fbpx

Ljubav prema sebi

Sa godinama nam se poimanje i razumevanje ljubavi menja. Meni bar. Sam termin ljubav veoma je širok i može se odnositi na mnogo različitih vrsta odnosa i/ili osećanja. Postoje razne vrste ljubavi: partnerska, roditeljska, ljubav prema prijateljima, ljubav prema životu, itd. Meni posebno zanimljiva u poslednje vreme jeste ljubav prema sebi. Kako život prolazi sve više shvatam da se sve zapravo vrti oko nje i da se sve na nju svodi. Ona je uzrok i posledica, ona je osnova za sve druge ljubavi, i kroz nju smo sposobni da volimo druge i da ljubav od drugih primamo. Ona je preduslov za autentičan i slobodan život vredan življenja. Bez nje međuljudski odnosi su površni, sreća nepotpuna, stanje zbunjenosti i osećaj besmisla prisutni. Ipak da bismo sebe voleli, moramo najpre razumeti ko smo. A to nije jednostavan proces. Put potrage za sobom iliti self-exploration podrazumeva vreme, posvećenost, hrabrost, istrajnost, poverenje, podršku drugih i podršku nas samih na tom putu. Takodje podrazumeva veliko samorazumevanje za zbunjenost i neznanje koje tom prilikom osećamo/imamo. Otkrivanje naših duhovnih i intelektualnih kapaciteta je svojevrsno iskustvo koje nas može iznenaditi, oduševiti ili možda razočarati, ali svakako donosi poklon našem bivstvovanju i spoznaju koja je oslobađajuća. Kada jednom uspemo bar donekle razumeti ko smo i šta je naša suština, na red dolazi samoprihvatanje i naposletku svega, ljubav prema sebi. Tada možemo biti i voleti ono što jesmo.

BEING AWARE OF YOURSELF – MIRROR WORK

Da bismo razumeli sebe, da bismo se prihvatili i zavoleli, prvi korak je da postanemo svesni sebe. U današnje vreme kada svi negde jure i žure, teško je napraviti kontakt sa sobom, sa svojim bićem, i biti prisutan. Šta znači biti prisutan? Znači biti svestan sebe i svog okruženja u datom trenutku i prostoru svim svojim čulima i sa mislima usmerenim na ovde i sada. Biti prisutan znači biti u sadašnjem trenutku. Probajmo da ne razmišljamo o budućnosti ili prošlosti već budimo u sadašnjosti jer to je jedino što zaista imamo.

Različite distrakcije ometaju našu pažnju, a brojne notifikacije i aktivnost na socijalnim mrežama, nas odvajaju od nas samih terajući da se opterećujemo informacijama koje nisu suštinski važne za naš život. Naš mentalni budžet je ograničen i ukoliko na dnevnom nivou ne znamo na pravi način upravljati svojim mislima možemo dočekati kraj dana nezadovoljni onim što smo, odnosno što nismo postigli, a želeli smo. Neverovatno je kolikom broju ljudi prosta vežba kao što je stajanje ispred ogledala i prisutno posmatranje svog odraza u njemu izaziva nelagodu i čak predstavlja problem. Kada ste se poslednji put zaista sreli sa svojim likom i videli osobu u ogledalu? Kada ste poslednji put bili svesni sebe i svog postojanja?

Kao i za svaki odnos sa prijateljem, potrebno je vreme i volja da se posvetimo odnosu sa sobom. Svesno moramo učiniti akciju koja nam obezbeđuje vezu sa sobom. Neke od njih su npr. meditacija koja nam omogućava da utišamo i proredimo misli, umirimo um i dah, da budemo tu; pisanje gde nas pokreti ruku nas umiruju i izjednačavaju rad hemisfera – kroz sadržaj iznet na papir „čistimo“ svoje misli i omogućavamo dubljim slojevima sebe da izađu na površinu; briga o cveću, kuvanje, crtanje odnosno bilo koja aktivnost koja nam prija, koja nas opušta, i kroz koju možemo kreativno da se izrazimo su dobre za kontakt sa sobom.

EMBRACE THE GLORIOUS MESS THAT YOU ARE (FIND ACCEPTANCE WITHIN YOURSELF)

Neće nam se isprva dopasti sve sa čime se budemo susreli na putu ka svom središtu ali to je ono ko smo i jedino što možemo je da naučimo da živimo sa sobom, da se prihvatimo celi, i dobre i loše strane i da ih naposletku prigrlimo i uživamo u njima. Kada znamo da smo to sve MI poželećemo da uzmemo sve – omnia mea mecum porto. Oslobodićemo se parcijalnog prihvatanja sebe i dozvoliti da nas i drugi vide kompletne, kakvi jesmo, što jeste preduslov za bliskost i iskrenu razmenu medju ljudima. Ako nas niko do sada u životu nije zaista sagledao, nije znao ili imao kapaciteta, zadivljujuće je da imamo mogućnost da to uradimo mi sami. To sagledavanje i otkrivanje postaje i ostaje najvrednije, najtrajnije i najznačajnije. Trenuci samospoznaje su jedni od najlepših u životu i nakon njih drugačije gledamo na ljude oko nas. Drugačije razumemo tuđe ponašanje jer znamo da svako radi najbolje što može.

