Moja divna instruktorka yoge zove se Adrian. Nalazi se u Texas-u i družimo se svakog dana u vreme koje izaberem i odvojim za sebe. Virtuelno, naravno. Pustim video sa aplikacije “Yoga with Adrian” a može da se nadje i na YouTube-u i krenem da vežbam. Vrlo je detaljna, dosta priča, suptilno utiskuje i provlači kroz asane važne životne koncepte. Odlična je za sve yoga početnike.
Jedna je od onih ljudi kojima je toliko udobno u sopstvenoj koži da ne može a da ne prenese tu pozitivnu energiju na okolinu. Kao i želju da i mi dodjemo do te “nirvane“. Neočekivano, lagano i na neki način jednostavno sam toliko toga naučila od mog virtuelnog vodiča. Adreine Mishler je glumica i instruktorka yoge. Osnivač je website-a Find What Feels Good, Njen YouTube kanal Yoga with Adrian broji 2 miliona korisnika širom sveta.
- Istrajnost – svakog dana odvojim vreme da radim yogu pola sata. Obično sam vrlo poletna i ne pada mi teško to vreme posvećeno duhu i telu ali desi se i da sam preumorna, da me mrzi, jednostavno mi se ne radi. Onda mi bude žao. Adrian je uspela da usadi u mene seme odgovornosti prema samoj sebi, na čudan način i prema njoj. Početak vežbi obično počne rečima da čestitamo sebi što smo odvojili vreme za duh i telo. Ta vrlo blaga “mantra“ udara direktno na savest.
- Disanje – Kako je moguće da ne znamo da dišemo? Vrlo lako. Na tu, suštinski najbitniju stvar za naš opstanak utiče mnogo faktora. Stres, kao jedan od vodećih elemenata poremećaja disanja utiče tako što skraćuje dah, otežava udisaj i dovodi do navike da dišemo površinom pluća ne koristeći svoje kapacitete. Nisam razumela frazu “diši stomakom.” Kakvim sada stomakom da dišem, gde da stavim sav taj vazduh što ulazi u mene? Polako, vežbama i kroz meditaciju sam napredovala. Moram priznati nisam još uvek potpuno savladala brojne tehnike, ali se trudim i učim. Postati svestan udisaja i izdisaja je vrlo moćna alatka u životu za prevazilaženje stresa. Smiruje, opušta i dovodi do prisutnosti u datom trenutku.
- Roze poze – detaljno, da detaljnije ne može, svaka yoga poza je objašnjena i pokazana. Nekada malo duže priča o ispravnom položaju, pa se zanese, telo mi utrne u odredjenoj pozi dok ona završi izlaganje. Ko zna koliko bi mi vremena trebalo da savladam sve te poze na grupnim časovima gde samo oni iz prvog reda lepo vide šta instruktor radi a ovi pozadi se krive svako na svoj način.
- Mindfulness – biti prisutan u svakom pokretu, udahu i izdahu. Sa pažnjom izvoditi svaku pozu, Usmerenje na pokret i svesnost šta telo radi je veliki napredak za mene, osobu vrlo eksplozivnog temperamenta koja ceo život skače sa jednog zadatka na drugi, uvek u pokretu, nikada u tišini sama sa sobom. Velika lekcija smirivanja “vatre“ i uživanja u trenutnoj radnji. Ono što ona ponavlja kao papagaj pa mi se samim tim urezalo u svest je da zaboravimo sve brige, sve što nam se dešavalo tog dana i obaveze koje nas čekaju. Da se fokusiramo samo na ovde i sada. Najvažnija lekcija ikada saslušana i primenjena.
- Self acceptance – prihvatiti, prigrliti sebe; sa svim našim nazovimo manama. Pogledati se u ogledalo nekim drugim očima. Da li je meni došao takav period da sam jako otvorena za učenje i promene ili nailazim na stvarno moćne govornike, ne znam ali meni sve ovo savršeno ima smisla i sve je tako lako. Pročitah negde sledeće; “If I am the longest relationship of my life isn’t it time to nurture intimacy and love with the person I lie in bed each night?”
- Razumevanje – Desilo se da u toku vežbi naleti neka buba koja gmiže po podu. Moram da priznam da me je njena reakcija postidela i podstakla na razmišljanje. “Mi ovde nikog ne ubijamo, svako ima pravo da živi.” To je to, to je cela reakcija. Buba je nastavila svojim putem. Ja bih stala, pa bih se malo iznervirala a onda bih verovatno našla neku papuču da je zgnječim da više ne postoji. Moja reakcija je podstaknuta ličnim strahovima ili u nekim slučajevima odvratnošću prema tom malom stvorenju. Odnos prema bubi se preslikava na sve naše odnose. Koliko toga pogrešnog radimo iz straha?
- Osmeh –Bilo mi je glupo što nas je maltretirala da se osmehujemo tokom vežbi. Kezim se bezveze, razvlačim usta a ništa mi nije smešno. Onda shvatiš kako mozak reaguje na stimulanse bili oni pravi ili izveštačeni. Znači kada želiš da popraviš raspoloženje, razvuci usta u grimasu osmeha i mozak primi instrukciju da treba da bude srećan. Znam da ovo zvuči malo vudu ali stvarno deluje. Ne odmah, valja malo ipak provežbati.
- Držanje – stav u životu zlata vredi. Stav kao karakterna osobina a i stav kao položaj tela. Ispraviti kičmu, dati joj zaslužen položaj stuba celog našeg tela menja ne samo zdravlje te iste kičme već i naše raspoloženje, samopouzdanje. Stvarno je sve u stavu.
- Više ne znači uvek i bolje – bila sam ubedjena da moram da se ubijam od vežbanja da bih se zategla. To se pokazalo kao potpuno pogrešno ubedjenje. Žao mi sada što ovo ranije nisam shvatila, ne bih mladost provela u želatinastoj formi postojanja. Pola sata dnevno je sasvim dovoljno da se telo preoblikuje a pola sata svako od nas može da odvoji u svom životu, posebno kada se vežba kod kuće. Potrebno nam je samo malo volje kao i doslednosti.
Yoga mi je donela buđenje, povezivanje sa unutrašnjim bićem. Nije uvek lako i nisu uvek leptirići i šareno cveće. Nekada se sretnem sa davno zakopanim boljkama koje kao čudom izlete iz mene. Razlika u odnosu na ranije je što sam sada spremna da se suočim, da prihvatim i ako treba da odbolujem.
………..
napisala i vežbala Marija Grujevska
Marija je osoba u potrazi. Kao konačan cilj te potrage vidi sebe kao ostvarenu, harmoničnu ženu. Trenutan prioritet joj je da osnaži duh i telo, razbije lične predrasude i strahove i obnovi svoju strast prema pisanju. Ovo je tek početak.
Photo by Gleren Meneghin on Unsplash
