Andjele, gde mogu da kupim tvoju knjigu?

Zamolila sam Nanu, Not An Angel da napiše kakve su bile reakcije na njenu sveže objavljenu knjigu “Nesveto trojstvo”, izdavač Čigoja izdavaštvo. Reakcije njoj bliskih ljudi, majka, sestra, tetke, rodjake, … ženski rodoslov nam je bio interesantan u ovom istraživanju. Mnoge ženske osobe koje mi dolaze na mentorship i želele bi da napišu i objave knjigu imaju veliki strah od toga šta će im reći bliski krug ljudi, roditelji najčešće, rodjaci ili prijatelji, oni sa kojima su bliski ili odrastali… Plašimo se osude sredine u kojoj smo odrastali, radnog okruženja, bivših i sadašnjih partnera, neverovatno zvuči iz ove perspektive ali to su sve neki naši iracionalni strahovi koji nas često i blokiraju da uopšte nešto i napišemo a kamoli da objavimo. Da se pojavimo u javnosti, da kažemo šta mislimo i osećamo. Čak i kad pišemo fikciju ili fantastiku i tu nam se pronalaze neki od autobiografskih elemenata. Ne kažem da ih nema, no hoću da vam pokažem kroz šta sve mi prolazimo, iako nas danas ne spaljuju na trgovima, da bismo mogle javno da “govorimo svoju istinu”. Sledi priča bazirana na istinitim dogadjajima koju je zabeležila Not An Angel, za prijatelje Nana. Zove se originalno Ante-Per-Post a meni se dopao ovaj naslov “Andjele, gde mogu da kupim tvoju knjigu?”, evo ovde na linku 🙂 Stvarno, ali i u boljim knjižarama u Beogradu, Banja Luci i u Budvi, da i u Beču uskoro, sve gradovi na B.

Ante – Per -Post

…

Mama – Ante Lectio

• Napisala sam knjigu. U štampi je sada. 
• Divno sine. Kako se zove? 
• Nesveto Trojstvo. 

Muk. Tišina. 

• Intrigantno! (je jedini komentar) 

Eh sad morate da razumijete, moja majka je vjernica. Ona ide u crkvu i poštuje Boga kroz sve oblike. I ovakav naslov sluti na nešto oprečno suprotno njenim vjerovanjima. 

• Ne hulim na Boga mama, ima smisla u kontekstu priča. 
• O čemu si pisala? 
• O vezama, o međuljudskim odnosima, o ljubavi, o seksu… 

Još jedan trenutak produžene tišine.

• Pa dobro sine, ja vjerujem da nisu sva ta iskustva tvoja. 
• Mama, ovo je fikcija! 

Počinjem da se smijem. A mislim se tog terora u glavi da sam sad iznijela na svjetlo dana sva svoja -iskustva- ili kako ona to često voli da kaže -što moramo mi da budemo prvi u selu uvijek?-.

…

Nije horor, ali može da bude stravično. Ono što jesi kad počne da se nazire ispod godina programiranja. Onaj momenat kad zaista iz jednog dobrog mjesta duše prestane da te zanima šta će drugi reći. Ne ono iz ega baš me briga, pa imaš bunt… iako je bunt neophodan nama koji ne poznajemo sopstvene granice pa dozvoljavamo svima da ih prelaze i da nas gaze u ime višeg dobra. A onda još odlučiš da sve to staviš -na papir-.

Tetka – Ante Lectio

Stiže poruka na Viber: “Anđele, gdje mogu da kupim tvoju knjigu?”. Odgovaram joj da je tek izašla iz štampe i da ima sad na sajmu knjiga. 

Javlja mi se sutradan sa slikom knjige. Postavljam kratko pitanje: “Kako?”.

“Pa išao je jedan moj bivši učenik u Beograd pa sam ga poslala na sajam da kupi knjigu.”. Eh to vam je moja tetka, cijeli život. Kako sebi nešto zamisli, ona to tako i ostvari. Knjiga je stigla do nje iz porodice prva u malo selo u Bosni… eeeeee!

Sestra – Ante Lectio

• Ima mama da te se odrekne preko novina!
• Odlična reklama, moramo knjigu nekako da promovišemo.

Tetka – Per Lectio

• Rekla sam tvojoj majci da prestane da se brine oko naslova, da nema veze sa onim što ona sebi umišlja. Sva se bila isprepadala.
• Pa rekla sam joj da nema veze sa religijom, da nisam hulila uopšte, nego da ima kontekst.
• Sad sam joj objasnila o čemu se radi i zašto takav naslov, a ti samo pusti, svako će ionako da tumači po svoje!

Mama – Per Lectio

• Zašto si ovoliko ovog pisala na engleskom? Trebala si to prevesti. 
• Pa barem tebi engleski nije problem. A uostalom znaš da ja tako razmišljam, malo po naški, malo po ingliš. 
• Trebala si da staviš prevod u fusnote barem. Ne znaju svi engleski. Baba i tetke ti ovo ništa neće razumijeti. Uzmi to u obzir za drugo izdanje.

Nije knjiga bila ni namijenjena babama i tetkama mislim se. Ona je moja. Oličenje mene. A ja sam dvojezična cijeli svoj život i nemam namjeru da budem -in print- drugačije. No sviđa mi se to što ona misli da bi moglo da bude i drugo izdanje.

• Osim toga, kako ti se čini?
• Pa znaš, čitam i shvatam da ja svoju kćerku uopšte ne poznajem. 
• Mama, ovo je fikcija, kao što sam ti već rekla. Ali šta je to što ti misliš da ti je ostalo skriveno?
• Čekaj da pročitam do kraja pa ću da to posložim.

Baba – Post Lectio

Pozvala me -posebno- da se pojavim da priča sa mnom, sestra me obavještava. Sigurno da mi kaže šta sve nije u redu sa mnom, odgovaram i smijem se.

• Svi smo te obožavali kad si bila mala. Sve smo ti dozvoljavali i sve ti želje ispunjavali.I sad te volimo nema veze kako si takva ispala. 

Smijem se. Kakav uvod. Možeš si misliti kakva sam ispala. Nisam im po kalupu. Živim po svojim pravilima. I ne trzam više na sve te njihove momente. Pa sam eto i knjigu napisala. I izdala. Nekako slutim šta slijedi.

• Za 10 godina ćeš napisati veoma drugačiju knjigu. 
• Pa nadati se da hoću. 
• Jer znaš nije u redu ovako se ispostavljati, ali lijepo pišeš, izrašćeš iz -ovakvog- pisanje. Lijepo je, teče. Jezik je dobar. Previše si pisala na engleskom. Ali sasvim sigurno ćeš pisati -drugačije- kroz koju godinu.

Mislim se pa dabome da hoću, nisam ista kao što sam bila prije godinu dana, kamoli ako pogledam dalje u prošlost. No u ovom slučaju, pravim se da ne razumijem. Njena poenta je drugačija. Kad već nisam do sada, za 10 godina se možda i uklopim u njihovu predstavu svijeta i mojeg mjesta u istom. Jednom nas je sve zajedno kritikovala. Kako je jedna sa starijim, druga sa mlađim, jedna je rodila dijete van braka, jedna je neudana u svojim -kasnim- godinama, jedna je razvedena… 

• Pa kako ste sve takve? 
• Zbog vas! 
• Kako to misliš zbog nas? 
• Pa vi ste živjele svoje živote onako kako ste smatrale da treba. Nisi li se ti razvela u ono doba kad to nije uopšte bilo prihvatljivo? Nije li tetka izabrala da se nikad ne uda nego da živi za sebe, sama sa sobom? Što onda nama govorite da bi mi trebale drugačije? Biramo ono što je za nas. U čemu je problem? 
• Ali mi smo se napatile zbog svojih izbora i ne želimo da i vama bude tako teško. 
• Nije nam teško! Vidiš da nam je sasvim dobro. 
• Na sve imaš odgovor, isto kao kad si bila dijete, sve smo ti pustili zato i jesi takva. 

