio nad njima u dugim noćima oseke kreativnosti.
U znak zahvalnosti Mesecu, nastao je i čarobni Dnevnik Mesečeve dece. Kada je Zemlja saznala pravu istinu i da Mesec nije ludo zaljubljen u nju, pobesnela je. Smislila je kako da mu se osveti.
“Neće mi on više izigravati Sunce noću! Od sada će biti predstavljen simbolom mladog Meseca. Izgledaće nepotpuno i neozbiljno. Zanemarićemo sve ostale njegove faze. Ionako je amater!”
Džabe je Mesec objašnjavao da i on ima pravo da bude predstavljan punim krugom kao Sunce…
Ništa od toga. Ljubomorna Zemlja ga je stavila na “ignore”.
Stvari su se dodatno pogoršale kad je Mesec video kako mu se i Sunce podsmeva krišom…
Odlučio je! Pokazaće im on ko je Mesec!
I od tada, u noći punog Meseca, ljudi na Zemlji nervozno tumaraju po svojim kućama jer ne mogu da ugase svetlo tog okruglog lampiona, kako bi zaspali… Bude se preumorni da bi pozdravili Sunce. Šuška se da i Sunce ustaje nenaspavano i da teškom mukom obasjava Zemlju…
A Zemlja?
Ne zna šta će sa glavoboljom od tolike buke koju prave razdražljivi ljudi… Samo Mesečeva deca kotrljaju tu veliku svetleću loptu s’ jednog na drugi kraj sveta… maštaju, zapisuju, stvaraju.
Ozbiljno zaigrani…
Napisala Lepa Marković kao uvod u dnevnik zahvalnosti “Mesečeva deca”,
izdavač Čigoja publishing 2023.
Naručivanje, pohvale i istomišljenici neka se jave preko instagrama
