Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati – govorio bi deci Jovan Jovanović Zmaj. Verujem da je za mnoge od vas prošla godina bila izazovna. I meni je.
Čim je krenula potpuno me onesvestila. Bukvalno sam jednog dana pala u nesvest. To me je tako fino protresno te izvuklo na površinu sve emocije koje sam potiskivala. Neke sam sve ove godine čak i od sebe same skrivala. Navela me da dobro razmislim, da shvatim i prihvatim sve što se u meni a samim tim i oko mene dešava. Čitala sam razne knjige, bavila sam se yogom, malo sam i meditirala…i na taj način sam korak po korak otkrivala načine da se rešim te „splačine“.
Zato sa vama delim nekoliko koraka koji su meni pomogli da sigurno i smelo zakoračim u bolje sutra…i zato hajde da prestanemo da mračimo i da sigurnim koracima u bolje sutra zakoračimo. Jer se ipak u stihovima najbolje izražavam.
Let’s go… Grow and glow…
UPOZNAJ SEBE I UPOZNAĆEŠ SVET OKO SEBE
Tokom svih ovih godina odrastanja (nije ih malo, čak 33, sad bi moja nana rekla „Ušla si u 34-u i uzela 35-u“) shvatila sam da ceo život učimo kako da se mučimo. Da, da…baš sam to i mislila. Ceo život nas stavljaju u neke kalupe, oblikuju nas, usmeravaju, proveravaju, odmeravaju, guše i snove nam ruše. Kroz sve te škole koje nas ocenjuju, procenjuju i porede mi gubimo sebe, gubimo svoje pravo ja…i onda tako izgubljeni lutamo po svetu i uništavamo sebe a samim tim i čitavu planetu. Zato je pravo vreme da rešimo svoje dileme, da se utišamo, želje svoga srca preslišamo i da ponosno pokažemo i prikažemo sebe. Ne stavljajmo svoje emocije, traume i rane u vreću koju posle nosimo na leđima čitav život, oslobodimo se tereta koji nas sputava, koči, blokira…raširimo krila koja su se uvukla pod tim teretom i poletimo u beskonačno prostranstvo varijanti. Zamislite da imate slagalicu sa dve strane. Sa jedne strane je svet a sa druge strane ste vi. Odlučite se da složite sebe, jer je logično, svoje lice znate…i shvatite da kada ste sebe složili i svet sa druge strane ste istovremeno posložili.
PONOVO SE RODI I ŽIVI NA SLOBODI
Onog trenutka kada se odlučimo da sebi damo slobodu mi shvatamo da je sve moguće. Sve dok sebe sputavamo i gušimo raznim „trebalo bi“ i „ne smeš“, mi ne rastemo, mi savijamo svoja krila i koračamo stazom koju su nam drugi utabali. Dati sebi slobodu znači dati sebi moć nad svojim životom, nad svojim odlukama, biti spreman prihvatiti odgovornost i posledice svojih izbora. Kada slobodno biraš ti uvek pobeđuješ jer si ti taj koji odlučuje kada će i šta će da odabere. Ti imaš moć, ne umanjuj je time što sebi uskraćuješ pravo na slobodu. I znam, nije lako i zato se za potpunu slobodu ne odlučuje svako jer dati sebi slobodu znači razumeti i druge koji su to isto uradili, dati i drugima slobodu da rastu i da se razvijaju tempom i u pravcu koji oni odaberu. Dati sebi i drugima slobodu znači iskreno voleti a LJUBAV je energija koja sve pokreće.
SRCE NA DLANU
Toliko je knjiga, tutorijala i uputstava kako da mislima privučemo sve što želimo. Dobra je to stvar ali ne funkcioniše baš uvek jer nam je glava puna raznih informacija, uverenja, tuđih htenja. Um je moćan alat ali ne radi najbolje kada nije sinhornizovan sa srcem. Srce je mišić koji pokreće sve, koji u životu drži te. I kada je srce pod teretom, kada je srce puno emocija onda dođe do zakrečenja, počne da preskače. Zato je važno otvoriti srce, ispustiti sve emocije, svu skrivenu tugu, ljutnju, bes i sav nakupljeni stres. I onda kada se pročistimo, kada srce oslobodimo i otvorimo, mi smo spremni da volimo iskreno, potpuno. Kada pročistimo i otvorimo svoje srce mi držimo svet na dlanu jer shvatamo da je sve što želimo upravo to što i imamo. Čisto srce je pravi magnet za ljubav.
SMEHOM STRAH POKRIJEM UVEK
Smeh je jedan od načina na koji telo proizvodi endorfin, hormon sreće koji sve pokreće. Smeh nas samim tim leči, smeh razne probleme može da spreči. Kada se smejemo mi pokrećemo i druge da se smeju, nešto kao zevanje, prenosi se lako i to može svako. Zato svaki svoj dan začinite zdravim humorom, humorom koji vas bodri i ka sreći vodi. Verujem da svi mislite kako to baš i nije lako, kako nije baš uvek primenljivo i moguće i zato vam ovde ostavljam priču koja će vam pokazati da je baš uvek moguće i da zavisi samo od vas, od vašeg izbora.
Negde na jugu Sjedinjenih Američkih Država jedan seljak tamne puti je krenuo da vuče zaprežna kola sa dva vola. Malo pre skretanja ka njegovoj skromnoj kući sustigne ga jedna raskošna limuzina u kojoj se vozio moćni biznismen u pratnji svoja dva čuvara. Kada su ugledali seljaka i njegove volove koji su ostavili svoj izmet na putu, oni su se zaustavili i biznismen je izašao iz limuzine kako bi ukorio seljaka. Pun ljutnje i besa biznismen je naredio seljaku da pojede izmet svojih volova. Seljak se izvinjavao i objašnjavao da će sve lepo počistiti. Moćnom biznismenu koji je bio rasista to nije bilo dovoljno, želeo je da ga ponizi, da pokaže ko je tu glavni, ko ima moć. Jadan seljak nije mogao da veruje šta ga je snašlo ali je vrlo dobro znao da nema izbora. U trenutku kada je on klekao, iza limuzine su se zaustavila dva automobila. Bio je to Martin Luter King sa novinarima koji su ga pratili u njegovoj kampanji protiv rasizma. Veliki King je upitao šta se dešava i moćni biznismen mu je odgovorio da to nisu njegova posla i da se ne meša. On je ipak pokušao da smiri situaciju rekavši da to nije uradio seljak već njegove životinje, a biznismen je na to odgovorio da je i sam seljak isti kao njegove životinje i da zato treba to da pojede. King je u tom trenutku rekao da je u pravu, da smo svi mi životinje, i da smo svi u Božijim očima isti pa će onda i on zajedno sa seljakom pojesti taj izmet. Na prvu loptu se biznismenu dopala ta ideja jer je još više osećao moć ali je ugledavši fotografe shvatio da to može loše da se odrazi na njegov biznis pa je odustao i besan otišao. Seljak se zahvalio i produžio kući. Kada je došao kući na licu mu je sijao osmeh, žena ga je upitala zašto je tako veseo a on je kroz veseli osmeh samo odgovorio „Kada bih ti rekao sa kim sam danas doručkovao ne bi mi verovala.“
Napisala Ana Stambolić, Virtualno Ogledalo