Upravo je poentirala umjesto mene, no ne govorim joj to. Naučila sam da ne mogu da mijenjam druge, naročito ne one sa preko 90 godina života.

Mama – Post Lectio

• Pročitala sam knjigu. Predivno pišeš sine. Kraj me tako podigao i dao mi nadu. Ne mogu ti objasniti kako me nekako ohrabrilo i sva sam ustrepterila. Bravo! 
• A šta ćemo se seksom? 
• Pa šta ćemo? I to je dio života.

Od koga je dobro je. Odlučim da je ne čačkam više, niti da je preispitujem o tome zašto je tokom čitanja došla do zaključka da me ne poznaje. Doće vrijeme i za to, možda. A o seksu nikad nismo pričale, niti šta je to i kako. Sve je nekako bilo implicirano. Edukacija o istom kroz knjige, ali nismo tu temu nikada načinjale. Tako mu je to bilo.

Tetka – Post Lectio

• Anđele tetkin, voljela bi da sam sa 23 godine pročitala tvoju knjigu. Možda bi mi neke stvari bile lakše. Nismo imali sa kim da pričamo. Bilo je udaš se pa šta te zapadne kad dođe do seksa i svega ostalog. Nije se smjelo baš ni živjeti kako ti odlučiš.
• Ali ti si za sebe odlučivala.
• Jesam, ali sam i platila za to. Nije bilo lako, ali sam živjela po svoje i ne kajem se nimalo. Slušaj me sad, svašta će ti govoriti, ali ti obećaj mi, anđele tetkin, da nikog nećeš slušati i da ćeš samo nastaviti po svoje. Piši, samo piši.
• Obećavam tetkice, obećavam!

Ne mogu da se ne zapitam pred kakvim se izazovima našla sa baš 23 godine, jer sam je očito veoma precizno u te godine vratila. Moraću da je pitam! Možda se i u njenom životu krije još jedna knjiga.

Post Lectio – od svih pomalo

N (60ak godinica): 

Sonja, uživala sam cijeli vikend u tvojoj knjizi. Zamislila sam se. Pisana je kao priručnik za one od nas koji se nikad ne zapitamo o svojim izborima, nego samo idemo kroz dane a tako i kroz život! Jedva čekam nastavak.

K (40ak godinica): 

Čitam i upijam! U potpunosti te razumijem. Danas te razumijem, nekad sam bila više sa ove druge strane, ali sada vjerujem da sama krojim svoju sudbinu. Čujem ti glas cijelim putem knjige. Sjetim se mnogo puta svog terapeuta koji mi je pomogao vratiti se na MOJ put. Samo nije bil baš tak direktan, kak bi bila ti… Kod tebe bi mi terapija kraće trajala hahahaha. Prekrasan kraj, u nekoliko navrata sam te čula kao da govoriš meni. Treba ti da uvedeš novi lik, onu u braku i sa djecom hihihihihihi. Jedva čekam sljedeću.

Omiljena sestrična (rane 30e) sa kojom sam se -usudila- da podijelim knjigu i prije nego što je bila knjiga:

Ma ovo je ono što ja želim da čitam. Ovakve teme. Ovako pisano.

Raznolikost komentara je fenomenalna. Što se ono kaže: Svako vidi svijet onakvim kakav je on sam! A poenta jednog takvog djela je baš to, da svako za sebe nađe nešto, pa da vidimo na kom raskršću života, sjećanja, programiranja ili snova ćemo da se nađemo.

