Sjećam se jasno tog momenta… Ležala sam i gledala u plafon razmišljajući da li je moguće da će on biti zadnji muškarac sa kojim ću ikada spavati? Upravo sam izdržala 15 minuta seksa u kojem je on uživao, a ja sam ležala i u glavi vrtila – Papa Štrumfe, ima li još puno? – jer sam odavno prošla tu fazu u kojoj me je uzbuđivao sam od sebe, a nije bio Bog zna kakav ljubavnik. Predigra mu je bila strana, nije bilo strasti niti taktičkih dodira osmišljenih da me dovedu u -stanje-. A nisam znala, niti sebi dozvolila da to uradim sama za sebe. I sve sam nekako mogla da prevaziđem jer zaboga vrijeme je da se skrasim, da se udam, da stvaramo porodicu. Psihičko maltretiranje, nametanje osjećaja da nisam dovoljna i konstantno ponavljanje da iako ja nisam savršena i zapravo je puno toga sa mnom pogrešno, on je jedini koji će me voljeti i slično… sve to sam mogla da preguram, možda sam mu čak i povjerovala, ali da je ovo sve što postoji od mog seksualnog života to nisam mogla da progutam. U seksu (ili nedostatku kvalitetnog seksa) je bio moj spas!
“Sex could kill you. Do you know what the human body goes through when you have sex? Pupils dilate, arteries constrict, core temperature rises, heart races, blood pressure skyrockets, respiration becomes rapid and shallow, the brain fires bursts of electrical impulses from nowhere to nowhere, and secretions spit out of every gland, and the muscles tense and spasm like you’re lifting three times your body weight. It’s violent, it’s ugly and it’s messy, and if God hadn’t made it unbelievably fun, the human race would have died out eons ago.”(Cameron; Dr.House)
“Stranputica” seksa
Spoznaja da neću da živim bez seksi mhmmm osjećaja je odredila tok moje sudbine. Onaj osjećaj u želudcu da -mora da postoji više od ovoga- je obilježio moje dalje postojanje. Moj odgoj, kao i odgoj mnogih žena koje poznajem kad dođe do seksa je onaj mračni -into the woods- scenario u koji se ne zalazi jer “Mother warned me never to stray from the path” ili još gore nikad nam nije ni rekla da postoji ta -stranputica-. Udaj se, rađaj djecu… ali nikad nam nije rečeno da u tom procesu imamo puno pravo da uživamo. Mi smo proizvod seksualnog čina, ali nam nije rečeno da je proces nastajanja itekako prepun uživanja ako samo odlučimo da će tako da bude.
Jeste, tražimo mi partnerstvo, princa na bijelom konju, sugar-daddy/mommy, muža/ženu, dečka/djevojku… zavisi u kom ste filmu jer svi ispunjavamo neke svoje potrebe. Ali kako smo došli do toga da sve to može da se ostvari bez istinskog uživanja u karnalnom činu? I teško da će vam neko priznati da se rastao, razveo, raskinuo samo zbog činjenice da je seks bio loš! Došli smo do toga da je sasvim ok da u brakovima nema seksa ili da je seks loš… to mu dođe normalno. Zbunjuje me to, jer zašto bi inače -držala- nekog u kući ako nije dostupan za malo ovo ono 24/7? Koja je poenta kohabitiranja ako ne možemo da se igramo kad hoćemo? No ipak, nisam dobar benčmark jer sam -previše- samostalna i samodovoljna veliku većinu vremena, ali opet šta ima da mi se muvaš tu ako ne mogu da te zaskočim?
Kao što rekoh, mama nam nikad nije objasnila da naša primarna svrha, a ajde da kažemo da je to reprodukcija (as if, ali ok) sa sobom nosi komponentu zadovoljstva samo ako odlučimo da na tome insistiramo. A tek što nam nisu majke rekle, da možemo da izdvojimo ono što mu dođe -nužno zlo- kao konačni proizvod!
Seks seksa radi
Sex zaradi sex-a je OK! Ne mora da ima višu svrhu, ne mora da bude iz ljubavi, nekad ne mora da bude čak ni intiman da bi bio dobar, odličan, fenomenalan čak. I ne moramo da tražimo opravdanje za svoje porive i postojanje istih. Seks naprosto jeste, i takav je kakvim ga napraviš i tu je za ehem, konzumaciju.
