Nemoralno više nije ono što je nekada bilo. Filozof Julian Baggini postavio je nove moralne kodove za moderno vreme.

Greh je u modi. Daleko od toga da je smrtonosno, biti „grešan“ sada je viđeno kao životna lepota. Čistota i vrline su u deficitu, dok je divljati i biti nevaljao obavezni deo folklora. Ono što je danas neoprostivo jeste biti dosadan. 

Većina od tradicionalnih sedam grehova sada se smatra vrlinama do nekih nivoa. Ukoliko ne osećate požudu, pre ćete otići kod lekara da vam proveri hormone nego što ćete otići Bogu da mu zahvalite što vas je oslobodio smrtnog greha.

Gordon Gekko nije jedini koji smatra da je pohlepa dobra. Pohlepa je glad za životom i svim onim što život nudi. Želeti materijalne stvari nije samo prihvatljivo već praktično i obaveza. Ko nema koristi od male trgovinske terapije? Na kraju krajeva, „vi ste to zaslužili“.

Taština danas i nije toliki greh. Razmislite o tome koliko je plastična hirurgija, koja više nije privilegija najbogatijih, postala kozmetičko poboljšanje, nešto za čim svako ko imalo brine o sebi ima potrebu. Što se tiče lenjosti, svi su ljubomorni na Francuze zbog njihove 35-časovne radne nedelje, a nisu osuđeni za to. Čak je i proždrljivost loša samo ako prouzrokuje gubljenje struka. Zavidimo osobama koje mogu sve da jedu a da se ne ugoje, a ne zanimaju nas oni koji, recimo, isključivo jedu zečetinu.

No ništa od toga ne znači, kako je primetio jedan zabrinuti komentator, da smo svi postali sistematski amoralni. Više je u pitanju naša ideja o razlici između dobrog i lošeg koja se iz korena promenila. Dok je greh još bio nešto što se izbegava, većina nas svoje moralne kodekse ravnala je po religiji. Bilo nam je više važno kako ćemo živeti na onome svetu nego sada i ovde.

U tom kontekstu ideja o grehu imala je savršen smisao. Mi nismo došli na ovaj svet da bismo uživali. Niti su naša tela bila nešto više od čamaca za našu čistu dušu. Sve što nas je činilo previše vezanim za ovozemaljski život predstavljalo je prepreku za  korektan odnos sa Bogom. Požuda, pohlepa i proždrljivost bile su simptomi nezdravog spoja za telo. Lenjost je nagoveštavala neuspeh u prepoznavanju da smo na svet došli zbog rada, a ne zbog igre. 

Ovo objašnjava zašto, od sedam smrtnih grehova, samo zavist i bes još uvek zadržavaju izvesnu granicu grešnosti. Možemo jasno da vidimo da sve to nije loše samo u očima Boga, ili bar pred onima koji tvrde da su njegovi izaslanici na Zemlji, već i za nas i kao individue i kao društvo. Bes nas vodi ka reakcijama kojima povređujemo sebe same i druge. Zavist je poput otrova koji truje naše veze i sprečava nas da cenimo ono što imamo.

Ako ostale grehove razmotrimo na ovaj način, kao uvrede protiv ljudskog života, onda ih možda nećemo tako olako shvatati. Seksualno oslobađanje može bitiv nova forma tiranije. Ekstremna želja za materijalnim dobrima znači da nikada ne možemo da budemo srećni zbog toga što ćemo uvek želeti više od onoga što imamo. Jedno je probati ukusnu hranu, a drugo kada prožderemo celu kutiju sladoleda Häagen-Dazs. Relaksacija može biti dobra za nas, ali vrlo ćete malo izvući od života ako ste preterano opušteni. Ponos je još uvek diskutabilno kralj grehova jer nas sprečava u sticanju saznanja odakle sva ona i dolaze, od nas samih.