Pisanje je prihvatanje sebe onakvog kakav si! Polako… riječ po riječ, rečenicu po rečenicu, stranu po stranu. I gledaš sebe isto tako kako se mijenjaš na papiru. Kažu pleši kao da te niko ne gleda. Ja kažem piši kao da to nikad niko neće čitati. Jer istog momenta kad počnemo da -čitamo- sebe očima drugih postavljamo im se na milost i nemilost i ne bi možda to ovako rekli ili onako, ili šta će ovaj pomisliti ili neće. Istina je samo jedna. Ljudi će nas tumačiti onako kako žele, a ne onako kako mi mislimo da hoće. Džaba. Sve je interpretacija.

Nije jednostavno staviti svoj život na izvolte da ga svako gleda i da nagađa jel bilo ili nije. Uvijek možete da kažete da je fikcija, tuđe priče koje ste uobličili, svako će uzeti za sebe samo ono što mu odgovara. A kad dovoljno evoluirate onda više ni ne objašnjavate nego možete samo zadovoljno da se smješkate pa nek se pitaju jel bilo ili nije. Dokle ide vaša mašta ili ko vam je to ispričao, šta ste to čuli. I vi na to ne možete da utičete, ma koliko se trudili. 

Pisanje i dozvoljavanje toga da vas neko -čita- je vrhunski čin povjerenja u Boga/Univerzum ili u šta već da vjerujete da to što jeste, mislite i/ili želite je baš ono što treba da bude i da je sve to sasvim u redu, dovoljno ili koju god kategorizaciju da odlučite da date. Pišemo iz onog hrabrog dijela sebe, jer svi koji će nas odbaciti zbog onog što jesmo će nas odbaciti svakako u nekom momentu. Od prave prirode se nikada ne može pobjeći.

Tek kad sam sebi smislila pseudonim sam počela da pišem kako sam oduvijek željela da pišem. Oslobođena tuđih mišljenja i potencijalnih osuda koje sam mislila da bi mogle doći. Odjednom šta će ko pomisliti se činilo daleko i onda sam se pustila. Sve je izlazilo iz mene onako kakva sam ja, bez političke korektnosti ili straha. Ne vide me, a vide me jasnije nego ikad prije. Bilo je tu i malo vremena korone, kad sam negdje shvatila da su se pravila svijeta srušila i da -ne mora- onako kako smo mislili da mora. Sva postojeća pravila su se urušila i sve što se činilo -normalnim- nije više imala vrijednost. Nije imalo smisla. Niti sam više išta morala. Pa čemu onda da se bojim? Koga? Čega?

Not An Angel, Nana… rođena sam na Aranđelov dan, kaže mi baba da je ovaj srebrni pramen poljubac anđela, a ja sam sve ali ne anđeo, mada me omiljena tetka tako zove. A Nana, pa tako me zvala sestra koja nije mogla da izgovori Sonja i taman je od malo igre slova sa oslobođenim imenom… To je to!

Sonja – Post Scriptum

Sanjala sam da plešem u vrtlogu sa Anubisom, sa mnoštvom crnih šakala. Razigrano smo letjeli u sred tog uragana i plesali neki čudan ples. Nisam se plašila. Oslobađala sam se. Anubis je bog zagrobnog života. Onaj koji vodi kroz puteve do -onog- svijeta. Vodič kroz mrak.

Plesala sam sa svim inkarnacijama svojih mrtvih, svoje prošlosti, porodične, uopšteno ženske. Osjetila sam da su to žene, moje žene. Dio mene. Dio nas! I znala sam i u snu da se liječim. Možda, samo možda, sam ja ta koja može da iscijeli moju/našu žensku genetiku.

Zove me sestra, smije se i govori: Samo da znaš sad kad mama izvještava o stanju u našoj porodici govori: Sestra je trudna a Sonja je napisala knjigu. Tako nas mama sada kategoriše. Svako ima svoje čedo kojim nastavlja vrstu.

————————

Fusnota (za sve one koji na istima insistiraju :-)):

Ante Lectio = Prije čitanja

Per Lectio = Tokom čitanja

Post Lectio = Nakon čitanja

Post Scriptum = Poslije pisanja