fbpx

Biti offline je novi luksuz ali šta da radim kad ništa ne radim

– You are young. You are healthy. Why are you here? – ako opet kažem da sam došla iz radoznalosti kod balinežanskog najstarijeg iscelitelja od 90 godina, bojim se naljutiće se. Trošim čoveku vreme.  Ah, I know, too much thinking… – odgovara on na našu zajedničku mentalnu gimnastiku, te mahne rukom ispod mojih očiju, tamo gde su mi podočnjaci. 

Svakome od nas kaže ponešto što smo verovatno i sami znali. Na Baliju je sve vrlo jednostavno. Kad se sudare svetovi, malo se svadjaš sam sa sobom, jer nije sve po planu, nije sve kako smo zamišljali, dezorganizovano, haotično. Kad je vruće, vruće je nepodnošljivo, vlaga je tolika da napada mozak, ne možeš da se skoncentrišeš a onda te zalije kiša. Propisno. Do gole kože. A ovaj čikica svima preporučuje “happy happy life”. Nama treba neko vreme da se uskladimo sa lokalnom frekvencijom postojanja. Da se svakog jutra prvo zahvalimo za sve što će nam doneti taj dan a onda mu se prepustimo. 

– Tvoj telefon uvek zna gde si ti, bila si čekirana 4 sata u bed&breakfast hotelu. S kim si bila, jel mladi egipćanin došao da te poseti? – nekad dan donosi blagoslove a nekad i nešto što liči na optužbe. Molim polako, kakav bed&breakfast, o čemu se radi… možemo li pre nego što nekoga optužimo, proveriti činjenice i dokaze. To sam ja, racionalna a on emotivan. Iliti što bi rekli ovde – opsednut duhovima.

Mi živimo u vremenu koje se zove The Great Connection, svi smo uvezani, svi smo u nekim mrežama i svi smo povezani. Ono što je zanimljivo da u toj hiperpovezanosti sa svima –  mi smo najmanje povezani sa sobom. Često i izgubimo konekciju sami sa sobom. Tu nastaju spiritualne bolesti, gde mi gubimo svoj spirit, duh, veruju drevne kulture. Izgubimo sebe. Ništa strašno. Izgubimo sebe svake noći kad utonemo u san ali ko ima sreće, probudi se ujutru.

Call your spirit back, kažu nam, ali mi to nismo učili u školi.

Ne znamo kako.

No kako je u 19. veku tuberkuloza kosila stanovništvo, u 20. je to rak, u ovom novom periodu The Great Connection za posledicu ima insanity, ludilo iliti mentalne bolesti. To se vidi svugde na površini, u medijima, na političkoj sceni, svugde vlada ludilo. Rano sam ušla u kompjuterske vode pa sam vrlo brzo sama na sebi otkrila šta se dešava, koje vrste adikcija razvijate i gde nestaje naš duh.  Kao da se sam imala preview u budućnost. Tehnologija nas menja, moguće je i da ćemo postati jedno sa tehnologijom u nekom momentu.

Priča o kompjuterima i telefonima je isto priča o energiji. Gde ja trošim svoju energiju, gde je usmeravam? Gde je investiram?

Kad ne možemo da kontrolišemo svoje misli, mi pokušavamo da kontrolišemo druge. Toliko sam se smejela optužbama a čovek ozbiljan. Prvo pitanje, zašto bih išla u neki bed&breakfast pa ja imam čitavu kuću na raspolaganju? A drugo, stvarno, ko proverava online šta sam i gde sam. Jeste da mi dobrovoljno špijuniramo sami sebe postavljajući gde smo, šta jedemo i kako se provodimo, ali … so what? Tehnologijom upravljamo mi. Kad hakeri udju u sistem banke da provere koliko je siguran, banka ih i unajmi, uzmu novac sa računa ali posle ne znaju kako da ga vrate.  ili iz zabave, promene status iz živog u preminuo, ali posle je problem vratiti se medju žive. Više verujemo kompjuterskom sistemu nego živom čoveku.

– A dobro, zašto bih ja tebe varala uopšte? – i dalje se ne uznemiravam previše a on čovek u drami kontrolisanja. 

– Pa, zato što si privlačna svima…

– Divno je što imaš takvo mišljenje o meni ali to je daleko od istine. Ali, čak i da jeste, so what?  Da li ja pokazujem interesovanje za bilo koga?

– Ne. Ali si bila u Egiptu. I dalje si prijatelj sa njim na društvenim mrežama…

– And again, so what?

Problemi postoje samo u tvojoj glavi, ako mene pitaš. i zato što mozak ne ume da ne radi ništa, nego kreira priče i tamo gde ne postoje. No, on mene uopšte i ne čuje. Pretura mi po stvarima u potrazi za dokazima svoje fikcije, a onda i po telefonu. Pošalje poruku mladom egipćaninu.

