„Postoje različiti pristupi interpretaciji sudbine. Neki od njih su sadržani u tome da je sudbina kob, nešto unapred predodređeno. Vrdaj koliko hoćeš, sudbini izbeći nećeš. S jedne strane, takva interpretacija tlači svojom bezizglednošću. Čini se da, ako je čoveka snašla nepovoljna sudbina, nema nikakve nade da se stanje popravi. Čovek lišen uspeha žali se na svoju sudbinu: zašto je život tako nepravedan? Jedan ima svega u izobilju, a drugi neprekidno trpi oskudicu. Jednome sve uspeva lako, a drugi od posla ne zna gde mu je glava, no sve mu je uzaludno. Jednog je priroda obdarila lepotom, pameću i snagom, a drugi, ne zna se od kakvog greha, čitav život nosi drugorazredno obeležje. Odakle sva ta nejednakost?
Naravno, postoje i ljudi koji ne veruju u to da je život toliko dosadan i primitivan da se svodi na jednu predodređenu sudbinu. Za te ljude postoji drugačija koncepcija sudbine: ’Čovek je sam kovač svoje sreće.’ No poznato je da se i za sreću treba boriti. Nego šta!
’Znalci’ kažu da ništa ne dolazi samo od sebe. Reklo bi se da je to neosporna činjenica. Ako ne želiš prihvatiti sreću kakva ti je data, znači da se za nešto drugo treba boriti rukama i nogama. No, i tu nije sve lako. Bore se i trude milioni, a istinski uspeh postižu samo pojedinci. Zašto je život tako nemilosrdan i okrutan?”
Na ovaj način, Vadim Zeland, proslavljeni ruski pisac, na početku svoje prve knjige o Transurfingu postavlja pitanja čiji odgovor verovatno sve zanima. Da li je sudbina predodređena, ili je mi kreiramo? Koja od ovih teorija je u pravu? Odgovor će mnoge iznenaditi, i glasi: obe verzije su u pravu! Svaka teorija potvrđuje se s vremenom, a zatim stiče pravo na postojanje. Svaka koncepcija života funkcioniše na taj način. Ako ste odlučili da je sudbina nešto predodređeno, što niste u stanju izmeniti, znači da će tako i biti. U tom slučaju dobrovoljno se prepuštate u tuđe ruke, nije važno čije, i postajete lađica koja plovi kako je talasi nose.
Ako pak smatrate da sami krojite svoju sudbinu, time svesno preuzimate odgovornost na sebe za sve što se događa u vašem životu. Borite se sa talasima u nastojanju da upravljate svojom lađom. Obratite pažnju na pravilo koje važi u oba slučaja: vaš izbor se uvek ostvaruje!
Kakav god pogled na život izabrali, istina će biti na vašoj strani. A ostali će se sporiti sa vama baš zato što su i oni u pravu.
Međutim, Vadim Zeland zastupa treću verziju istine o čovekovoj sudbini. Sudbina je nešto što se može izabrati, bez muke i napora, kao narudžbina u restoranu. Da bi se taj koncept razumeo, i što je još važnije – primenio, potrebno je da se upoznamo sa terminima poput: prostranstvo varijanti, linija života, namera i koordinacija namere, jedinstvo duše i razuma, suvišni potencijal, koordinacija važnosti, klatno, slajd, freiling, ciljevi i vrata, itd…
Složićete se, ovo je dosta novih termina čije se značenje ne može tako lako objasniti, ali Vadim Zeland je upravo stoga napisao desetak knjiga kako bi teoriju Transurfinga izložio u potpunosti. Ono što je zapanjujuće kod čitanja ovih knjiga jeste da vas, kada uđete u svet Transurfinga, on potpuno obuzima i vodi u jedno novo shvatanje stvarnosti koje odiše slobodom, kreativnošću i slavljenjem mogućnosti života u pravom smislu te reči.
Ko je, dakle, tvorac svetskih bestselera iz oblasti duhovnosti i samorazvoja, i zagovornik jednog sasvim novog koncepta stvarnosti? Vadim Zeland diplomirao je fiziku na državnom Univerzitetu u Kalinjingradu, gde i živi. U svojim je četrdesetim, oženjen i otac jedne kćeri. Do raspada Sovjetskog Saveza bio je uključen u kvantna istraživanja, a sada se bavi isključivo pisanjem. U svojim knjigama uspeo je da sjedini znanja savremene nauke, filosofska učenja i bogato lično iskustvo skupljeno tokom dramatičnog raspada Sovjetskog Saveza i života u današnjoj Rusiji. Vadim Zeland smatra da nije bitan on nego tehnika Transurfinga, i stoga o sebi govori vrlo malo: „Na pitanje zaintrigiranih čitatelja: ’Ko si ti, Vadime Zelande?’, obično odgovaram: ’Niko.’ Moja biografija ne može i ne treba biti važna, jer ja nisam tvorac Transurfinga, već tek prenosilac. Vrlo je važno biti ’niko’, kako se ničim što je lično ne bi narušilo ovo drevno Znanje koje otvara vrata u svet u kom nemoguće postaje stvarnost.
Tajna skrivena ispod površine toliko je važna da je ličnost prenosioca posve nebitna. Ono što je bitno jesu čuvari koji su preneli ovo Znanje, ali oni se ne žele razotkriti i ostaju u seni…” O samom pojmu Transurfing, Vadim Zeland kaže sledeće:
„Reč Transurfing nisam izmislio, već se ona strovalila na mene s onog mesta odakle dolaze svi ostali termini i sav sadržaj knjige. I sam do određenog trenutka nisam razumeo njegovo značenje. Ovde je čak nejasno na šta bi nas ta reč mogla asocirati. Značenje te reči mogli bismo tumačiti kao ’klizanje kroz prostranstvo varijanti’, ili kao ’transformaciju potencijalno moguće varijante u stvarnost’, ili kao ’prelaz kroz linije života’. Ali, uopšteno govoreći, ako se bavite Transurfingom, znači da održavate ravnotežu na talasu sreće.”
Suština učenja koje se ovde predstavlja leži u sledećim postavkama: Stvarnost ima mnogostruke pojavne oblike. Oblici pojave stvarnosti moraju imati zakon iz kojeg proizilazi sva ta mnogostranost, međutim, gde su „zapisani” svi zakoni našeg sveta? Naš svet se pojavljuje kao kretanje materije kroz prostor i vreme. To kretanje podložno je određenim zakonima. U prirodi je to kretanje utemeljeno kao beskonačno mnoštvo uzroka i posledica. Grubo govoreći, podaci o svim tačkama kretanja materije čuvaju se u nekom polju informacija koje ćemo nazvati prostranstvom varijanti.
Prostranstvo varijanti je beskonačno polje informacija koje sadržava sve moguće varijante bilo kakvih događaja koji se mogu zbiti. Može se reći da je u prostranstvu varijanti sve. Bespotrebno je nagađati na koje se načine te infomacije čuvaju, jer to nema značenje za ciljeve Transurfinga. Važno je samo znati da prostranstvo varijanti služi kao šablon, kao koordinatni sistem svakog kretanja materije u prostoru i vremenu.
Dakle, u svakoj tački prostranstva postoji određena varijanta ovog ili onog događaja. Radi lakšeg razumevanja zamislićemo da se varijanta sastoji od scenarija i scenografije. Scenografija je spoljašnji izgled ili forma pojave, a scenario je put kojim se kreće materija.
Ovo je osnovno polazište Transurfinga i iz njega sledi mnoštvo razrađenih pristupa koji omogućavaju uspostavljanje kontrole nad sopstvenim scenarijima i scenografijama života. Vadim Zeland tvrdi, a reakcije čitalaca njegovih knjiga i dokazuju, da se može naučiti upravljati prostranstvom varijanti i ovladati kreiranjem sopstvenih životnih scenarija. Kao polazna tačka te tvrdnje uzima se dokazana istina da odašiljanje energije misli materijalizuje potencijalne varijante. Ova činjenica je poznata svima, a u našem narodu je ovaploćena u izreci oca Tadeja: „Kakve su ti misli, takav ti je život.”
Realizacija najgorih očekivanja kod ljudi sklonih negativizmu potvrđuje da je čovek sposoban uticati na tok događaja. Svaki događaj na liniji života ima dva kraka u prostranstvu varijanti – povoljan i nepovoljan. Svaki put kada se susretnete s nekim događajem, birate kako ćete se prema njemu odnositi. Ako događaj smatrate pozitivnim, naći ćete se na povoljnom kraku života. Međutim, sklonost negativizmu navodi vas da izražavate nezadovoljstvo i birate nepovoljan krak. Čim vas je nešto razljutilo, sledi nova neugodnost. Tako se dogodi da „nevolja nikad ne dolazi sama”. No, do niza neugodnosti ne dolazi zbog same nevolje već zbog vašeg odnosa prema njoj. Zakonitost se oblikuje vašim odabirom na raskrsnici. Ovo pravilo se u Transurfingu naziva koordinacija namere i glasi: Ako izmene u scenariju, koje se čine negativnim, odlučite posmatrati kao pozitivne, one će takve i biti.
Što dublje ulazi u principe Transurfinga, čovek sve jasnije sagledava okolnosti i situacije u koje zapada i počinje da dobija kontrolu nad njima. Naravno, da bi se potpuno ovladalo svim principima o kojima se ovde piše, potrebno je preći dosta prepreka i posložiti sve kockice na svoje mesto. Vadim Zeland posvetio je nekoliko knjiga samo odgovorima na pitanja čitalaca i te knjige predstavljaju svojevrsno blago za one koji su krenuli putem ove čudesne tehnike. U tim primerima i odgovorima saznaćete sve što je potrebno kako biste pobedili klatna pod čijim uticajima se nalazi naša svest, zatim saznaćete kako da oblikujete svoju nameru i postignete odlučnost imanja i delovanja, jer još jedno pravilo Transurfinga kaže: ne ostvaruje se želja već namera.
Moć namere, kao i sama namera detaljno su objašnjeni, a to znanje je neophodno kako bismo shvatili moć izbora. Transurfing predlaže načelno drugačiji pristup postizanju cilja. Čovek bira kao da naručuje u restoranu, ne brinući o sredstvima postizanja. Na kraju se cilj većim delom ostvaruje sam, nezavisno od delovanja naručioca. Vaše želje neće se ispuniti. Vaša maštanja neće se ostvariti. Ali vaš izbor potkrepljen odlučnošću imanja i delovanja jeste nepovrediv zakon i on će se neminovno realizovati. Svrhu i smisao izbora nemoguće je objasniti u nekoliko reči, a kroz čitav Transurfing govori se o tome šta je izbor i kako ga ostvariti.
Prema Vadimovom savetu, ničemu ne treba pridavati veliku važnost. Prevelika važnost samo će pokrenuti Sile ravnoteže koje će je umanjiti, uglavnom, na način suprotan od očekivanog. Svemu dakle treba pristupiti sa mirom i blagošću, pa tako i Transurfingu. Sve ono što je nastalo u jedinstvu duše i razuma ima veliku verovatnoću da se ostvari, i ako osećate da „vaša duša peva a razum zadovoljno trlja ruke” dok čitate ove redove, onda se slobodno prepustite istraživanju fascinantnog sveta Vadima Zelanda. Očekuje vas nezaboravno putovanje u svet u kom nemoguće postaje moguće, a vaša nova titula biće Gospodar stvarnosti.
………..
napisao Milan Bojić, novinar Sensa magazina i urednik portala „Nova svest”. www.novasvest.com