Jednačina koju su nam postavili u glavi je da je seks ili nužno zlo, ili sredstvo za postizanje cilja ili mora da ima još nešto… ljubav, vezu, neki kontekst da bi upražnjavanje istog bilo -sankcionisano- i prihvatljivo u očima društva. Uzmeš film -Friends with benefits-, na kraju su završili u vezi. A u stvarnom svijetu nekad su -friends with benefits- samo to. I ne treba da budu ništa drugo. Možeš da imaš fenomenalan seks sa nekim i da se super zabavljate ali da to ne mora nužno da vodi filmskom happy end-u koji je ionako bezveze. Ne biraš u svakom tipu partnera za život. A nekima partner za život i ne treba. Prosto nisu tako građeni. Ali premisa kao nam je u velikoj većini slučajeva usađena je: Seks je ok, sve dok vodi ka višem cilju! Da se pravi beba, da se zadovolji partner, da se stvara porodica i slično.
Seks je nekad upravo samo to… SEKS. Karnalno zadovoljstvo koje ispunjava neke želje, porive iliti ‘niske’ strasti. Nikad mi se to niske nije svidjalo, jer bez obzira na emotivni plan (kao da biraš pretplatu za telefon) ima nešto što je uzviseno u svemu tome. Na kraju krajeva, ako se prihvati kao takav svakako ispunjava, eh sad zavisno od očekivanja visoke ili niske momente. Ali vječito nam se prodaje priča o intimnosti kao opravdanju za seks. Uzmimo primjer filma -Pretty woman-… Ona se ne ljubi se iako ‘prodaje’ svoje tijelo. Jer poljubci su intimni. A seks možeš da platiš i ima na sebi akciznu markicu kao roba kojom može da se trguje. Još jedna holivudska šarena laža.
U ženskim časopisima od davnina se pričalo o tome kako da se partner zadovolji. Aha, a šta je sa mnom? To nas nisu naučili kako da se pitamo. Slušam djevojke, žene koje se brinu ukoliko nije bilo vatrometa. Da su one nekako krive, pa mi sve nešto smiješno i odmah se sjetim onog vica o Crnogorcu kad nije moglo da mu se digne a cura se ubila oko njega na šta je samo rekao: “A je li đevojko, jel’ se tebi ovo često dešava?”. Srećom pa kakva sam sada bi mogla da mu odgovorim: “No jok, no tebi!”, sa sve smijehotresnim akcentom.
Nije ni obrnuta situacija neobična. Tako programirane mi mislimo da će to sve da se samo od sebe postavi i da je dužnost tog istog muškog čeljada da nas povede do zvijezda. Pa se pretvaramo u pasivne igračkice i same sebi govorimo da izdržimo ili isfoliramo orgazam -jer to tako treba- zavisno od konteksta u koji se postavimo. “No jok!” kažem opet.
Seks nije sramota
Ćutanje je ono što ubija. Sav taj veo tajnosti kojima je obavijena ta čudna, te molim vas sramotna aktivnost koja se zove seks. Kad sam bila klinka -pričalo se po gradu- da sam -laka roba-. Zašto? Jer već oko trinaeste godine su grudi balkanske probujale i to pozamašne! Pa sam jednom dječaku, koji se divno ljubio ali ipak bio samo hormonska životinja, dozvolila da se malo igra te je njegova tinejdžerska mašta popunila praznine da smo išli -do kraja- i naravno morao je da se pohvali time. Nisam izlazila iz kuće danima nakon što je svijet saznao za moju -sramotu-, postala sam povučena i plakala sam noćima zbog svoje nedaće. U svojoj glavi sam mislila da je jedino rješenje i način da se opravdam pred svijetom da nađem nekog posebnog kome ću svoj -cvijet- pokloniti pa će on to još više cijeniti i junački mi oprati obraz. Talk about fighting fire with fire, ha?
Sa majkom nisam mogla o tome da pričam, jer -o tome se ne priča-. Spasio me otac koji je primjetio da mu se -prvi sin- od vesele i razigrane persone pretvorio u hermita koji izbjegava kontakt sa svijetom. Nakon bolnog priznanja, otac me uzeo za ruku i poveo da se suočim sa lajavom zvijerkom. Stavio me pred njega i njegovo društvo i rekao: “Kad si već odlučio javno da raspravljaš o svom odnosu sa Nanom, da razjasnimo šta se desilo zapravo? Jel istina da si imao seks (da, upotrebio je tu riječ) sa mojom kćerkom?”. Zvijerka se polako pretvorila u majušnog dječaka i odgovorila: “Nisam.”, gledajući postiđeno u svoje cipele. Okrenula sam se da odem i na par koraka kad smo odmakli je dodao: “Ali mogao sam!”. Kao furija sam se okrenula i zamahnula da ga udarim. Otac me uhvatio za ruku i rekao: “Mogao si, ali sad je sasvim sigurno da nikad nećeš, jer kako da ti jedna djevojka povjeri svoje tijelo kad ne možeš da joj ukažeš ni osnovno povjerenje i poštovanje?”. I onda okrećući se prema meni, tu pred svima rekao: “Sine, seks nije sramota! Biti lažov i svojim ponašanjem povrijeđivati druge jeste!”
“Profesionalna” pomoć
Seks nije sramota, ali ga svi stavljaju u taj kontekst. Nije moj otac spasavao moju čast, moju nevinost, nego me učio da bolje biram ljude kojima želim da ukažem svoje povjerenje. Seks nije sramota, ali za ženu ima sasvim drugačiji kontekst od onog što je za muškarca. U Italiji je još uvijek živa tradicija da se muška djeca vode kod -profesionalke- za svoj prvi put. A žene, pa dobiju to što dobiju valjda i iskustvo itekako može biti traumatično jer se o tome ćuti, jer se o tome ne priča, jer je ok ako se udaješ, ili si u ozbiljnoj vezi… Nije za jednu ženu usputni seks samo zaradi zadovoljstva dozvoljen. Ajme!
Lično sam u kasnim dvadesetim -skinula đanu- što se ono kaže. Jer je program -ju što me sramota- zamijenio program -famozni prvi put-. Znate ono, mora da bude poseban, da mora da bude ljubavi, da mora da se čeka, sve ono tako-trebanje koje prati ovu priču. A kad mi je svo to blebetanje svijeta dosadilo i kad sam kao neprilagođena individua koja jesam cijelog života pukla… izgubila sam nevinost na zadnjem sjedištu Yuga 45 sa tipom koji mi je prije svega bio drugar a tek kasnije nešto malčice više, no nikad formalno dečko ili potencijalni muž. I da vam kažem bilo je odlično! Jer sam bila sigurna u njega, da zna šta radi, a ne ludo zaljubljena. On je takoreći bio moj -profesionalac- i nikad se zbog toga nisam pokajala. Bilo mi samo žao što sam tako dugo čekala i sebe uskratila za mnoštvo -ahhhaaaa- momenata.
Jer mi žene smo obilježene ili kao svetice ili kao kurve. To su kućice u koje nas smještaju u seksualnom kontekstu. I ima tu odgoja, tradicije, religije, previše svega da vam sad sve u ovom kratkom tekstiću raspakujem… to ćete morati sami! Nisu čak ni naše majke krive za to. One prosto ili nisu znale ili nisu mogle drugačije. Ono što je bitno je da mi za sebe odlučimo da to prestane sa nama, ako tako želimo! Jer nije nužno ni da svako to treba da uradi, nekom je to sasvim ok da živi sa svojim vjerovanjima i programima.
Ali ako želimo i ako mi odlučimo da možemo da biramo šta je to za nas po pitanju seksa ispravno… zašto ne bismo obrnuli sve postojeće premise i rekli da je viši cilj zadovoljstvo koje nam sam čin seksa donosi? A možda i nije ili nema cilj? Možda samo da se konačno opustimo i uživamo. Koga briga šta će reći svijet, koga briga kako to treba ili mora ili šta ti ja tamo znam.
Pa drage moje, nemam šta drugo da vam kažem osim
– Into the woods, it’s time to go! –
….
napisala nam je NotAnAngel, za bližnje Nana, za daleke, upravo to… daleka! Rođena pod srećnom zvijezdom sa srebrnim pramenom u kosi. Poljubac Anđela, kažu. Voli da se igra i stvara u prebačajima matrice i lovac je na one zanimljive rupice u svakodnevnom tkanju života. Ima višak slobodne volje! Vlada konsenzus da je malo previše! Naspram koga, čega? Ne zna se!