I da sve bude još smešnije, spakuje se i ode sa Balija u Kairo. Nekad ne razumem stvari koje se dogadjaju i zovem ih glupim, ali sve uvek bude za neko veće dobro.

Svrati i do Aleksandrije, kupi mi kristale. I dalje proverava online šta radim.  Ispritiska raznorazne dugmiće na svom telefonu te namrno ili slučajno resetuje moj telefon a obriše i blokira kompjuter. U isto vreme. Jer mi imamo family sharing a aplikacija find my phone može to da uradi. Sa bilo kog mesta na svetu možeš da zaključaš kompjuter kad ti ga ukradu, na primer. Pitam ga što je to uradio. Pravda se na privremeno ludilo. 

Um ne ume da ne radi ništa. Zato je dobro raditi nešto rukama, koristiti maštu u kreativne svrhe, inače ode u destrukciju. Nije ni to neminovno loše, ali for the sake of this article – fokusirajmo se na to da nam bude bolje. Zato je kreativnost nova pismenost jer kreativni um pronalazi kreativna rešenja. Kreativni um kreira.

Otud i svi predlozi za offline aktivnosti, pisanje rukom, vraća nas u kontakt sa samom sobom. Kreativni rad nas prebacuje iz običnog konzumenta u stvaraoca. Kreatora nekog dela, knjige, života i kreatora sopstvene stvarnosti. 

Nekada bih odgovorila istom merom, oko za oko, zub za zub. Vratim milo za drago, da oseti kako to izgleda na sopstvenoj koži. But now, when you know better, you can do better. On već zna kakav je grozan osećaj i kakvog je groznog ukusa njegov način ponašanja, on već u tom paklu živi i prosipa ga na sve oko sebe. Rane iz detinjstva nosimo gde god da smo. Rane iz detinjstva ovih dana izlaze u obliku besa. Tantrum je navika, stara priča. Na taj način je navikao dečak da dobija ljubav i pažnju, za ne? Nešto najdragocenije što možete da dobijete i date jeste vaša nepodeljena pažnja. Tantrum dobija pažnju, svačije ludilo danas dobija pažnju, medjutim gvint, kunst iliti ključ je uraditi drugačije od očekivanog i poznatog.

Uhakovati naš već poznati sistem. Iliti patern ponašanja.

Prvo će nas slomiti a onda će nas osloboditi.

– Hello beautiful, let me know how I can help. Samo da ti kažem, da osobe koje su toliko nesigurne da te stave u takvu glupu situaciju nisu vredne tvog vremena. Ni energije. – kad me već spaja sa mladim egipćaninom u svojoj glavi, nema druge nego da se to desi i u realnosti. Alhemija života na delu – eto, kako možemo da stvaramo za drugog. Naši strahovi postaju realnost.

Pričao mi je čovek iz medija kako se knjiga jednog našeg poznatog pevača nije prodavala jer nije imao nijedan skandal u svojoj karijeri. Ako je neka tragedija u pitanju, to je pak vrlo privlačno. Žrtve se glorifikuju. I nagrađuju. Zanimljivo, on tvrdi da je danas ludilo evidentno i vidljivo, počevši od politike do estrade, i da je sve to manje više show biznis. Da, da, i politika je show biznis. Što je nešto gluplje i luđe, bolje se prodaje i privlači pažnju. Pažnja je danas nova valuta. 

Koga vi energetski finansirate tako što non stop pričate o njegovim glupostima?

Ili njenim. Razmislite, ne morate odmah da odgovorite. Zapišite.

Više puta mi je skrenuta pažnja da bi bilo poželjno da se pojavim u nekom reality programu. Volim da saslušam predloge, u redu je, svako ima ideju šta bi ja trebalo da radim i kako da unapredim svoju karijeru. Postoje navodno neki recepti, skandali, spinovanja, afere, sex-tape, youtube kanali sa savetima, ulazak u neku farmu ili već koji je sad oblik “velikog brata“ prisutan.  Mislim, ljudi, amanzaman, pa to su sve ludosti. Iako sve navedeno spada u zabavni program, nije ni zabavno. Osim sex tape. 

To mi se svidelo kao ideja. A onda razmišljam kako bi bilo baš zanimljivo kad umrem, kao optimistična cyberbaba u stodvadesetoj godini na mojoj sahrani da puštaju taj video sa nekim dražesnim mladićem, pa jel baš tako hoću da me pamte?:) 

Pozovem svoj spirit back home

Mladi egipćanin se manifestovao na Baliju par dana kasnije. Alhemija života na delu. Sa majicom na kojoj piše “Offline.” 

Naravno da nećemo raditi “ništa”.
Naši telefoni hoće.

napisala Žana Poliakov, Ubud, Bali, Indonesia 2019.
za magazin Lepota i Zdravlje

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *