fbpx

Kirka

Ovo je moderan ep o ljubavi i ličnom razvoju, u kojem je ponovo ispričan i domaštan mit o čarobnici koja je imala moć da suparnike pretvara u čudovišta i koja je na putu do samospoznaje i lične sreće prošla brojne izazove i preobražaje.

Junaci ove knjige, kao što su Odisej, Dedal, Ikar, Prometej, brojni bogovi i druga bića iz grčke mitologije, dobro su nam poznati, ali ova knjiga napisana je iz sasvim druge, nama nepoznate perspektive.

„’Kirka’ je kao spin-off neke serije – kad posle nekoliko godina od velikog uspeha autori odaberu jednog sporednog junaka i snime seriju o njegovoj ili njenoj priči. Poznato je da Kirka nije bila toliko važan i negativan lik, veštica koja je pretvarala ljude u svinje. A onda joj je Madlin Miler posvetila ceo roman i iz jednog suštinski muškog sveta izvukla priču žene koja sazreva kroz susrete i relacije sa svim tim moćnim muškarcima. I čitalac ne može da je ne voli“, istakla je Zorana.

Očigledan je Kirkin razvoj od neprimetne i ni po čemu posebne devojčice, iako je bila ćerka boga sunca Helija, do ispunjene i srećne žene. Autorka je pustila svoju junakinju da se razvija, pa je zato u mnogim tekstovima nazivaju feminističkom ikonom.

„Ovaj roman i te kako govori o feminizmu. Kirka je od najranijeg detinjstva ponižavana, roditelji je nisu smatrali važnom, u njoj se sve vreme mešaju empatija prema junacima kojima je učinjena nepravda i bes koji je tera da druge likove kažnjava, da im čini nešto nažao. Prolazila je kroz mnoge slomove, bila je povređena, ostavljena, ali uz sve te situacije je odrasla i shvatila da je život takav i da posle pada moraš da ustaneš i nastaviš da hodaš uzdignute glave. To jeste osnaživanje. U odnosima sa Hermesom, Odisejem i sinom Telegonom shvata da joj muškarci nisu neophodni i da je suštinski sama sebi dovoljna.“

Kirkin trenutak trijumfa u svetu bogova, tokom izgnanstva na ostrvu Eja, jeste susret sa ocem kada mu je rekla: „Imam bolju zamisao, ja ću raditi šta mi je drago, a ti kad zbrajaš svu svoju decu, mene izostavi.“

„Ta scena jedna je od najupečatljivijih, jer se iz božanskog sveta može preneti na stvarni svet. Veoma je važno da ne dozvolimo da nas greške roditelja određuju kao ličnosti. Kirku su definisali očevi surovi postupci, poput progona i okrutnog ponašanja u detinjstvu, ali u odsudnom trenutku shvatila je da nema više nikakvog uticaja na nju.“

Važni segmenti romana tiču se Kirkinog majčinstva, koje obuhvata porođajne muke, Telegonove nevolje u ranom detinjstvu i želja da ga drži uza sebe. Naposletku, nadvladaće nesebična majčinska ljubav i odluka da ga pusti da živi svoj život. Stoga, ovo je roman o ljubavi.

„Ovo jeste i roman o emancipaciji, odrastanju i prihvatanju sebe, ali je i jedan od retkih koji na dopadljiv način govori o ljubavi, i to o raznim vrstama ljubavi – i roditeljskoj i partnerskoj. Ipak, cilj je ljubav koju treba da negujemo prema sebi, jer veoma je važno da naučimo da volimo i poštujemo sebe“, zaključila je Zorana Karapandžin.

preuzeto sa Bookmarker, laguna.rs
photo preuzeto sa extravagant.com.hr

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This error message is only visible to WordPress admins
Error: No posts found.