Napustili smo osnovni princip koji se krije iza svih grehova – da je pogrešno uživati u životu. Ali u odbacivanju starih brutalnih lanaca zaboravili smo da živeti dobro iziskuje mnogo više od odbacivanja svih limita. Kao što je Epikur, grčki filozof uživanja, dobro razumeo, potrebna je prava mera mirnoće i samodiscipline ako želimo na pravi način da uživamo u životu.

Možda je pravi razlog zbog kojeg su grehovi izgubili svoju moć to što se oni isključivo bave onim što je dobro ili loše za nas. Verujem da se naš koncept moralnosti rastegnuo i proširio pre nego da je postao više sebičan ili amoralan. Mnogo više brinemo o drugima – ili bar više nego ranije. Pogledajmo koliko je samo ljudi podržalo kampanju „Učinimo da siromaštvo postane istorija“. Armija ljudi čije je geslo „dobročinstvo počinje kod kuće“, još uvek je sa nama, ali se i proširuje, i to ljudima koji nas ubeđuju da su problemi onih sa druge strane Zemlje i naši problemi. 

Razmislite o tome koliko se samo uvećava fairtrade trgovina. Potrošimo više od sto miliona dolara godišnje na proizvode koji nose oznaku fairtrade. Ti proizvodi nisu dostupni samo na simboličnim mestima već, na primer, čaj iz te kategorije možete popiti i u najluksuznijim kafeima.

Tradicionalna ideja o grehovima postala je staromodna ne zato što smo izgubili moralni kompas već zato što se usmerava u drugom pravcu. Najkritičniji moralni problemi danas se odnose na siromaštvo, bolest i pravdu, a ne na to šta radimo sa svojim telom kod kuće.

1. Eksploatacija

Svi imamo stvari koje su ljudi proizveli u vrlo lošim uslovima. Mnoga od jeftinih dobara koja uzimamo zdravo za gotovo proistekla su iz znoja eksploatisane radne snage. Svi možemo da uložimo više truda u bojkot biznisa koji se baziraju na iskorišćavanju najsiromašnijih ljudi. 

2. Dogmatizam

Živimo u svetu u kome niko ne veruje u sistem zakona. Jedini način da svi živimo zajedno jeste da budemo otvoreni za tuđe ideje i da, kad god je moguće, pokušamo da se prilagodimo razlikama. Dogmatizam bilo koje vrste sve to čini nemogućim i nepovratno vodi ka konfliktima od kojih su neki bukvalno smrtonosni.

3. Poštenje

Oni koji su najsigurniji u sopstveno poštenje upravo su oni kojih treba najviše da se plašimo. Da biste bili sigurni da ste u pravu, morate jednako biti sigurni da oni koji se ne slažu sa vama zaista greše. To deli svet na dobar i loš; kada je istina da većina ima najbolje namere, pristojni ljudi jednostavno pokušavaju da raskrče sebi put u zbunjujućem i teškom svetu.

4. Požuda

To je jedan od nekoliko originalnih grehova koji i danas postoji. Živimo u svetu izobilja i većina nas ima i više nego što joj treba. Želja da imamo „još samo to“ čini nas nesrećnim, utiče na nekontrolisanu krađu limitiranih izvora i onemogućava nepristrasnu distribuciju bogatstva celog sveta.

5. Taština

Trebalo bi da provedemo više vremena gledajući napolje, a ne u ogledalo. Naša egocentričnost u svetu u kome su mnogi zaostali za neverovatnim porastom prosperiteta, promoviše narcizam na štetu altruizma.

6. Samozadovoljstvo

Život, kao i istorija, jeste proces koji nikada ne doseže kraj. Trenutak kada pomislite da ste sve uredili upravo je trenutak kada se nešto desi iznenada. Uvek ima još da se uradi i nauči i to nikada ne smemo da zaboravimo.

7. Sebičnost

Ako prestanemo da razmišljamo, bićemo izgubljeni. Ukoliko kritički razmišljamo, postajemo lepak za globalne korporacije, političare i medije kojima su važni samo njihovi interesi. Izvestan broj ljudi potpao je pod uticaj moderne kulture i predstavlja dokaz intelektualne nesigurnosti naše mentalno neuklopljive kulture.