Bilo da ste mlađi ili stariji, sigurno vas ponekada muče napadi panike i anksioznosti. To je idealan momenat da otkrijete stoicizam, drevnu filosofiju koja vam može vratiti mir. Prvi napad panike nikada se ne zaboravlja. Može se dogoditi u bilo kom periodu života; nekome ranije, nekome kasnije… Umesto skupih terapija i lekova koji vam mogu (možda) pomoći u izlazu iz egzistencijalne krize, poslužite se besplatnom i jednostavnom filosofijom, starom više od 2.000 godina. Srpsko izdanje Sensa magazina pisalo je o tome kako to možete učiniti još u svojim prvim brojevima, u prošloj deceniji.
Stoicizam je i danas uticajan i uvlači se u mnoge aspekte kognitivne terapije.Stoici i njihova razmišljanja prvi put su se pojavili u Atini, oko 350 godina pre nove ere. Njihovo praktično učenje imalo je za cilj lečenje duše od emotivnih patnji. Danas, kada pomislimo da postanemo stoici, vidimo sebe kao nekoga sa stisnutim usnama ko izbegava emocije. Međutim, stoička filosofija nešto je sasvim drugo. Stoicizam nas uči da, umesto da suzbijamo svoje emocije, pokušamo da ih razumemo i kontrolišemo. To će nam dati snagu da, u slučaju kada nam zaprete negativne emocije – uspemo da ih obuzdamo.Stoici nas uče da negativne emocije često nastaju zato što se mentalno vežemo za nešto što se nalazi spolja kao što je, na primer, mišljenje drugih ljudi o nama, ili biti popularan, bogat, mlad, lep.
Preživljavanje neizvesnosti
Ako gradimo svoju sreću na spoljašnjim stvarima, nikada nećemo naći sigurnost ili zadovoljstvo. Naše uznemirenosti u isto vreme su i vanvremenske i jedinstvene. Uprkos tome što je bio najmoćniji čovek u drevnom svetu prije 1.800 godina, rimski imperator i stoik Marko Aurelije brinuo je i o tome šta drugi misle o njemu i pokušavao se rešiti te uznemirenosti tako što je sebi stalno ponavljao da ljudi koje pokušavamo zadiviti u stvari i nisu vredni toga. Jednom je zapisao: „Kako jadna bića su ljudi, koje narod zadiviti žudi!” Umesto da stalno zadivljuje druge, odlučio je biti iskren prema sebi pokušavajući se držati svojih principa. Govorio je da svačiji um treba da bude „unutrašnja tvrđava” zaštićena od nastranih misli spoljašnjeg sveta. Stoicizam se razvio u vreme velikih političkih preokreta kada je život svakim danom bio nesiguran i brutalan. Pružio je ljudima način da prežive nesigurna vremena. Ako bi gradove-države zarobili strani osvajači, mirnoću duše biste mogli vratiti zbog toga što niste samo bili građani Atine ili Sparte već i građani svemira. (Zvuči poznato!?)
Stoička terapija
Svemirom, kako smatraju stoici, vlada univerzalni zakon: logos, tj. razumno, logično razmišljanje. Kada razvijemo prihvaćanje promena i indiferentnost od spoljnjeg svijeta, onda ćemo biti u skladu s tim božanskim zakonom.Buddha je takođe spominjao um kao unutrašnju tvrđavu, tako da su se neki akademici pitali je li na stoicizam možda uticala indijska filosofija u to vreme, pošto je Aleksandar Veliki tada osvojio Indiju. Stoicizam je potom uticao na hrišćanstvo. Isus je logos od krvi i mesa.
Stoicizam je na Zapadu uvek imao uticaj na psihologiju i metode kako pomoći sam sebi. Dale Carnegie, autor knjige Kako osvojiti prijatelje i uticati na ljude, rekao je da je rečenica Marka Aurelija: „Sam život je baš ono u šta verujete”, osam reči koje vam mogu promeniti život. Najustrajniji uticaj stoicizam ima na psihoterapiju, i to posebno kada je reč o kognitivno-bihevioralnoj terapiji (KBT, eng. Cognitive Behavioral Therapy), trenutačno najprihvatljivijoj formi psihoterapije kod emotivnih poremećaja.Zabeležen je razgovor s jednim od osnivača KBT-a Albertom Ellisom neposredno pre nego što je 2007. preminuo u ’93. godini. Rekao je: „Glavna inspiracija za moju terapiju bila je poznata izreka stoika Epikteta: ‚Nije sam događaj ono što čini da patimo, već naša interpretacija tog događaja.’ To je neverovatno moćno oruđe za razumevanje ljudskog uma.” KBT koristi mnoge tehnike koje su prvi predložili stoici prije 2.000 godina. Oba predlažu zapisivanje misli da bi se pratile mentalne navike. Oni koji rade to, treniraju sebe da njihova mentalna pažnja ostane u sadašnjosti, a ne da luta po prošlosti i budućnosti.
Tri stoička koraka
1. Postavite stvari u perspektivu – Vizualizacija pomaže da se oslobodite naklonosti i da se izdignete od svojih poteškoća. Zamislite da gledate iz svemira na Zemlju. Kada uzmete u obzir svoje brige nasuprot beskonačnosti koja vas okružuje, jedino što vam pada na pamet jeste to kako su one male i besmislene.
2. Beležite svoje misli – U Shakespeare-ovoj drami, Hamlet govori: „Ništa nije tako loše ili dobro, ali razmišljanje o tome čini ga takvim.” Pazite se svojih interpretacija događaja i vidite kako emocije rastu pisanjem dnevnika svaki dan, poput Marka Aurelija.
3. Prihvatite stvari koje ne možete da promenite – Setite se stare stoičke mudre izreke: „Daj mi snage da promenim stvari koje se mogu promeniti, strpljenje da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim i mudrost da znam razliku između ta dva.”
…..
prvi put objavljeno u Sensa magazinu 2008-2012.
