Da li patite od osećaja krivice i griže savesti? Da li vam se dešava da osuđujete sebe ili osećate samoljutnju? Da bi neko mogao da ima ovakve emocije i osećanja, treba da ima razvijene psihičke strukture koje mu to omogućuju, da ima visoke moralne vrednosti i ideale, svesnost o postojanju više sile… To je dobra vest!
Loša vest je da je osećaj krivice jedan vrlo uporan i toksičan, krajnje destruktivan osećaj, koji nam može potpuno zagorčati život, a može se pojaviti u bilo kom trenutku našeg života. Dakle, osećanje krivice može govoriti o visokoj moralnosti i vrlini, ali ponekad, kada nas preplavljuje, i o patologiji!
U takvim momentima, treba se zapitati zašto i gde on nastaje?
Kako do njega dolazi?
Osećaj krivice može biti zbog nečeg što se skoro desilo, ali može biti gotovo arhetipski jer je najživotnije iskustvo ljudske duše. Pored toga, kada se vratimo u detinjstvo, često ćemo pronaći situacije u kojima su roditelji „upravljali“ nama pomoću nametanja osećaja straha i krivice, koristeći te osećaje kao metodu u vaspitanju. Pronaći ćemo u sećanju mnogo situacija u kojima smo osećali neosnovanu i preteranu krivicu, plašili se kazne i verovali da nismo bili dovoljno dobri u ispunjavanju zahteva koji su nam postavljani.
Zato ljudi koji su imali ovakvo iskustvo u odrastanju, vrlo često mogu postati „žrtve“ ljudi koji će prepoznati ovu njihovu slabost i pokušati da manipulišu njima na isti način i sada, namećući im osećaj krivice i odgovornost za greške drugih. A ponekad jednostavno izgubimo svest o sebi, pa nas želja za savršenstvom i ispravnošću dovede u stanje nesrećnosti, praćeno konstantnim osećajem neadekvatnosti. Postavljamo previsoke standarde sebi (koji su daleko viši nego što ih postavljamo drugima), smatramo da smo mogli bolje i više, preuzimamo krivicu drugih, potkopavamo se negativnom slikom o sebi…
To osećanje inferiornosti može da eskalira do te mere da osoba često veruje da nije vredna, da je gora od drugih, da ne zaslužuje… Uvek nezadovoljna sobom bez imalo radosti, jer krivica boji čitav život ovih osoba. Kako pomoći?
Moramo biti svesni „problema“ i prepoznati kada i zašto nam se krivica javlja?!
Da li i dalje pokušavamo bojažljivo da ispunimo svako očekivanje i zahtev koji nam se postavlja?
Ili je to u onim momentima kada treba da učinimo nešto za sebe, pa imamo grižu savesti?
Da li se ona javlja kao metoda samokažnjavanja koju sebi namećemo kako bi svoje interese stavili u drugi plan i ponovo naterali sebe da uradimo nešto za druge, plašeći se njihove reakcije ako postupimo drugačije? Da li je neki događaj pokrenuo u nama sećanja na događaje u detinjstvu, kada smo osećali te iste emocije? Sve su to pitanja koja treba postaviti sebi…
Važno je razumeti ljudsku prirodu i emocije, naučiti praštati drugima, ali i sebi.
Odati sebi priznanje za sve što smo uradili dobro, a ne očekivati nemoguće stvari…
Deliti teret sa drugima…
Prihvatiti našu nesavršenost i shvatiti da do napretka naše ličnosti može doći nazadovanjem, jednako kao i uspehom, jer nas te „greške“ približavaju našoj autentičnosti, našoj Duši.
Esencija PINE će umanjiti sva ova mučna osećanja: griže savesti, krivice i kompulzivnog perfekcionizma. Daće nam mogućnost da čujemo svoj unutrašnji glas, da budemo srećni i usrećimo druge, tako što će poboljšati našu sposobnost da uživamo u životu prirodno, bez osećaja krivice, bez robovanja autoritetima, bez samoosuđivanja i samoodbacivanja. Jer, sve pozitivno ulazi u naš život kada slušamo svoj unutarnji glas, glas svoje Duše.
Preuzeto sa sajta udruženja Bahovih praktičara,
iz besplatnog magazina posvećenom Bahovoj cvetnoj remediji Pine,
http://www.bahovekapi.com
za konsultacije, kaoi za bahove cvetne remedije,
javite se bahovim praktičarima sa njihove liste akreditovanih.
