Kako vreme prolazi, tebe sam upoznala kad bila si urednica Sense, i svašta si ti promenila nakon toga baš, a ja još uvek na istom mestu, uredjujem Lepotu i Zdravlje – piše Lidija Ćulibrk, dugogodipnja urednica magazina Lepota i Zdravlje, od samog početka izlaska magazina, pa dodaje – Možda je neko ptica a neko drvo 🙂 Evo pitanja i odgovora.
Kada vam je prvi put palo na pamet da ostanete duže u mestu na koje ste stigli turistički?
Kad sam kao starija tinejdžerka posećivala mesta preko letnjeg raspusta, pa su mi roditelji obezbedili da budem mesec dana u Parizu kod njihovih prijatelja, kod ujaka u Pragu, jedno leto u Atini … potom sam otišla u Ameriku da učim jezik, studiram i “radim”, to je isto bilo duže. Dok je bilo bombardovanje kod nas, posao u Budimpešti na par meseci, to je sve bilo u stvari na duže, iako to tada nisam shvatala. Meni je to bilo “normalno”.
Potom sam putovala na “turistički” način, Gosn Džin je zbog posla mogao najviše 3 nedelje, tako da letimo do Indije, Kube, Šri Lanke, dok dodjem, dok mi duša doputuje… opa, već moram nazad. Previše.
Sve je to uzbudljivo zvučalo, jedan poziv menja sve, “mačkice, spakuj se, sutra letimo u Madrid, Jerusalim ili Kairo”. A potom sledi rollercoaster, avion do Kaira, a Kairo je takav da se odmah zaljubiš u njega, pa brodom po Nilu, autobusom do Hurghade, vozom do Aleksandrije… šta sam videla, čega se sećam, ni ne sećam se uglavnom tih putovanja.
Ma ovako se ne putuje. Ne prija mi. Neću. Ima da se vratim u Kairo i da živim u njemu najmanje mesec, dva, tri…
Par godina kasnije, zima u Evropi dosadna te kako bi bilo da ukinem sebi hladnu zimu tako što odem u toplije krajeve. Kad mogu ptice, mogu i ja:) Pozove me prijatelj u Arambol. A ja zamislila sebe na Baliju. Zovem drugaricu koja živi na Baliju, ona mi odmah odgovara: Paaa, ja sam trenutno u Indiji, sad sam u mestu zvanom Arambol, super je. Dodji ovde pa idemo na Bali.
Dva puta me neko zove u Arambol.
Kupim kartu i krenem. Kako ću sama, ko će da me dočeka na aerodromu, naravno da sam imala sva ta pitanja. Gde ću da boravim, nisam ništa bukirala unapred. Drugarica mi je rekla kad dodjem da spavam kod nje a posle prelazim kod drugara, ionako renta veliku kuću, te ćemo da delimo prostor. When you come it will be The House of Love.
NIko me nije čekao, verovali ili ne Indija je super organizovana, odmah na izlazu sa aerodromu je taksi služba i tačno koliko košta do svakog mesta. Btw, noć je, sletiš u noć, 31. decembar na 1. januar je bio, htela sam da baš počnem novu godinu u avionu i na drugom kontinentu … Dok me je taksi vozio, već se razdanilo, drugarica stiže sa novogodišnje zabave. Nisam pustila taksi dok ona nije došla. Umorna od puta i “briga” šta sve može da mi se desi, a ona umorna od partijanja, popile smoothije i spavale čitavog dana… Uveče izašle da jedemo, toplo, popalile se sijalice, šareno, svi nekako raspoloženi, veganska hrana… kao da sam stigla u raj. Goa i nije prava Indija, da se razumemo, nekadašnja portugalska kolonija sada je ipak turistički centar. Hipici uvek prvi provale dobra mesta no mi smo danas hipici sa kreditnim karticama. Imala sam utisak da je turistima i strancima koji duže borave sve dozvoljeno. Goa poseduje i taj magični momenat, sve što misliš, brzo se materijalizuje. I svi tvoji strahovi, takodjer, tako da te natera da budeš ovde i sada, u sadašnjem vremenu, prisutna i da pažljivo biraš šta govoriš, a bogami i šta misliš.
Tu sam provela skoro 3 meseca, u tom malom ribarskom mestu na moru gde ćitav svet dolazi. Arambol je centar sveta – smejali smo se. Na toplom, samo u flip-flop papučama. Koštalo me je manje nego struja koju sam plaćala na ranču dok je zima u Srbiji. Ili zima u Beogradu gde sam shoppingom lečila dosadu, ili kuvala više da bi mi bilo toplije, onda se ugojiš pa posle … jok, vratila sam se osunčana, višak kilograma za koji nisam ni bila svesna da imam-ostavila tamo. Znate li vi kako se imuni sistem oporavi pored jodnih isparenja?
I ono najvažnije – wow, moguće je. Moguće je za mene, nisam baš znala za svet digitalnih nomada, to je tek bilo u razvoju. Ja sam ipak pisac, slobodna umetnica, nemam “regularan posao” a ni platu, niti stalne prihode.
Posle sam jedva čekala da se vratim u Indiju, našla kuću koju sam zvala svojom. Novembar odem, mart, april da se vratim. Viza 6 meseci, iznajmiš kuću, pisala sam o tome na soulfood.rs – Sretni ljudi žive na Goi, možda sam i kriva što toliko ljudi sa Balkana došlo tamo, no neka sam. Kad te Indija pozove, odazovi se.
Potom sam dodala i Bali. Ne postoji tako feminine a ženski moćno mesto, Bali je healing centar sveta, kao što je Indija duhovni centar. Velikom brzinom se, naravno, sve to pretvara u eco resorte. Svako rajsko mesto gde su prvo bili hipici iz sedamdesetih, pretvorilo se u turističku atrakciju.
Sa kakvim problemima ste se sučavali i šta je drugačije (i bolje i gore) kad negde odlučite da živite neko vreme u poređenju sa turističkim boravkom?
Ah, Indija je najviše zvekne, počisti ti tvoje umišljenje koncepte i verovanja, pojednostavi ti život da ga ne prepoznaš više, a ni sebe… Predivno.
Bali te obogati.
Kad dolaziš turistički neko ti sve organizuje, čak i kad ti sebi organizuješ put i smeštaj, kratko si i došao si da vidiš, pokupiš, pokupuješ i odeš. Kad ostaješ duže, mi smo tu da nešto razmenimo, nešto i ostavimo… jedne sezone sam ostavila sve svoje stvari, i sav nameštaj na Goi. Nauči te i da se ne vezuješ toliko za “moje”, “tvoje”, za stvari.
Koji faktori su odlučivali o tome da odlučite negde da ostanete tj. da izaberete neko mesto za dom – makar i privremeni?
Bohemian faktor. Da je toplo preko zime, da ima more, manje mesto, da mogu da radim, jer i dalje pišem knjige ili pomažem drugim osobama da napišu svoje prve knjige. Ili uredjujem “rukopise”, kad neko ima gomilu pisanog materijala i ne zna šta će sa tim kupusom 🙂
Dahab na Sinajskoj gori, u Egiptu je divno mesto za pisce, meditativno. Da nije baš resort-only turističko mesto poput Hurgade i Sharma nego malo off, da možeš nešto da naučiš, neuroplasticity je važan momenat kao i plivanje. Da mozak svake godine uči nešto novo.
Kad odlučite da se negde nastanite tj. kupite negde nekretninu stvar postane ozbiljna – kako je do toga došlo?
Kako za koga, ne shvatam ništa toliko ozbiljno. Prošle zime smo moj partner i ja bili na Koh Phanganu, Thailand jedno 6 meseci. Odlična je thai hrana no nakon toliko vremena hoćeš nešto drugo, za promenu. Preporuči nam komšija Italian Deli, i onako iz radoznalosti odem da vidim šta ima. Fantastičan parmezan, masline božanstvene, sve probrano a dobro.
“Hajde da živimo malo u Italiji i da kupujemo parmezan na kotur!” – više je bila šala nego što sam baš razmislila o toj izjavi.
Par meseci kasnije, gledamo nekretnine u Hrvatskoj, lepo sve ali malo skupo za budžet koji imamo, no neko kaže pa u Italiji ima povoljnih kuća. Za neverovati. I opet više iz radoznalosti, sednem u avion do Rima pa u tu oblast da vidim kako izgleda Adriatico sa druge strane. Drugačije je, ali prelepo, taman da imamo neku bazu preko leta, kad je lepo u Evropi. U medjuvremenu, nabavila sam i kamper pa se radujem istraživanju Italije na takav način.
Po čemu je sada vaš život bolji, a šta vam nedostaje u poređenju sa životom u Srbiji?
Ništa mi ne nedostaje. Srbija je božanstveno mesto za život dok je sve zeleno i lišće na drveću. Nema more, okej, ali sve cveta i miriše, naravno kad izadjete iz grada 🙂 Kad sam u Italiji, u Italiji sam, kad sam u Indiji, u Indiji sam, kad sam u Srbiji, u Srbiji sam, ništa mi ne nedostaje jer je to više stvar “misli” u glavi.
Šta je vaš sledeći korak?
Ne znam, uvek je dobro otvoriti polje mogućnosti sa “ne znam”. Primetila sam da su poslednjih godina mnogi odustali od planiranja. Konačno.
…..
TOP LISTA
5 mesta na kojima je život najlakši i najlepši
Nemam 5 mesta, do sad je to bila Goa, Indija. ili Ubud, Bali. Videću ove sezone kako izgleda jer posle “vanrednog stanja”, upozoravaju me prijatelji: Imaj na umu da više ništa nije isto kao pre.
5 mesta koja su turističke lepote ali život tamo za nas nije lak
Mesta gde život košta, tipa New York, London, Pariz… to su sve moćni energetski centri ali život u njima košta mnogo te samo u novcu nego i energetski, moraš onoliko vremena u saobraćaju da provedeš, to je bezveze. Mnogo ljudi na jednom mestu.
Beograd je isto predivno moćno mesto na dve reke, no više uzima nego što ti daje.
