Sigurna sam da ćete neke stvari čuti po stoti put. No, ono što mogu da vam ponudim kao dodatak jeste da promenite način mišljenja i tako pokrenete svoj um, a potom će se telo uskladiti. Vaše telo je posledica, ne uzrok. Ni loša ishrana ni izostanak vežbanja nisu uzroci prekomerne težine, uzrok je um, a telo je posledica. Uzrok prekomerne težine je strah, a on u vašem umu zauzima mesto na kome je blokirana ljubav. Postavljamo zid. Fizički i psihički vodimo rat protiv sebe.
Prejedanje je zapravo duhovno izgladnjivanje, a jedna stvar koje se lišava onaj ko se prejeda jeste prirodno pravo da sanja.
Mašta je vrlo važna u našim životima, jer ko „ne vidi“ u mašti, ko ne ume da sanja, neće imati šta ni da stvori, ni čemu da stremi. U takvom besmislu, hrana je spokoj i uteha. Morate skinuti majmuna sa grbače pre nego što kilogrami spadnu sa vaših kukova. Unošenjem prekomerne količine hrane, mi vrlo često pokušavamo da umirimo čudovište zvano zabrinutost i čitav serijal potisnutih osećanja, emocionalnu bol, posledicu seksualnog zlostavljanja, stid, osećanje krivice, to je naš štit od drugih ljudi i zaštita od sopstvene seksualnosti.
Dugo mi je bilo potrebno da prihvatim jednostavnu stvar – ono što je dobro za mene, ne mora da bude dobro i za druge. Otkrijte sami šta se vama i vašem srcu čini najzabavnije. Za jedno sigurno znam da pomaže, a to je terapija zadovoljstvom, ostalo sve dođe samo. Vi sami znate šta je najbolje za vas.
Prijatelji će vam iz najbolje namere preporučivati ono što su oni probali, međutim, njihova istina ne mora da bude i vaša. Nekada sam, i kad me nisu pitali, preporučivala i znanim i neznanim ljudima (a sve mislim ne dođu do mene slučajno, sigurno moram da im pomognem) gde bi mogli da odu i šta da probaju, jer već po licu, koži i načinu na koji govore mogu da vidim šta im rade unutrašnji organi i gde je tu zapelo. Tek nedavno, naučila sam da sve te informacije ne moram da izgovaram glasno i ne moram da plašim ljude. Ionako već svi žive u strahu, a to zovu jednim prihvatljivijim imenom – stres.
Stres je strah, ništa više.
Umesto predikcija i upozorenja, radije razgovaram sa nesvesnim delom osobe i odvedem je tamo gde želi da bude. Iza zida, gde su svi ljudi prekrasna bića. I ljudi će vam uvek rado ispričati svoju priču, a naravno, sasvim ljudski, i smisliti razne izgovore i optužiti sve oko sebe samo da ne bi preuzeli odgovornost. Nisu oni ti koji su postavili zid, ne, to je zbog posla, žene, muža, dece, živim u malom mestu, sestra mi je u teškoj depresiji, nisam iz Beograda, moram da plaćam stan, nisam u svojoj zemlji, ne znam još jezik, nemam pasoš ili su pak opterećeni teretom svog porodičnog nasledstva. Ne osećaju se slobodno, već kao da im je sudbina predeterminisana geografskim i genetskim poreklom. Toliko izgovora i toliko energije utrošene da bi se sazidala i održala kula od karata. Ako ljudima počnete da mrdate tlo pod nogama i oduvate im te karte za koje se panično drže, očekujte oluju. Sa sve grmljavinom i munjama. Ne mali broj puta vratila sam se kući „izubijana kao posle teške bitke”. Šta ako je sve što vam se desilo vaša lekcija?
“Bog ti nikad ne da zadatak, ako misli da nisi u stanju da ga rešiš. “
U svoju korist, i za dobrobit svih ljudi oko tebe. Jednom kad prođete kroz oluju, sunce će se vratiti. Um, duh i mašta vladaju ako im vi to dozvolite. Za mene je mašta isto što i volja, no vi nađite svoju definiciju ali budite vlasnik svoje snage mašte. Ne dozvolite da vas u bilo kom smislu ograniči ono što smatrate mogućim, verovatnim i logičnim. Ako niste spremni da odbacite svoj stari način razmišljanja, kilogrami će se vratiti. Kad naš um povrati svoju duhovnu inteligenciju i naše telo će povratiti svoju prirodnu inteligenciju. Nije reč samo o vašem odnosu prema hrani, već i o vašem odnosu prema ljubavi.
Oseti svoja osećanja. Dopusti bol. Dopusti sve.
Make peace with food.
Kad se oslobodite straha, vaše telo će se osloboditi kilograma. Kada se više ne budete toliko plašili sveta, prijatnije ćete se osećati u njemu. Što se budete prijatnije osećali u svetu, to ćete se prijatnije osećati u sopstvenoj koži. A što se prijatnije budete osećali u vlastitoj koži, to ćete podsvesno stvoriti prijatnije telo. Ako se plašite sveta, na neki perverzan način dobro se osećate u telu koje taj svet drži na odstojanju. Kad odaberete da se zdravije hranite, bićete privlačniji. Nije bitno to što ćete ući u manju haljinu, u farmerke iz srednje škole, niti što ćete imati zdraviji izbor hrane, nego je bitno što je to čin ljubavi.
Apetit usaglašen sa vašim Duhom. Vaše telo nije zaboravilo kako da bude savršeno. Postavite sto, pretvorite obrok u obred…
i ono što (onaj koga) čekate će doći.
Oh, vidi, već je tu.
….
napisala Žana Poliakov, kao uvodnik za magazin Sensa koji je završio u knjizi Soulfood, sensational uvod u srećniji život, Mono i Manjana 2010.
photo credits Maja Vujić za soulfood
