Svi smo mi svesni navika koje želimo da razvijemo ili opet nekih kojih želimo da se rešimo. Ono što nam je nedostajalo jeste KAKO to da uradimo. Ova knjiga nam daje upravo to.
Džejms u knjizi predstavlja vrlo jednostavne načine da osvestimo svoje dobre i loše navike, sa posebnim osvrtom na značaj istrajnosti. Građenje dobrih navika poredi sa kamatom u banci, gde je naš uspeh rezultat naših svakodnevnih navika, a ne jednokratne transformacije.
Želja inicira, zadovoljstvo održava.
Proces izgradnje dobre navike autor je podelio u 4 prosta koraka: signal – žudnja – odgovor – nagrada. Prva dva pripadaju fazi problema, kada shvatimo da nešto želimo da promenimo, druga dva pripadaju fazi rešenja, kada preuzimamo akciju i postižemo promenu koju želimo. Svako naše ponašanje je vođeno željom da se reši neki problem. Na ovoj matrici izgradio je model za usvajanje dobrih navika:
- Signal: neka bude očigledno
- Žudnja: neka bude privlačno
- Odgovor: neka bude lako
- Nagrada: neka bude zadovoljavajuće
Isto tako ukoliko pričamo o negativnim navikama kojih želimo da se rešimo dovoljno je da obrnemo matricu i učinimo ih manje privlačnim, teško dostupnim i veća je verovatnoća da ćemo zaista uspeti da ih izbacimo iz svog života. Bitna razlika koju autor uvodi kroz knjigu jeste značaj sistema kod postizanja ciljeva. Ciljevi su rezultati koje želimo da postignemo, a ono što nas vodi do njih je zapravo sistem procesa koji usvojimo, navike koje razvijemo. Zbog toga njegov savet je da se upravo fokusiramo na svoje sisteme, kako ćemo postići cilj i zadržati promenu trajno.
Najpraktičniji način da promenimo sebe jeste da promenimo ono što radimo.
Svaki proces promene počinje sa svešnošću. Mnogi ljudi misle da im nedostaje motivacija, zapravo im nedostaje jasnoća. Šta tačno želimo da postignemo, kada i gde ćemo to uraditi? Na temu motivacije autor razbija još jedan mit gde navodi kako je motivacija precenjena i da zapravo okruženje često ima mnogo veći uticaj. Okolina utiče na izbore koje pravimo kao i navike koje razvijamo i na taj način oblikuje naše ponašanje. Ono što je dobra vest jeste da ne moramo biti žrtva svog okruženja, možemo biti i njegov arhitekta.
Kada svesno redizajniramo naše okruženje, mi zapravo postavljamo temelj za život kakav želimo.
Još jedna bitna tema koju autor dovodi u vezu sa stvaranjem dobrih navika i ukidanjem loših navika jeste pitanje našeg identiteta. On izdvaja 3 nivoa promene ponašanja: ishod, proces i identitet. Ishod je polje gde postavljamo ciljeve, ono što želimo da postignemo, ono šta dobijamo kao rezultat svojih akcija. Proces su naše navike, ono šta radimo. Identitet su naša uverenja, predrasude, naša slika o sebi, kako sebe doživljavamo. Kada ovako postavimo stvari imamo 2 jasna pravca kreiranja navika. Navike koje su zasnovane na ishodu kada je fokus na onome što želimo da postignemo i navike zasnovane na identitetu kada je fokus na onome što želimo da postanemo. Ono što proizilazi iz našeg identiteta uvek ima veću snagu i značaj, kada smo ponosni na određene aspekte našeg identiteta, tada smo i više motivisani da održimo navike koje su u vezi sa tim. Sa novim navikama naš identitet se menja i postaje podrška daljim promenama. Naš identitet je ono što održava nove navike.
Na pitanje koliko je talenat bitan za naš uspeh ponovo se vraćamo na temu okruženja, gde zapravo naše okruženje određuje pogodnosti naših gena i korisnost naših prirodnih talenata. Kada se naše okruženje promeni menjaju se i kvaliteti koji određuju uspeh. Naša kompetencija zavisi od konteksta u kome se nalazimo. Geni ne određuju našu sudbinu, oni određuju naše mogućnosti. Područja u kojima smo genetski predisponirani za uspeh su područja gde ćemo lakše razviti zadovoljavajuće navike. Zbog toga je ključno da se usmerimo prema oblastima koja nas uzbuđuju i odgovaraju našim prirodnim veštinama. Kada usaglasimo naše ambicije sa našim sposobnostima tada zapravo ostvarujemo maksimum rezultata sa minimumom napora. Naši geni ne eliminišu potrebu za radom, oni nam olakšavaju rad. Naši geni ne mogu da nas učine uspešnim sami od sebe, potrebno je da radimo na svom uspehu.
Majstorstvo zahteva praksu, zato su navike važne. Ono što izdvaja uspešne jeste to što se oni pojave na treningu i kada im je to dosadno, zato što su istrajni na putu svog cilja. Najveća pretnja našem uspehu nije neuspeh, već dosada. Navike koje smo razvili nam dosade, zato što prestanu da nas oduševljavaju.
Svi mi imamo ciljeve koje želimo da ostvarimo, nije važno u čemu se trudimo da napredujemo i budemo bolji. Važno je da na tom putu istrajemo i kada nam to nije interesantno i uzbudljivo. Istrajavanje u trenucima dosade je ono što izdvaja profesionalce od amatera.
Uspeh nije cilj koji ćemo dostići, to je stalni process napretka i usavršavanja. Tajna postizanja rezultata ja da nikada ne stanemo. Male navike se ne sabiraju, one se umnožavaju i tako nas dovode do velikih i dugotrajnih promena.
I za kraj, jedan za mene sasvim novi ugao na doživljaj sreće. Džejms sreću predstavlja kao odsustvo želje. Šta to u praksi znači? Kada primimo signal i ne želimo ništa da promenimo, to zapravo znači da smo zadovoljni trenutnim stanjem. Sreća je prostor između ispunjenja jedne želje i stvaranja nove. To je trenutak u kome svesno proživljavamo sadašnjost, sagledavajući šta sve imamo, šta smo postigli i gde se trenutno nalazimo.
Ako se trenutno nalazite u situaciji da niste u potpunosti zadovoljni svojim životom, odnosima, poslom, okruženjem, ova knjiga vam može pomoći da to promenite. Sami smo odgovorni za svoj život i kada to shvatimo zapravo stičemo moć da nešto i promenimo.
Velike želje su te koje pokreću velike akcije. Naše delovanje otkriva koliko mnogo zapravo nešto želimo. Naše akcije otkrivaju naše iskrene motivacije. Naša očekivanja određuju naše zadovoljstvo.
….
zabeležila Sonja Dakić, preuzeto sa njenog sajt Živi, Radi, Voli
https://www.sonjadakic.com/male-promene-prave-veliku-razliku/
*Kod nas knjigu je izdala izdavačka kuća Finesa i možete je naći na njihovom sajtu kao i u svim bolje snabdevenim knjižarama. Ovaj tekst nije plaćen, napisan je kao iskrena preporuka za dobru knjigu.
