«Odrecite se namere da nešto dobijete, zamenite je namerom da nešto date i dobićete ono čega ste se odrekli» – vrlo je jednostavan princip zvani freiling, ako čitate Vadima Zelanda, primetićete. Predstavljaju ga kao ruskog mistika, on čovek fizičar. Knjige najčešće preporučujem za čitanje i praktikovanje «praktične magije» jesu upravo njegov Transurfing. Vežbajmo «proces prisutnosti», druga knjiga.
Energija ide kuda ide naša pažnja. Pažnja je nova valuta, jer gde idu naše misli ide i energija. Najveći poklon koji nekome možemo da damo jeste naša nepodeljena pažnja.
No u današnje vreme, zvano The Great Connection izgleda da smo konektovani sa svim i svačim okolo i izvan nas, sa čitavim svetom, osim sa nama samima. Sve oko nas je napravljeno da traži našu pažnju. Kupi ovo, vidi ono, klikni ovde, javi se odmah, odgovori što pre, pošalji brzo, prijavi se… čak i kad konačno sednemo oči u oči sa nekim s kim želimo i kome nameravamo da damo svu našu pažnju, mobitel je tu negde pored nas. Zvoni, blinka, zviždi, peva, šalje notifikacije, vibrira. Ako je stolu, hop, u trenu ode naša pažnja. Druga osoba to oseća. Ne ume možda da objasni, ali oseća. Samo da odgovorim ovome, hitno je. Time poručujemo osobi pored nas da nam ona u stvari i nije toliko važna. Šta uradimo ujutru kad ustanemo? Vrlo često mi moji studenti pričaju «pa uzmem telefon da vidim šta se dešavalo u medjuvremenu, da vidim šta sam propustila. » Proverim poruke, instagram, facebook, madre mia… još se nismo ni umili a već se poredimo sa celim svetom i već svi drugi imaju našu pažnju. Jedinu valutu koju imamo.
Svi drugi su nam važniji od nas samih?
Mi svi imamo odredjenu količinu energije na raspolaganju, ako je potrošimo na ono što nam nije važno, na druge, na očekivanja, na komparacije, na osude, zavist i na prezir, šta nam ostaje za taj dan? Da se osećamo umorni i iscrpljeni. Nemamo energije i nemamo šta da damo.
A ima pak nešto jako privlačno u prisutnosti. Prosvetlivši se Buda je neprestano svojim učenicima isticao kako valja zaboraviti na prošlost i budućnost i koncentrirati se na sadašnjost. «Čak i nakon više od dvije tisuće godina ljudi nisu naučili tu lekciju, pa im Eckhart Tolle uz svesrdnu pomoć Oprah Winfrey šalje slične poruke i pri tome prodaje ogromne tiraže svojih knjiga. Izgleda da je ljudskoj prirodi izuzetno ugodno slušati priče o životu u sadašnjosti, no kada te jednostavne činjenice treba primijeniti unutar konkretnih situacija, tada se opet vraćamo u područje svakodnevnog uma i razapinjemo se na križu koji od prošlosti vodi prema budućnosti.» – piše Igor Ognjenović, hrvatski astrolog i erudita. Prisutnost je nova privlačnost – naslov je jednog teksta Bojane Blažević. Ona piše kolumnu kolač istine, za LZ izdanje u Republici Srpskoj a u njenom studiju možete vežbati yogu zajedno sa njom. Napravile smo i čitavu jednu knjigu, zove se Prodavnica Istine. Istina je zaokuplja, jasno nam je. Istina ima njenu pažnju.
Hoću da ti skrenem pažnju, govorimo često ili nam govore. Skretanje pažnje, ometanje pažnje i privlačenje pažnje. Poremećaj pažnje je bolest današnjeg vremena.
Ono što stalno radimo je način kako vežbamo. I mi smo dosta dobro uvežbali kako da budemo u stanju stalno ometene pažnje. Distrakcija je reč koja se i kod nas odomaćila.
– I was distracted, kaže mi omiljeni eksperimentalni subjekat zvani Morning Star.
Kao da je to dobar izgovor i nekakvo normalno opravdanje poput pukla guma u gradskom prevozu. Ili bio je zemljotres, nestala struja, dobio sam temperaturu. Mislimo da je to nešto nad čim mi nemamo kontrolu. I time si mi lepo rekao kako ti ja nisam važna.
– Jesi mi važna, ali sam bio distracted. – on čak i ne razume šta govori, tj šta radi. No da mi nije tako smart&sexy, ne bi ni imao moju pažnju.
– To je kao da mi kažeš “imao sam preča posla”. Jer sve drugo što uopšte nije bilo važno je imalo tvoju pažnju.
Dandapani, nekadašnji monah, zna kako da privuče pažnju. Sigurno ste ga primetili negde: izgleda kao indus, oblači se kao monah, ima neku ogromnu ogrlicu, lep kašmirski šal i na čelu – iscrtane bojom 3 bele linije. Jednom je rekao da mu je to wi-fi konekcija. Ono što radimo stalno je zapravo ono što praktikujemo, vežbamo, a mi vežbamo da nam pažnja bude ometena. We practice distraction, our focus is distraction. Čitavog dana. Fokus je naš bog, piše moja druga studentkinja. A moju pažnju privlače reči i dobri naslovi, zato ću sve da ih iskoristim. Biće korisni svima. I praktični. Duhovnost je, znate, vrlo praktična. Ako ne čini nas život boljim, lepšim, smirenijim i radosnijim, čemu onda?
Prisutnost je vrlo zavodljiva. Coaching me naučio da slušam, kao nuspojava, primetila sam da sam mnogo privlačnija ljudima oko sebe. Ništa nisam promenila na sebi, niti imam neke posebne taktike zavodjenja. Samo slušam pažljivo šta mi govore. Dajem svu svoju pažnju, bez drugih misli. Bez osudjivanja i prosudjivanja.
Da li slušate osobu sa kojoj razgovarate ili čekate svoj red i u medjuvremenu smišljate šta ćete vi da kažete?
Odakle dolaze vaši odgovori?
Da li vas stvarno zanima osoba pored vas ili vam treba potvrda vaše vrednosti, čitaj privlačnosti.
Upoznamo nekoga i momentalno se uključi procenjivanje, da li odgovara mom zamišljenom savršenom modelu? Modelu koga sam ionako osmislila da bih samu sebe sprečila da uopšte ikada nadjem dovoljno dobrog partnera. Šta govorimo sami sebi dok se pretvaramo da slušamo tu drugu osobu – objekat, pardon, subjekat naše pažnje. There is a present in the present time. Postoji poklon u sadašnjem vremenu, tj u prisutnosti.
“Uvek pridji najboljoj ribi”- savet je pick-up trenera za muškarce. Pridji najboljem tipu, dodajem. Znaš zašto? Zato što svi imaju problem lične vrednosti, misle da ne zaslužuju najbolje i da oni nisu dovoljno dobri. Čak se ne usudjuju uopšte da pridju nekome ko je izvan njihove lige. Ljudi mogu da mogu da se nadju sa vama samo na onom nivou na kome su sami. Mogu da vas vole samo onoliko koliko vole sebe.
Najlepše žene će vam reči da njima retko kad i prilazi bilo ko.
– Ti izgledaš kao neko ko je u fazonu «ne prilazi mi ukoliko nemaš nešto pametno da mi kažeš». – kaže. I do have a flare for “exotic birds”.
– Da, to je to. Trebalo bi da napravim majice sa tom izjavom.
– Zar te ne brine to što će možda tvoja srodna duša da se uplaši da ti pridje?
– Zašto bih brinula? Ono što je moje, uvek nadje put do mene.
I uvek imamo šta da naučimo od
osobe koja je pred nama.
Zakon svlačenja, oblačenja i privlačenja.
Amen.
….
napisala Žana Poliakov za magazin Lepota i zdravlje, a sad je u knjizi ” Kako zračiš, tako privlačiš”, Soulfood publishing 2018.
photo credits Jelena Gradimir