Dug je put do samoljubavi, ali kad je jednom spoznamo, pitate se prosto kako ranije niste videli/znali/razumeli, i zašto je trebalo toliko vremena da se u ljubav vratimo. Od ljubavi smo postali, ljubav jesmo. Možemo je razumeti i kao povratak sebi, povratak kući. Mada suštinski nigde mi ne odlazimo, samo skidamo puno slojeva sa sebe, i lažne programe koji su nas „udaljili“ od naše suštine, i učinili da zaboravimo ko smo, i time se vraćamo sebi. Život i naše biće pametniji su od nas samih, odnosno od našeg uma, pa nas kroz razna iskustva opominju, podsećaju i vraćaju na pravi put. Nekad su ta iskustva veoma bolna i zbunjujuća da ne znamo šta nas je snašlo, ali njihovo razrešenje i otkrivanje razloga zašto kroz njih prolazimo baš mi i baš tada, iako to nismo tražili, obično donose jednu vrstu spasonosnog otkrovenja nakon koga možemo samo osećati duboku zahvalnost prema svim akterima neprijatnog iskustva, takozvanim učiteljima, prema svim situacijama u kojima smo se zatekli, i prema samom životu što je bio tako dobar prema nama da ne dopusti da odemo u smeru koji nije za nas. Velika zahvalnost praćena je i mnogim AHA momentima i povezivanjem dogadjaja retroaktivno kada se osvrnemo i shvatimo kako se i zašto sve odvijalo. To donosi veliko olakšanje, i shvatanje da je sve dobro. Takođe donosi ponos što smo istrajali i što smo nekom čudnom snagom uspešno prevazišli brojne prepreke.

FIND YOUR FIRE

Siguran način da pomognemo sebi da se zavolimo i samoprihvatimo je da radimo ono što volimo ili da damo sve od sebe da otkrijemo šta je to što zaista volimo. Kada smo svakodnevno ispunjeni i iskreno motivisani da radimo ono za šta smo predodređeni, život dobija novi smisao, bolju perspektivu i želju da stvaramo i rastemo kao osoba. Razvijamo svoju mrežu kontakata, postajemo kreativni u svemu što radimo, živimo sporije i prisutnije; čula nam postaju izoštrenija, intuicija primarna životna vodilja, a sinhronicitet svakodnevica. Uživamo u svakom danu, situaciji, razumevamo dogadjaje na jedan širi i  sveobuhvatniji način i postajemo beskrajno zahvalni na svemu čime smo okruženi. Cenimo mnogo više i sebe i druge i svoja iskustva. Imamo više poverenja u dogadjaje, i znamo da će sve biti u redu.

Dugo mi je trebalo da se oslobodim očekivanja da neko drugi treba da me voli, da mi pruži emotivno sve što sebi nisam mogla da dam. I danas ponekad upadnem u zamku ovakvih očekivanja ali se nanovo setim da je sve u meni, i kad god se javi neizdrž i glad za nečijom pažnjom/ljubavi udahnem i razmislim koju svoju potrebu mogu sebi sama da zadovoljim i kako mogu sebe da negujem u datom trenutku. Velika potreba znači da nešto dosta trpimo ili smo trpeli, ili da nismo uvideli šta nam je ranije trebalo pa onda “naplaćujemo” nekoj nedužnoj osobi i zahtevamo da ona to učini za nas. To je nefer pritisak nad tom osobom, i skoro uvek se završi loše – niti mi podmirimo potrebu, niti se ta osoba oseća dobro u našoj blizini. Velika je iluzija da neko spolja može da nam nadomesti samoljubav, to je težak i naporan zadatak, gotovo nemoguć. Obično kroz život nalazimo sebi match koji ima slična očekivanja pa tako zajedno očekujemo jedno od drugog nerealnosti i ostanemo uskraćeni za autentične emocije, one koje delimo kada to zaista želimo i u meri kojom smo lični inspirisani.

Ljubav nije kalkulacija, svaka računica je uzaludna. Ljubav je sloboda i jedino na ljubav prema sebi možemo sa sigurnošću računati. Dobra vest je da nam je samo ona i dovoljna, i višestruko se vraća.

pripremila Milica Perišić

One Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *