– Napravi nešto spektakularno! Čujem unutrašnji glas koji se ponavlja…
– Zašto bih to radila? – pitam.
– Napravi nešto spektakularno, osvetlaj obraz svih nas! Učini da je naše postojanje imalo smisla. Daj nam vidljivost!
– No pressure… Ali ja želim da se odmaram.
– Od čega da se odmaraš? Ti si mlada, hajde, hajde, očekujemo to svi od tebe. Napravi nešto spektakularno!
– Ali ja nisam spektakularna, zašto to ne razumete i ne prihvatite. Ja to ne mogu. Zašto me ne čujete?Trebalo je da gradite i pravite svoju vidljivost za života. Zašto da vam je ja sada obezbeđujem. Kao da sam vam nešto dužna?Razumem da su moji preci deo mene i zahvalna sam, ali ja vam nisam tražila svoje postojanje.
– Napravi nešto spektakularno, ili ćemo svi umreti i otići u zaborav.
– Osećam pritisak, u stomaku zbog toga, a ne znam kako da vam pomognem. Paralelno sa pritiskom, osećam i čudan mir koji mi kaže da ne moram ništa.
– Oh, ne, ne čuješ nas, ugasićemo se. Ceo niz predaka će se ugasiti. Stavili smo sve naše nade u tebe. Ti si naš svetli izdanak. Pomozi nam!
– Nemojte to raditi, nije fer, znate da sam people pleaser, i da ću spašavati i koga treba i koga ne treba. Nije fer. Kako mala devojčica da pomogne stotinama odraslih ljudi. Vi ste vojska. Ja sam dete. Boli me… Moja nemoć me boli. Ne znam kako i da li mogu da vam uopšte pomognem. Moje telo je slabo. Kako da iznese sva vaša očekivanja. Vi ste vojska očekivanja.
– Mi smo glasni, gromoglasni, čuješ li bubnjeve, mi dolazimo. Došli smo po svoje. Potreba je velika! Dugo smo čekali. We need you.
– Ja ne znam kako da vas uklopim u svoj život. Ovo je moj život. On mi pripada. Znam da sam bez vas slabija. Znam da ste vi moja podrška. Ali ne možemo ići jedni protiv drugih. Tako me samo plašite. Meni treba podrška. I can not do this alone…
– Mi ne znamo za nežnost…mi znamo za borbu. Mi smo kao životinje. Da li čuješ zov života i divljine? Mi se tako borimo i živimo. Mi smo kao pleme. Moćno i snažno pleme. Mi ne znamo šta je nežnost. Možda ti možeš da nas naučiš?
– Rasplakala sam se sada… To bi bilo čarobno. Da ja vama nešto pokažem… to bi mi bila čast. Obično ja učim od vas. Ja osećam vašu snagu i vatrenost i divim joj se, ali istovremeno me i plaši. Kao da nije moja. Ne znam kako da je integrišem. To je velika energija. Možda ste vi moja senka, ili moj koren. Vi ste deo mene.Ja sam kao neki nežni cvet koji se njiše na vetru. Pratim flow. Ne znam tačno kuda idem, ali pratim osećaj.
– Mm… okej, sada te malo čujemo i razumemo. Kao da ti treba naša podrška. Ti si naš mali izdanak i naše seme. Možda treba da te ponegujemo i pazimo i mazimo i onda ćeš ti izrasti u veliku moćnu biljku. Treba ti komunikacija sa nama. Naše znanje i iskustvo. Mi smo tu za tebe u suštini, nismo znali da smo ti potrebni. Fokusirali smo se na ono što nama treba… Mislili smo da si spremna.
– Ne mogu više da se opterećujem spremnošću. Niti vremenom. Želim samo da BUDEM for a while. In my heart. I want to feel the love. That is what I need. I want to feel love and be loved. I do not need action. Stoga izvinite me, i pomozite ako možete. Ja ću ovde malo da se ušuškam, da se odmorim, i ugrejem. U mom srcu je lepo i prostor je veliki. Želim da ga malo više istražim i budem u njemu.
Možda je baš to nešto spektakularno?
…
Zapisala i ilustrovala Milica Perišić,
čiju je knjigu KAO DA SI ANDJEO objavila Harmonije knjige 2020. godine.
Može se pronaći u svim dobrim knjižarama ali i kao e-book u Soulfood shop-u.
Uz 2 klika i Plaćanje Paypalom, kod vas je za tren 🙂
