– Novac. Ono što mi treba da bih živeo život kako ja hoću je novac. – slušam prijatelje kako razgovaraju jer većina i dalje veruje da kad budem imao novac onda ću živeti svoje snove. Onda ću da putujem, učim jezike, ples ili da sviram bas gitaru. Do tada, moram se mučiti i raditi poslove koje ne volim, ili bolje rečeno prezirem, okružiću se isto takvim ljudima, skupljaću stvari i simbole da bih impresionirao ljude koje prezirem i tako ću teškom mukom zaraditi taj novac. Biću bogat. A onda ću da putujem po svetu i ne radim ništa … – čula sam mnogo puta ovu slatku iluziju koja potroši naše najbolje godine.
Ove godine tema je novac. Ali i odnosi. Naš odnos sa novcem. Kad pomislimo na bogatstvo lako skliznemo u opsesiju akumulacije. To je prirodno ali nije uvek korisno razmišljanje. A ni opsesija. Vrlo često, finansije nisu jedina niti primarna stvar koja nas sprečava da istinski živimo.
‚‚Godine 2004, putovao sam po svetu skoro 18 meseci. Lekcije koje sam naučio su napravile svojevrsnu bazu za moju prvu knjigu, The 4-Hour Workweek. Na putovanju, od uličica Berlina do skrivenih jezera Patagonije, imao sam skoro pa ništa: jedan backpack ranac i jedan mali kofer. Poneo sam samo 2 knjige sa sobom. Jedna je Walden by Henry David Thoreau ( prirodno, zar ne) a druga je Vagabonding: An Uncommon Guide to the Art of Long-Term World Travel by Rolf Potts (rolfpotts.com).
Olovkom sam zabeležio listu svojih destinacija iz snova na koricama knjige Vagabonding kada sam je prvi put kupio, uključujući mesta poput Stokholm, Prag, Pariz, Minhen, Berlin i Amsterdam. Lista se nastavila. Koristeći Rolf-ove mape i savete, sve sam ih posetio. Imao sam priliku da istražim mnoge od njih po 2 do 3 meseca u mom ritmu, ne jureći i bez briga. It was a dream come true. Čitao sam je ponovo i ponovo…‚ – priča nam Tim Ferriss. Ukratko, vagabonding će promeniti vaš odnos prema novcu i putovanjima, pokazaće vam da živeti i putovati u isto vreme i na duže staze nije rezervisano samo za bogataše ili hipike i daće vam korisne alate koji su nam potrebni da bi nam život postao avantura, onakva kakav nas čini jednostavno zadovoljnim.
Vagabonding nije lifestyle što bi sad rekli “stručnjaci“, niti je trend. To je samo neuobičajeni način gledanja na život – postavljanje prioriteta koji se prirodno nastavljaju u akcioni plan. I mnogo više nego bilo o čemu, vagabonding je o vremenu, našem jedinom istinskom luksuzu koji posedujemo.
Vagabonding je i način koji biramo kako da ovo vreme koje imamo koristimo. Kako biramo da ovo vreme koje imamo iskoristimo – mi smo ti koji biramo, zaboravimo često. Zaraditi slobodu podrazumeva da nešto ipak i stvaramo, kreiramo i radimo usput, jer najtužniji su oni što lutaju svetom trošeći novac svojih porodica. Možda ste ih već negde sreli, zovemo ih ‚‚trustaferijanci‚‚ oni menjaju jednu egzotičnu lokaciju sa drugom, isprobavaju lokalne intoksikante, volontiraju za neke političke, ekološke akcije… i upadaju u svaku moguću nezapadnjačku religiju. Najmanje sretni. Ako pričate sa njima, reči će vam da traže nešto smisleno. Traže smisao.
Nijedna kombinacija odmora od nedelju dana do 10 dana neće istinski uticati tj promeniti način na koji vodimo život kod kuće. Time poor ljudi su oni bogati u novcu no siromašni u vremenu – dodju, projure, hotel, resort i sve ture, slikaju se, postavljaju slike na instagram i nemaju vremena da osete mesto u kojem su. “It’s a wonder that we can see these trees and not wonder more.” – rekao bi Ralph Waldo Emerson. Pre skoro dve decenije išla sam na jedno takvo putovanje, dve nedelje rolercoaster po Sri Lanki i odmor na Maldivima. Ma proletiš sve i ništa zapravo nisam ni videla ni osetila. Imam neke fotografije kao dokaz da sam bila tamo no mislim da mi je duša doputovala kasnije na Šri Lanku. Tamo je i ostala dugo nakon što sam se vratila. Dobra stvar sa tog odmora je moja odluka da neću ići na takve odmore – da se odmaram od života. Da ću radije pronaći način da živim život od kojeg mi nije potreban odmor. My vocation will become my vacation.
– Ti si moj beg od stvarnosti. Gledam te kako produciraš slobodu… – iskreni su mi prijatelji i saradnici. – Zavidim ti malo.
Odlično, ako, to je dobar znak, hajde da pročačkamo to, znači da bi i vaša duša da slobodno putuje, hajde da se smirimo da je čujemo, kuda nas vodi… ne moramo svi da budemo blogeri, vlogeri, influenseri niti pisci, fotografi da bismo putovali po svetu, možda vas zove nešto drugo. Usvojite vagabonding mindset pre nego što krenete na put. Počnite tako što ćete pojednostaviti sve što posedujete. I pre svega – You must change your attitude towards money.
Da, naš odnos prema novcu. Nisam čekala da skockam 10.000 evra mesečno nego sam se pitala a kako bih živela da imam 10.000 evra mesečno. Putujem tako što odem negde na 3 meseca najmanje, iznajmim stan, udjem malo u vibru grada, mesta, zemlje, upoznam ljude, lokalce i kulturu na drugačiji način. Usput istražujem, pišem, radim sa svojim studentima i mentijima, držim sesije, razvijam neke nove ideje i projekte i uvek naučim nešto novo. Neku novu veštinu. I dalje radim na svojim knjigama, pišem članke, kolumne i vodim soulfood portal. Usput sam shvatila da i sa mnogo manje novca mogu da živim božanski u većini zemalja na svetu. I da uopšte nije bila stvar u novcu. Onaj ko zna koliko mu je dovoljno, bogat je čovek.
Putovanja nam daju tu uzbudljivu nesigurnost. Čak i kad se vratim na isto mesto, svaka sezona je drugačija. Promena je stalna. Sigurnost nalaziš u nevezivanju – kaže mi žena medijum. Svaki put kad poželim da se vratim na nešto znano, staro i postojeće a nema ga, kažem sebi biće nešto još bolje. Vagabonding je konstantna praksa posmatranja i učenja, suočavanja sa sopstvenim strahovima i utisnutim navikama. Oh, da, menjaćemo i navike ekspresnom brzinom ali usput razvijamo taj sense of wonder, fascinaciju ljudima i mestima. Ovakav stav nije nešto što pokupite kao boarding kartu na šalteru aerodroma – to je proces koji počinje kod kuće. Potom proces testirate tako što ćete ući u nepoznate nove vode.
I tako ove godine udjem u novo otvoreni restoran koji se zove Karma Kitchen.
Koja je vrednost nečega što nema cenu?
……..
Žana Poliakov, vagabond
