Jeste li se ikad zapitali- šta bi bilo da sam uradila to i to? Da sam se više suprotstavljala svojim roditeljima? Da sam upisala drugi fakultet? Da sam otišla u inostranstvo onda kad su mi nudili posao tamo? Da sam se udala za svog prvog momka? Da sam sačekala i nisam se udala za tog momka?
U ljudskoj je prirodi da želi da zna sve unapred šta će se desiti. S druge strane, kad bi STVARNO znali šta će se sve desiti, do tančina, uplašili bi se ako bi se ako bi videli loše stvari u budućnost. I do tog trenutka, u strahu bi proveli vreme, čekajući da se loše desi. Izvesnost dobrih događaja, učinilo bi da se dosađujemo jer sve znamo. Zaključak se sam nameće: efekti iznenađenja, čekanja i čuda su deo naše prirode.
„Kad leptir mahne krilima na Tajvanu, napravi buru negde na drugoj strani sveta.” – ovo se zove Efekat leptira, the butterfly effect
To ne znači da ljudi i dalje neće ići kod astrologa, tarot tumača ili neke vidovite osobe i pitati:
-opiši mi kad i kako ću sresti svog budućeg muža?
-kad ću početi više da zarađujem?
-kad će moja mama početi da me sluša?
-koliko dece ću imati?
Da li ste primetili da su misli, skoro svih ljudi oko vas (uključujući i vas same, jel da?) okrenute ka prošlosti, u razmišljanju šta ste mogli drugačije da uradite u prošlosti, a iz bilo kog razloga, niste. Da bi razumeli, koliko je štetno „kopati“ po sećanjima prošlosti, daću vam metaforu tog kopanja. To je kao da stalno perete vodom isti veš, u veš mašini, bez da stavite deterdžent, bez da otpustite staru vodu i u mašinu ubacite novu, čistu vodu.
Znate kako se zove deterdžent za Dušu? Zove se OPROŠTAJ sebi za sve pogrešne izbore, i OPROŠTAJ svima koji su vas povredili prilikom tih izbora.
Danas želim da vam predložim vežbu kojom možete da zaustavite sebe svaki put kad krenete da „kopate“ po prošlosti, tj okrivljavate sebe za sve što mislite da ste mogli i trebali drugačije da uradite. Razdvojite vaše razmišljanje u 5 delova:
– koji izbor ste doneli,
– šta ste pogrešno odlučili,
– koja je bila posledica odluke,
– šta biste danas odlučili, sa današnjim znanjem i iskustvom,
– šta je moglo da se desi da ste doneli tu odluku, umesto one, prvobitne.
Na taj način ćete razumeti i prihvatiti činjenicu, da ste sa SVIM prvobitnim znanjem, iskustvom, snagom, hrabrošću, izabrali ono što ste mislili da je najbolje. I zato ćete, u budućnosti, donositi odluke i praviti izbore, uzimajući u obzir i prethodne greške. Na kraju vežbe, pročistite to sećanje deterdžentom OPROŠTAJA.
Mali izbori u životu čoveka mogu doneti krupne promene. Čak iako vam se nešto učini toliko sitno i nevažno, vašem životu može dati sasvim novo značenje i osećaje.
Daću vam primer jednostavne odluke da se ujutru budite zahvalni za ono što imate. Kakvu to promenu izazove u vašem životu? Umesto da dan počnete tužni zbog nečega što nemate, a želite, vi ste raspoloženi kad se osvrnete na svoj život I shvatite da imate toliko toga što vam je potrebno: vazduh, vodu, hranu, krov nad glavom, telo koje vas sluša, posao, bližnje koji vas nerviraju, ali bi vam usamljen život bio bez njih…
I sada zamislite da iz ovog početnog položaja ZAHVALNOSTI, svesni prethodnih pogrešnih izbora, krenete u nov život i donošenje novih.
Nema jedinstvenog obrasca donošenja odluka i izbora za sve ljude. Neki će iz straha od greške i pogrešnih izbora ostati u zoni komfora, čekati da se stvari same dese. Ne razumevajući da to JESTE izbor, da ne reagujemo. Drugi će ohrabreni zahvalnošću, i prepoznavanjem obrazaca pogrešnih prethodnih izbora, hrabrije krenuti u nove izazove.
Kako bih vas ohrabrila da se pokrenete, i da smelije donosite izbore, zamislite sebe na kraju životnog puta, kad je već očigledno da se ovozemaljski život završava. Zapitajte sebe: koje izbore bi to starije Vi podržalo? Hrabre ili sigurne izbore? Čega bi vam bilo žao? Neiskorišćenih prilika ili pogrešnih izbora? I u skladu sa odgovorom na to pitanje, odlučite.
Predložiću vam još jedno veoma oslobađajuće pitanje tj vežbu.
Za sve one ljude koji imaju decu, postavite sebi pitanje: šta biste VI birali kad bi znali da u budućnosti, po principu ponavljanja istih grešaka, koje se prenose sa kolena na koleno, vaša deca ponavljaju vaše greške, i donose iste odluke kao i vi: ostajanje na poslu koji vas iscpljuje i ne donosi priznanje i radost, a donosi stres, ostajanje u braku u kome deca prisustvuju svađama i nepoštovanju među roditeljima, neprihvatanje mana i slabosti vaših roditelja i okrivljavanje njih da su vam “upropastili” život svojim ponašanjem, su neke od najčešćih, a karakteriše ih princip ostajanja u ulozi žrtve svog života i okrivljavanja drugih.
Kad bi znali da će vaša deca da PONOVE VAŠA DELA, iako ih učite da urade suprotno od vas, po principu: ”Ja sam grešio, nemoj i ti”, a oni će ipak, uprkos vašim upozorenjima, uraditi isto što i vi, jer ne znaju i ne mogu drugačije, po principu da “iver ne pada daleko od klade”, da li bi nešto promenili danas u svom životu?
Moj predlog, i način na koji ja odlučujem je, da na osnovu svega što znam u to trenutku izgovorim: “BIRAM DANAS ONO ZBOG ČEGA SE JA SUTRA NEĆU KAJATI.”
Jer kad sutra dođe, i vi možda shvatite da ste pogrešno izabrali, ostaje da pogledate jučerašnjeg sebe blagonaklono i izgovorite: “Sa znanjem i iskustvom koje si imala, uradila si najbolje što si znala, umela i imala snage. Jer da si znala i mogla bolje, ti bi uradila drugačije”. Štagod da novo sutra donese, posledice koje pokazuju da ste dobro, ili pogrešno izabrali vi ZNATE da je to bio VAŠ izbor, a ne nešto što vam je nametnuo neko spolja.
Tako ja preuzimam odgovornost nad svojim životom i svojim izborima, i ne krivim sebe i druge za ono moje JUČE, već uživam u svome DANAS, I jedva čekam da dođe novo SUTRA.
Pozivam vas da ovu jednostavnu ideju primenjujete nadalje na sebi. SREĆNO!
…
napisala Snežana Prokić, www.ljubizivot.com
objavljeno u decembarskom broju online časopisa Refresh Your life
preuzeto sa sajta Ljubi život
