fbpx

Jadan ja, blago njima

Zivot mladog monaha u Tajlandu delovao mi je nepravično. stariji monasi dobijali su najbolju hranu, sedeli su na najmekšim jastucima i nikad nisu morali da guraju kolica sa zemljom. Moj jedini dnevni obrok bio je odvratan, za vreme ceremonija morao sam satima da sedim na tvrdom betonskom podu ( koji je još bio i džombast jer seljani nisu umeli da ravnaju beton), a ponekad sam morao veoma naporno da radim. Jadan ja, blago njima.

Proveo sam duge i neprijatne sate nabrajajući u sebi sve nepravde. Stariji monasi verovatno su toliko prosvetljeni da je prava šteta što jedu finu hranu, prema tome, bilo bi bolje da tu hranu dobijem ja. Stariji monasi već godinama sede prekrštenih nogu na tvrdim podovima i odavno su se navikli, dakle, bilo bi bolje da jastuke dobijem ja. Osim toga, svi stariji monasi ionako su bili debeli, jer su jeli najbolju hranu, pa su imali i prirodan tapacirung na zadnjici. Stariji monasi prosto su govorili nama mladima šta da radimo, a sami nisu radili ništa, kako onda da shvate da je teško gurati kolica po vručini? Svi projekti izgradnje ionako su njihova ideja, pa neka oni malo rade?! Jadan ja, blago njima.

 

Kada sam postao stariji monah, jeo sam najbolju hranu, sedeo sam na mekom jastuku i vrlo malo sam fizički radio. Ipak, uhvatio bih sebe da zavidim mladim monasima. Oni nisu morali svaki čas da drže predavanja za javnost, da po ceo dan slušaju tudje probleme i da se satima bave administracijom. Oni nisu imali nikakve odgovornosti pa im je ostajalo i mnogo slobodnog vremena. Čuo sam sebe kako opet govorim: Jadan ja, blago njima.

Ubrzo sam shvatio šta se dešava. Mladi monasi imaju sindrom patnje mladih monaha. Stariji monasi imaju sindrom patnje starih monaha. Kad sam postao stariji monah prosto sam zamenio jedan oblik patnje drugim.

 

Isto je tako kad single ljudi, samci, zavide onima koji su u braku, a ljudi u braku zavide onima koji su samci. Kao što bismo do sada već morali da znamo, kada se venčamo, mi samo zamenjujemo sindrom patnje samca za sindrom patnje osobe u braku. A onda, kada se razvedemo, zamenimo sindrom patnje osobe u braku za sindrom patnje razvedene osobe. Jadan ja, blago njima.

 

Kada smo siromašni, zavidimo bogatima. A opet, mnogi bogataši zavide siromašnima na iskrenim prijateljstvima i slobodi od obaveza. Kad čovek postane bogat, prosto zameni sindrom patnje siromašne osobe za sindrom patnje bogataša. Kada odu u penziju i prihodi im se smanje, onda opet menjaju sindrom patnje bogataša za sindrom patnje siromašne osobe. I tako u krug. Jadan ja, blago njima.

Varate se ako mislite da ćete biti srećniji kada postanete nešto drugo. Kada postanete nešto drugo, samo ćete zameniti jedan oblik patnje drugim. Ali kad ste zadovoljni onim što ste sada, bilo da ste mladi ili stari, u braku ili sami, bogati ili siromašni, onda ste slobodni od patnje. Blago meni, jadni oni!

………..

 

priča iz knjige “Krava koja je plakala“, autor Adjan Bram, izdavač Vulkan
Ajahn Brahm, Opening the Door to Your Heart

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *