Verujem da smo predodređeni za velike stvari. Svako u svom domenu. Kada kažem velike stvari, ne mislim apriori na „veliki uspeh“ iz američkih filmova: ogromne kuće, posluga, luksuzni automobili, poveći račun u banci itd. Naravno, imati sve to je predivno, na stranu što je i definicija uspeha krajnje individualna stvar. Međutim, svi mi poznajemo ljude koji poseduju mnoge stvari i po svim spoljnim indikatorima su uspešni, a opet duboko nesrećni. Sigurno si se zapitao zašto je to tako?
Mislim da odgovor leži upravo u tome – ne vode tzv. meaningful life. Drugim rečima, ispunjen život sa smislom ili su prestali da vode.
Čini mi se da je Jung rekao kao što je telu potrebna hrana tako je i duši potreban smisao.
Ne možemo da vodimo ovaj razgovor na temu života i smisla i preskočimo Viktora Frankla[1]. Spominjala sam ti ga, napisao je neke od najinspirativnijih knjiga na temu život i smisao. Najpoznatije su: „Čovekovo traganje za smislom“, „ Nečujan vapaj za smislom“ , “Kako pronaći smisao života“ i „Zašto se niste ubili?“.
Na kraju, Viktorov život svedoči to. Preživeo je sve strahote i grozote Holokausta i užase II svetskog rata zahvaljujući njegovoj sposobnosti da i u najstrašnijim uslovima pronađe smisao, volju i motivaciju. U njegovom slučaju to je bio važan zadatak koji je mogao samo on lično da obavi- dovršenje rukopisa na kojem je radio. I u tome je bio njegov spas.
Kada se rat završio i dokopao se slobode imao je 40 godina i 38 kilograma.
Smisao i jeste naš lek i spas. Spas duše. Dokle god je naša duša nahranjena smislom i mi ćemo biti dobro. Podmirena je.
Smisao nije nešto statično, stalno se oblikuje kao i čovek. Po zakonu dinamike svi se menjamo iz dana u dan. I ti nisi isti od juče.
Zapadna kultura, posebno kroz pop kulturu vrlo često poistovećuje potragu za srećom i uspehom sa pronalaženjem smisla u životu.
Viktor je to mnogo ranije uvideo i razlikovao.
Dakle, smisao, uspeh i sreća nisu isto, ma šta ti ljudi ili društvo govorili.
Frankl ističe da se ni uspeh ni sreća ne mogu „pronaći“, već dolaze kao posledica ličnog zalaganja, posvećenosti, istrajnosti u nečemu ili nekome. Takođe i vera u to nešto. Život pre svega.
Po njemu, život u sebi sadrži smisao za svakog pojedinca i smatra da je najveći zadatak čoveka da pronađe smisao.
Primetno je da mnogi ljudi koji nisu našli vlastiti smisao života, uporno jure za zadovoljstvima, užicima, zabavama. Dok neki drugi su okrenuti potragom za moći. Vrlo često to ide u paketu. I pored svega toga proganja ih osećanje besmislenosti i praznine. Gubitak smisla i osećanje beskorisnosti mogu biti rezultat različitih stvari, od materijalnog blagostanja, previše slobodnog vremena, nezaposlenost itd. Ali gotovo uvek preraste u nimalo naivan problem i nezadovoljstvo.
Svi znamo priče o moćnicima njihovim zabavama, fetišima, skupocenim kolekcijama, aferama sa lepoticama itd. I da se vratimo na početak, uprkos svim spoljnim stvarima, oni se osećaju prazno i gladno.
Upravo to potvrđuje ono što Frankl ističe sve vreme, a to je da čoveka ne pokreću nagoni, niti je njegov pokretač moć, već je to volja za smislom.
„U svakom čoveku postoji volja za smislom koja ga suštinski određuje“.
Duša vapi za smislom. Nema te lepotice, jahte, računa u banci koja im može to dati. To se odnosi i na „obične“ ljude, s tim što kod bogatih i slavnih je to uočljivije zbog životnog stila i prisutnosti u medijima.
Poznajem dosta ljudi koji su zašli u ozbiljne godine i dalje jurcaju za zadovoljstvima kao muve bez glave, verujući da će ih ona bar privremeno ispuniti, primiriti. Ali neće, dušu ne možeš zavarati ispraznim stvarima, odnosima ili aktivnostima. Ona traži svoju hranu, ne bilo koju, već smisao, to je njen soulfood.
Naravno da se to ne odnosi na sve bogate i slavne. Ima onih koji vode život sa smislom baš kao i „normalan“ svet. To se vidi u očima tih ljudi, vedrini i energijom kojom zrače. Bez obzira na starosnu dob i dalje neumorno kreiraju iskustva koja ih stavljaju u stanje zadivljenosti i oduševljenja kao kod dece.
To su ljudi puni života, koji prate i cene svoj osećaj radosti.
Po svemu sudeći tako stvari stoje sa dušom i ljudima na ovoj planeti. Što pre to shvatiš, biće ti lakše da prepoznaš kod sebe to isto. Da znaš čemu da težiš. Svaka duša je posebna kao što je i svaka osoba jedinstvena i neponovljiva. Te svako mora sam da pronađe smisao za sebe. Smisao je stvar ličnog otkrića, naglašava Viktor.
Živeti sa smislom podrazumeva autentičan život. Živiš po svojim merilima, ne tuđim. Takođe podrazumeva i viši stepen svesti i samospoznaje.
Osećaj da život koji si stvorio ima smisla za tebe i kao takav te ispunjava. To je jedan kreativan život takođe. Kroz povezanost sa sobom i drugima.
Ljudi koji su pronašli vlastiti smisao neumorno rade na sebi kako bi bolje razumeli sebe, svet u kome žive i šta ih istinski pokreće. Imaju više ciljeve i kauze u koje veruju i posvećeni su tome. Bore se za bolje sutra, brinući se za dobrobit drugih ljudi kao i ove planete. Zalažu se za nešto veće od njih samih. Ta vera u ljudsku humanost i težnja ka višim stvarima ih vode kroz jedan predivan život sa smislom.
Od sveg srca se nadam da ćeš uspeti da pronađeš smisao u životu, da okusiš i živiš taj veličanstven, očaravajući i uzvišen život.
….
napisala Tijana Mišić Pavlović
u knjizi “Razgovori sa sinom” koja izlazi na proleće 2021.
[1] Viktor Frankl – Austrijski neurolog, psihijatar, osnivač logoterapije. Preživeo je Holokaust, u Drugom svetskom ratu izgubio je suprugu, braću, roditelje i prijatelje.
