U radu sa klijentima koji ostaju u disfunkcionalnim vezama, bilo sa partnerima, roditeljima, “prijateljima”, uvek dođemo do toga da se motivacija za takve veze zasniva na nekom “štapu” i nekoj “šargarepi”. Štap je, obično, neka ucena tipa: “ako me ostaviš razboleću se, umreću, ubiću se ili ću ubiti tebe…osećaćeš se krivim ili ću ti se osvetiti… bićeš loš, nevoljiv, bezvredan…ako ne ispuniš moja očekivanja”.
Dakle, krivica, stid ili strah su sastojci štapa. Šargarepa je najčešće “posebnost” ako se ispunjavaju nefer očekivanja. “Niko kao ti…” nagrada. Setih se one pesme koju peva Tozovac ( ili Miroslav Ilić, nisam siguran) “A ja sam s drugom rujno vino pio, a ja sam s nekom drugom srećan bio…A ti, a ti…..ti si me četkala ( pardon, čekala).
Šta je poenta? Pa ona je posebna za njega zato što sve trpi i uvek je tu, čeka da se vrati sa pijanke i iz švaleracija. Prava žena ( kao mama). Na pijedestal da se digne, bre. Nešto mi se čini (” javlja mi se”) da je ovaj štap-šargarepa mehanizam sve prisutniji i u medijima, odnosu naroda i vlasti, roditeljstvu…”A ja ti radim šta god mi se hoće…a ti, a ti…ti me obožavaš…”(Nudim ovo kao refren za novi narodnjak).
Ko što Štefica Cvek gleda Batu Životinju u onom starom filmu “U raljama života”. Pa ko ne zna onu čuvenu scenu u kojoj Bata, u tarzanskim gaćama, izgovara: “Sad ću da te…”.
E, sad…ima i scena u kadi kad ona hoće da seče vene…Samo nemojte dotle da dovedete svoje disfunkcionalne veze u kojima vas neko eksploatiše.
Prevaziđite strah, krivicu, stid…i odreknite se “šargarepe” mazohističke posebnosti. Ta šargarepa nije zdrava. Za početak, razmislite iz čega se sastoje štap i šargarepa u vašim disfunkcionalnim vezama. Ako ne mozete, pod hitno kod psihoterapeuta.
…
Nebojša Jovanović, psihoterapeut
photo Flow magazine