Cela nedelja bila je tmurna, kišovita, hladna. Svi su negodovali i sve što se moglo čuti na ulici, po supermarketima, autobuskim stanicama bila je priča o odvratnom vremenu. U četvrtak se ipak promolilo Sunce, bojažljivo, ali obećavajuće. Očekivala sam dve nove klijentkinje taj dan. Interesantno je da, kada se u isto vreme pojave klijenti ( dvoje, troje ), kako bi geštaltisti rekli – polje obično donese klijente sa sličnim problemima. Tako je bilo i ovaj put. Tema nezaobilazna i večita – samopouzdanje.
Tačno na vreme, u prostor je ušla vitka devojka od 28 godina, lepo obučena i nasmejana.
Blaga nervoza mogla se videti samo po njenim očima koje su bile nemirne. Sela je na dvosed.
Iz iskustva znam da klijenti koji dodju prvi put u terapijski seting osete blagu uznemirenost jer ne znaju šta da očekuju.
Kao u sceni u filmu, razgovor smo počele pričom o vremenu, naravno.
Već nam je svima bilo dosta kiše.
– “Ovo kao da je neki znak” – nasmejala se – “ baš danas kada sam došla kod vas, Sunce je konačno izašlo.“
– “ Volja i želja da radimo na sebi uvek unese svetlost tamo gde je ona potrebna. Nema slučajnosti. “ – odgovorila sam i uzvratila osmeh.
Polako i pažljivo, biranim rečima odmotavala je klupko svoje priče o partnerskim odnosima. Nije bila zadovoljna. Ponavljale su joj se slične situacije. Jedna za drugom. Primetila je da postoji obrazac koji se ponavlja te je poželela da otkrije zašto. Tako je počela da “radi na sebi”. Volela bih da sam mogla odmah da joj kažem da je već pola posla “obavila” time što je uočila da tu “nešto ima”, no to će sačekati svoj trenutak.
Kao u svemu, tajming je u terapiji izuzetno važan.
To je bila lekcija koju sam i sama kao terapeut morala da naučim, ali to je već neka druga priča.
– “Sigurna sam da sam ja nešto uradila ili rekla čim je on odlučio da tako postupi prema meni, samo ne razumem šta. Sve što nam neko uradi, mora da ima razlog zašto nam je to uradio, ali ja se ubih razmišljajući gde sam pogrešila” – rekla je.
Sve što je ona izgovarala bila je isključivo kritika svakog njenog postupka. Reči, odluke i konstantna zbunjenost zbog toga što ne razume – gde, kad i kako je ONA pogrešila.
Interesantno je bilo da ni u jednoj njenoj rečenici nije postojala ni najmanja ideja o tome da odgovornost nose i drugi ljudi, da drugi ljudi imaju svoje izbore, svoje postupke i svoje načine. I da to često NEMA NIKAKVE VEZE SA NAMA!
Već isključivo sa njima.
Čitajte često, nisam napisala uvek, jer i mi umemo da izazovemo razne reakcije kod drugih, ali moja klijentkinja je bila daleko od mogućnosti da to uopšte čuje u ovom trenutku.
Odlučila sam da u naš rad kao prvi zadatak unesem koncept koji često slušamo, čitamo, čujemo.
Koncept na koji mnogi prevrnu očima, smore se i iznervira ih, a to je – PRIHVATITI SEBE.
Razumevajući jedan dublji obrazac kod nje, a to je da njen ceo doživljaj sebe u svojoj suštini je okrenut ka tome da je ona “kriva” ili odgovorna za sve, želela sam da istražimo kako bi izgledalo kada bih joj omogućila da ostane u tome da je ona “ greška” i kako bi izgledalo da to prihvati? Taj rad nas je tek čekao.
– “Tu noć sam otišla ranije na spavanje jer sam bila premorena. Mislim da sam već oko 9 sati zaspala. On me je zvao nekoliko puta ali ja telefon nisam čula, pozive sam videla tek ujutru.Pokušala sam da ga dobijem ali nisam uspela, nakon toga sam poslala i poruku, ali odgovora nije bilo” – rekla je, vidno uznemirena.
– Da li se javio nakon toga ? – pitala sam.
– Ne. Nakon nekoliko dana sam ga pozvala da pitam u čemu je problem i da li je sve u redu? Ali odgovor koji sam dobila me je šokirao: rekao je da je u komunikaciji sa još jednom devojkom i da bi želeo da poradi na tom odnosu ozbiljnije. Ali to je rekao tako nonšalantno, kao da u tome nema ništa loše, a još manje da je to problem u našoj daljoj komunikaciji.
– Kako ste reagovali na to ?
– Zujalo mi je u ušima, mislila sam da ću se onesvestiti ali sam završila razgovor i blokirala ga na svim socijalnim mrežama i time prekinula svaku mogućnost da me ponovo kontaktira.
Znala sam da je bol unutar moje klijentkinje postojao, bio je očigledan, ali njen kapacitet da ipak i pored patnje postavi granicu na takav način, ukazivalo je na snažan i jak integritet .
– “Divno “ pomislila sam, ali sam znala da sa tim jakim integritetom uvek ide nešto u paketu – kod nje bio je snažan osećaj da je ona pogrešila tj da je doprinela tome da je on olako shvati .
Moram da napomenem da je moja klijentkinja bila u long distance vezi. Milenijalci, inače, u tome ne vide problem, jer putuju mnogo, žive kao nomadi, virtuelni svet im je realniji od realnog tj podjednako im je realan u glavi kad već nije u životu…
Postoji nešto u tim vezama na daljinu što je nezamenjivo – a to je kontakt.
Svi umemo da budemo jaki na rečima kada se pišu i kuckaju, ali pogledati nekog u oči, izgovoriti – to je rezervisano samo za hrabre.
A iskrenih i hrabrih je malo.
Nije lako prihvatiti sebe, pogotovo kada ima toliko toga što nam kod nas samih smeta. Potom je tu i naša “slika o nama” i ono kako želimo da nas drugi vide… Mi možemo da težimo tome da budemo dobri, pošteni, korektni ljudi ali ipak smo samo ljudi u svoj svojoj “ bedi i sjaju “ – sa svim svojim emocijama, i pozitivnim i negativnim. Pogotovo kada su tu negativne emocije poput zavisti, ljubomore, razočaranosti u sebe ili razočaranost drugima. A onda to toliko negiramo i potiskujemo da što više to činimo, ono je sve više tu, u nama . I kako onda da prihvatimo sebe u potpunosti?
U današnje vreme srećem takvo ponašanje kod ljudi koji se bavi duhovnošću na razne načine i kod ljudi koji rade sa drugim ljudima… umisle da su “bogovi” i da nemaju pravo na negativne emocije i da “moraju” da budu hodajuće majke Tereze…jer božemoj to se od njih očekuje. Fatalna greška. Takvim ponašanjem upadaju u začarani krug iz kog ne mogu da izađu jer imaju nerealna očekivanja od sebe. Želela bih da pažljivo pročitate ovo što ću vam reći jer na ovaj način ( kroz metode koje koristim u svom radu ) omogućila sam i sebi i drugima – prostor za promenu.
PRIHVATITI SEBE U POTPUNOSTI znači samo jedno – DOZVOLITI sebi da u nama postoji i ono što nam se kod nas ne dopada i ono što ne želimo da je u nama. TO je prihvatanje sebe . To nije svršena rečenica! To je početak svih naših željenih promena. Time omogućujemo sebi da postoji svaki naš deo, pogotovo onaj mračan, i tek tada smo u svojoj duši napravili prostor da razumemo zašto osećamo to što sećamo I da to menjamo.
Pokušajte i vi.
Dopustite sebi da iskusite sve a onda analizirajte – na primer, ako osetite ljubomoru prema nekoj koleginici sa posla registrujte tu emociju i nemojte je odmah sklanjati … idite dalje u analizu:
Na šta sam ljubomorna kad je ona u pitanju? ( može da bude recimo da ume da se izbori za sebe i kad nije u pravu ) potom idete dalje – Šta mene sprečava da to isto uradim za sebe ( odgovor može da bude recimo… ne znam kako to da učinim, osećam se lose kada to činim… ) I tako dalje … sve do trenutka kada ćete dobiti odgovor za sebe šta je potrebno da vi uradite da predupredite neku emociju koju ne želite… tada ćete znati da li je vreme da potražite pomoć za svoj lični napredak.
Nekada nećete moći sami, ali već ovaj process analize ukazaće vam kuda da krenete.
Nismo loši zato što osećamo to što osećamo ( kada su nepoželjne emocije u pitanju ) samo smo ljudi od krvi i mesa, i emocija. I jedina smo bića na ovoj planeti koja imaju kapacitet da se menjaju! Prihvatite sebe što pre da biste stigli na svoj željni cilj .
Ukoliko se i vi pronalazite u ovoj priči nezadovoljavajućih partnerskih odnosa, predlažem da napišete nekoliko “domaćih zadataka“.
- Moj idealan muškarac je: ( opisati osobine i karakter )
- Veza kakvu želim ( napisati šta je za vas idealna veza )
Kada napišete to na papir, uporedite da li osobine koje ste naveli u prvom zadatku idu u prilog onome što ste napisali u drugom zadatku Ukoliko vidite neslaganje, onda je vreme da redefinišete svoja očekivanja od veze tj imaćete uvid u to kakve muškarce birate i zašto možda ne uspevate da realizujete veze onako kako želite? (na primer, ako napišete u prvom zadatku da vaš partner mora da bude ili želite da je avanturista, a u drugom zadatku napišete da želite da je posvećen vašoj vezi, tu su velike šanse da će posvećenost biti diskutabilna… )
Neka ovo bude vaš prvi korak ka promeni.
Naše druženje je tek počelo.
….
napisala Ksenija Mijatović, www.dobremisli.com
da zakažete konsultaciju sa Ksenijom i razrešite neke svoje dileme i probleme, obratite joj se lično putem mejla – ksenija.dobremisli@gmail.com
