Ne znam kako vama, ali meni je dojadilo da slušam poruke poput: prestani da igraš na malo, igraj na veliko! Svaki dan skrolujući kroz Instagram ili Fejsbuk mnoge javne ličnosti (više ili manje poznate) nas zasipaju ovakvim porukama. Zakoračite u svoju moć, poručuju nam, neka vas vide, čuju, neka vaš glas dopre do što više ljudi! Nametnite se, nemojte pristajati na mrvice, vi zaslužujete više! Na sve strane se propagira ovakav stav.
I šta zapravo znači igrati na veliko? Kao da je to jedini način da se danas nešto uradi i postigne. Po njima da bi bio ostvaren, uspešan, to zahteva da budeš glasan i konstantno prisutan na društvenim mrežama, objavljujući svaki sekund svog života na putu do „vrha“. I zašto odjednom izjednačavamo društvene mreže, život u oku javnosti sa motivacijom i uspehom?
Sve je to u redu ukoliko je to vaš stil i tako želite da igrate.
Međutim, šta ako ja ne želim da igram na veliko?
Šta ako mene to uopšte ne privlači, taj glasni, javni i nametljiv stil igre. Recimo da nije u skladu s mojom ličnošću, senzibilitetom i afinitetima. Šta ako mi baš prija sve suprotno od toga što vi propagirate? Šta ako se meni baš sviđa da živim povučen, miran život daleko od očiju javnosti. Težim drugačijem životnom stilu i postižem stvari na suptilniji način. I ne, ne želim milion pratilaca na društvenim mrežama, ne radi me to.
Ispada po ovakvim dominantnim porukama da ukoliko ne igraš na „veliko“ ne gine ti da potoneš u osrednjost i ništavilo. Drugim rečima ti si luzer.
Za kulturu koja favorizuje ekstrovertnost logično je da propagira takve ljude i poruke. Ego driven society. To nikoga više ne čudi. Problem vidim u tome što se taj stil propagira kao jedini mogući, jedini uspešan i automatski isključuje druge ljude i načine. One manje vidljive i tihe koji rade isto tako velike stvari ako ne i veće. Njihov uticaj nije ništa manji, ali se ne zna za njih jer rade iza scene, daleko od očiju javnosti i tako im se dopada.
Uvek su me privlačili diskretni, nenametljivi ljudi koji kada ih malo bolje upoznaš uvidiš koliko su zaista veliki. Bez mnogo halabuke. Nemaju potrebu da se biju u grudi, skreću pažnju na sebe i eksponiraju u javnosti. Njihova dela dovoljno govore o njima. Nemaju poriv da dokazuju bilo šta, bilo kome. Ne lože se na lajkove. Odolevaju tom imperativu “sreće i uspeha” na društvenim mrežama.
Reći ćete ah well, takvo je vreme došlo, nema više privatnosti. Ako te nema na društvenim mrežama kao i da ne postojiš. Slažem se da se vreme promenilo, ali smatram da ne bismo smeli da ostanemo slepi za te predivne „nevidljive“ ljude čiji je učinak itekako značajan ma koliko igrali na „malo“.
I kako se to meri čija dela ili život je veliki tj. mali i šta je sa nevidljivim herojima našeg doba?
Šta je sa lekarima i sestrama, vatrogascima, veterinarima koji svakodnevno spašavaju živote? Šta je sa novinarima koji prvi odlaze u ratne zone? Kao i aktivistima koji se od srca bore daleko od očiju javnosti da bi spasili ovu planetu i učinili je boljim mestom za život. Takođe ima mnogo ljudi koji volontiraju i vikendima i ne vole to da objavljuju na društvenim mrežama.
Da li oni igraju na malo i da li je njihov doprinos manji zbog toga?
Sigurna sam da i vi poznajete takve ljude. To može biti komšinica koja uvek odvaja odeću za one koji nemaju. I hrani sa istim žarom beskućnike, ulične mačke, pse i golubove. Spašava kuce i mace sa ulice, nalazi im dom. Zar je to malo? A komšinica nije bogata, ne nosi se po poslednjoj modi, nema fensi životni stil i nije prisutna na društvenim mrežama. Pa ipak ima svest o tome da treba davati i pomagati. Pritom ona to radi bez mnogo buke i fotkanja. Oduvek se nesebično davala ne razmišljajući kako će joj se to vratiti. Svako od nas ima bar jednu takvu komšinicu ili rođaku, majku, sestru, oca, kolegu, da ne nabrajam…
Isto tako se pitam šta je sa svim onim ljudima koji rade tzv. dosadne kancelarijske poslove? Ali zato uspevaju da izvedu svoju decu na pravi put i školuju ih, plaćaju račune. Da, žive tiho i dostojanstveno svoj život u službi možda nekog drugog ili drugih, zar nisu i oni heroji? Kada bismo otvorili oči za te „nevidljive“ i tihe heroje uvideli bi da njihova dostignuća nisu ništa manja od onih na Instagramu i Youtube-u.
Ne žele svi da oglase na sva zvona šta rade, za šta se zalažu i veruju. Kome su se našli kada im je bilo najpotrebnije i gde nestade ono staro „ćuti i radi“?
No takvi ljudi postoje Bogu hvala i mimo društvenih mreža. To su ljudi s velikim srcima i isto tako velikim gestovima. Širom sveta ima ljudi koji igraju na tiho i „malo“, njihovi glasovi su možda tiši i manje glamurozni, ali njihov učinak je veliki.
Nikada mi nisu prijali glasni, nametljivi ljudi, gladni pažnje i priznanja, kao i „laktaši“. Uvek se setim fenomenalne Brankice Damjanović koja je napisala u vezi toga: „Ne laktam se. Oduvek sam verovala da mi je mozak veći adut od laktova.“ Tokom života su mi neki čak pametni ljudi i od autoriteta davali slične savete. U maniru: Tiki, moraš malo da se laktaš, da grabiš, da se probiješ, da ne znam šta bih dobila, imala… Razumem da je ovo grubo društvo i da ljudi shodno tome biraju načine kako da se snađu. Sva sreća pa sam uvek pratila svoj osećaj, a i čovek ne može protiv sebe. Nisam laktašica niti to mogu postati preko noći sve i kada bih htela. Drugačije su me vaspitali i podizali.
Negde duboko u sebi sam znala da to nije istina i nije moj put.
Sva ta toksična ograničavajuća uverenja koja nam serviraju da moraš da grabiš, gaziš, grizeš, samo raspiruju strah da nema dovoljno za sve i da je čovek čoveku vuk. Ako poveruješ u propagandu nedovoljnosti i nesigurnosti tako će i biti.
Nikad mi nije bilo blisko ni verovanje u takmičenje i borbu. Sećam se u osnovnoj školi su nam govorili kako je drugo odeljenje postiglo bolje rezultate od nas (a njima su to isto govorili za nas). Znam da sam ih tada još kao dete “bledo” gledala i pitala se pa šta? Da li to oni pokušavaju da nas motivišu tako? Užasno glup i jalov način mi se još tada činio.
Nedavno sam gledala gostovanje jedne poznate američke glumice i pevačice u nekoj emisiji gde sebe opisuje kao „very competitive“. I ta njena izjava je naišla na odobrenje u publici. U zapadnom društvu gde i mi pripadamo nažalost samo po ovakvim uverenjima, takmičarski duh se doživljava kao pozitivan i poželjan. Uvek je neko pobednik a neko gubitnik.
Toxic, priznaćete.
Niko ne može stalno da pobeđuje. To prkosi osnovnim zakonima prirode. Životne amplitude dragi moji, čas smo gore, čas dole. Četiri godišnja doba, kao što neko mudar reče: „Ni ruža ne može da cveta preko cele godine“. Ali shvatam da takvo verovanje nema dobar marketing jer nije profitabilno. Na strahu i tenziji se najbolje zarađuje to svi znamo. Ovde prevrćem očima čisto da znate jer se ne vidi :))
I da, znam da nikome život nije opereta, ali ako ga doživljavaš kao borbu dobićeš upravo to. Ono u šta veruješ to i dobijaš.
Sve u svemu jedan način, pravilo ili pristup ne može biti primenjiv na sve. Ne tako davno biti glasan i nametljiv smatralo se lošim ukusom i vaspitanjem, sada je to imperativ da se „uspe“. Ok, razumela sam, novo vreme donosi nova pravila.
Ali bez obzira na sve to, možda ja ipak biram drugačije da živim. Možda ne želim da živim u velikom gradu i budem “influenserka” na takav način. Možda ne želim da se ogolim pred gomilom ljudi na internetu da bi me primetili i bila drugačija.
Možda samo želim da živim miran život, dobar život, život koji ima smisla za mene i dam svoj doprinos na način koji je svojstven meni.
Dakle, ne – ne moram da igram na veliko da bih ovaj svet učinila “većim” i boljim mestom za život. I ne, ne treba da budem ništa drugo osim onog što uistinu jesam. Nema tih životnih trenera i modernih filozofija koji bi me ubedili u suprotno.
A život jeste divan, i uvek nas nagradi za dobrotu ili ako hoćete karma is a bitch, zavisi ko šta preferira. Postoje razni načini da se postigne nešto što je vama važno kao i različiti tereni gde ćete se ispoljiti. Svako od nas ima svoju definiciju sreće i uspeha i treba time da se vodi. Zato živite život onako kako vama odgovara ne ugrožavajući druge naravno, ali igrajte po sopstvenim pravilima.
……
Napisala Tijana Pavlović , preuzeto s njenog sajta https://www.tijanapavlovic.com/
Photos Unsplash
f.ckinfine super cool umotvorine,
https://www.facebook.com/f.ckinfine/
