Danas je hrišćanstvo u trendu. Mnogi ga upražnjavaju, misle ili veruju u to, tome teže. Doduše, ne na tradicionalne načine, iako je suština tradicionalnog načina praktikovanja hrišćanstva ostala ista. Pa tako, nedeljom se išlo u crkvu a već u povratku iz božiije kuće svaki pravi vernik bi iskoristio priliku da opanjka nemali deo komšiluka. Danas se nedeljom odlazi na seminar o pozitivnim mislima valjda, a u ponedeljak ispred kopir aparata priča o seminaru prekida se podmetanjem nogu svima koji ne biju. (I dalje se svi boje onih koji tuku, na ovaj ili na onaj način.)
„Pozitivno misli i pozitivno će ti biti“, gromsko bruje životni treneri, časopisi, amblemi na majicama, pa ni vodu više ne možeš da kupiš a da ti ne poruči: „govno si ako nisi isus“. No, mejnstrim radi svoj posao, danas na ovakav način. Kad bi samo svaki životni trener živeo po pravilima koje preporuča, svet bi od njih blistao, pa klijenti ne bi ni postojali. Ali dobro, i Majka Tereza je počela da pomaže drugima usled beznadežnosti po pitanju svog duhovnog rasta, tako barem kažu.
U celom tom ružičastom žamoru, pokušava se lepo misliti o nekome ili nečemu ko ili koje ti izvorno ne prija. Time, ne samo da se gube salve energije i najdragoceniji delovi sebe, nego se ide direktno protiv božije volje. Bez pozitivnog i negativnog pola, sveta ne bi bilo. Kao što je krajnost tog negativnog – hitler princip, tako je krajnost pozitivnog – ružičasti talas, cunami u ukrasnom papiru. Preti da pokosi sve autentične duše.
Jin jang u praksi veoma je neophodan. Kao što srce daje ritam našem telu, jin jang daje ritam našoj duši. Tik tak, jin jang. Kada na nekog ili na nešto negativno reagujemo, sklanjajmo se, nikako ne pokušavajmo da ostanemo u blizini ali da promenimo reakciju na pozitivnu. Jer tako poništavamo život, kreaciju, sebe. Borimo se protiv prirode naizgled se zalažući za nju. „Bog je dobar pa ako budem i ja, postaću bog.“ Onda prođe neki drkadžija u land roveru, i iako isprva pomisliš koji bog, setiš se poruke sa boce i slatko se nasmeješ „ali on ne zna suštinu života kao što je ja znam“.
A stvar je u tome da drkadžija živi boga više nego ti. Arogantni su baš zli, poručuje današnjica. „On sigurno ne zna ništa o sebi, fura se samo na biznis.“ A zapravo zna. Zna da se bog loži na fokus.
Stvar je u tome ići za sobom. Ulagati tamo gde ti telo i duša kažu da. Jer to je tvoja autentičnost. Zato si ti ti. Zato si ovde. A autentičnost nikad nije protiv, uvek je za. Bog je za. Kad ideš za nečim, bog je uvek s tobom. Šta god to bilo. Bog nije dobar, bog je autentičan.
Prvo naučiti slušati. Sebe.
Pa se čuti.
Onda uvažiti.
I to izraziti.
Tako bog kliče.
………………………
Napisala Ivana Miljak, vodi insta i fb naloge terapeutsko pisanje
Photo by Cel Lisboa on Unsplash
