Pojam Fear of missing out (FOMO) definisan je kao “osećaj da postoje bolje stvari koje bismo mogli da radimo u ovom trenutku umesto onoga što zaista radimo.” Obično se javlja kada mislimo da propuštamo nešto jako bitno, bilo da je to neka sociajalna interakcija, novo iskustvo. Ili šansa bilo kog tipa za koju smo sprečeni iz finansijskih ili nekih drugih razloga da učestvujemo. Koren je u osećaju da smo napravili pogrešan izbor pri izboru provođenja vremena. Dakle, sigurni smo da postoji bolje mesto ili ljudi sa kojima bi mogli da budemo okruženi.
Sa razvojem interneta način na koji se ljudi ponašaju ili komuniciraju, licem u lice, proširilo se na više vremena u interakciji preko socijalnih medija. Sa jedne strane, moderne tehnologije daju jedinstvenu šansu, u vidu pristupa raznim ljudima i dogadjajima. Sa druge strane, društvene mreže nam omogućavaju da imamo uvid u život drugih ljudi, samim tim podstiču razmišljanje da je nekim drugim ljudima bolje nego nama. U suštini to može biti još jedan od izvora FOMOa. Suština leži u tome da svi ostali izbori koje smo imali su svakako bolji od onih u kojima se nalazimo.
Ono što je zaista različito, danas, u doba Izolacije zbog virusa jeste, da se zapravo ne dešava mnogo stvari oko nas. Sva socijalna okupljanja su prekinuta, kao svi ostali vidovi sretanja i okupljanja. Obično u ovakvim situacijama, FOMO se smanjuje, osećamo se opuštenije, jer smo fizički sprečeni da interaktujemo. To je isto kao i u situacijama u kojima smo udaljeni iz fizičkih, finansijskih ili nekih drugih razloga iz sredine u kojoj želimo da budemo, to nam da pomeni nešto sa situacijom.
Ono što nam prisutnost (mindfulness) omogućava jeste da zapravo uvidimo koliko je bitno da smo tu sada i ovde. Da odluke koje donosimo, donosimo svesno o svim izborima oko nas. Možemo mnogo bolje da sagledamo situaciju, i opcije ispred nas. Kada smo spremni da vidimo opcije ispred nas jasno, onda isto tako možemo da donesmo odluku o tome u šta želimo da se investiramo. Kada krenemo da ulažemo svoje vreme u to što zaista želimo, onda sve ostale opcije deluju irelevantno.
Zato je sada pravo vreme da treniramo svesnost. Da shvatimo šta je to što smo jurili? Koje stvari, ljudi i situacije su nam bile bitne? Da li će to isto važiti i posle ovog vremena koje možemo da koristimo da razmislimo i reflektujemo? Tako da, kada se situacija vrati u ”normalno stanje” možemo sa sigurnošću i poverenjem, nastavimo svoju svakodnevicu.
Sofija Borojević, preuzeto sa Mindfulness Flow web sajta http://mindfulnessbeograd.com/strah-od-propustanja/
