Japanski naučnik Masaru Emoto proveo je petnaest godina izučavajući dejstvo ljudskog govora, misli i osećanja na materiju. Dr Emoto je izabrao jedan od četiri tradicionalna elementa materije – vodu. Zanimalo ga je kako ona reguje na reči, muziku, molitve i blagoslove. Koristio je u svojim eksperimentima preko 10000 uzoraka vode. Emoto i njegovi asistenti istraživači obraćali su se vodi, puštali joj muziku, čak su zamolili kaludjere da izgovaraju molitve nad njom. Uzorci su potom zamrznuti, a dobijeni kristali leda ispitani pod mikroskopom.
U slučaju da se pitate kakve veze voda ima sa bilo čim, provalite ovo: Vode ima svugde… čak i u vazduhu… a pošto se i ljudsko telo i zemlja sastoje od sedamdeset procenata vode, možemo prepostaviti da ako reči i misli same po sebi utiču na vodu, onda će one uticati i na veće, složenije sisteme koji se takodjer sastoje od vode.
Emoto je otkrio da kristali dobijeni od vode kojoj su se naučnici obraćali ljubazno, i govorili joj «volim te» i «hvala», bili bistri i lepo oblikovani. Ali kada su Emoto i njegov tim govorili vodi negativne stvari, drali se na nju i obraćali joj se sa «mrzim te» ili «idiote jedan», na kristalima su nastajale tamne, ružne rupe. Kada su puštali pesmu Elvisa Preslija «Hotel Heartbreak», zaledjeni kristali su pucali.
Jedna od fotografija prikazuje kako se uzorak vode iz brane Fudživara, koji je u početku bio tamna i bezoblična grudvica, potpuno preobrazio pošto se sveštenik molio nad njoj samo sat vremena. Ružni kristal se preobratio u bistri, svetlobeli šestougaoni kristal u kristalu. Emoto je takodje otkrio da molitva može da stvori nove tipove kristala koji nikada do sada nisu vidjeni.
Mi na zapadu, a ni u Srbiji, ne učimo o energiji i moći tela-uma. Umesto da nas obuče kako da se uključimo u našu urodjenu inteligenciju, govore nam «kada nešto nije u redu, posavetuj se sa doktorom ili medicinskom sestrom.» Treneri nam govore da li smo dovoljno dobri da udjemo u košarkaški ili vaterpolo tim. Nastavnici nam govore da li naši crteži imaju vrednost. Uče nas da svoju moć predamo silama izvan sebe.
A kako bi bilo kada bi se obratili sili zvanoj voda?
Ninu Radovanović sam upoznala u Indiji, na Goi u našem selu na moru zvanom Arambol, a srele smo se opet u Beogradu, gde je nakon godina života u Aziji rešila da provede neko vreme i podeli sve što je istraživala. O vodi, o plesu… o pokretu.
“Srele” smo se na ( i u ) bazenu sa toplom slanom vodom, na Dušanovcu. Malo je već bilo u zahladnelo u Beogradu, potpuno drugačije okruženje od tropskih plaža i relaksiranog načina života. Nina je došla na biciklu.
Nina, kako ti sebe predstavljaš, onako kad bi nekome da objasniš odakle si krenula, šta si istraživala, učila, gde si sve živela?
Odrasla sam u Beogradu gde sam stekla i formalno obrazovanje, a zapravo pravo odrastanje i učenje se uvek dešavalo van škole. Najpre kroz druženje koje mi je uvek prestavljalo jedan od najznačajnih segmenata života, kroz čitanje i istraživanje različitih sub kultura i non main stream-ova… i interesovanje za ono što je mistično, spiritualno, pa cak i ezoterično u sveprisutnoj znatiželji i potrazi i saznavanju o sebi. Studirala sam jezike, te je onda učenje jezika postalo i izgovor za putovanja. Upoznavanje novih kultura, naroda i uvek novih znanja. Pretpostavljam da je velika prekretnica mog pogleda na svet, a na kraju i u izboru načina života bilo moje putovanje u Indiju odmah nakon završenih studija. Indija me je potpuno opčinila, ali sam pre svega prepoznala mind opening snagu putovanja i upoznavanja različitih ljudi iz svih delova sveta, do tada nedostupnih u mom okruženju.
Tamo sam konačno i prvi put počela da meditiram i radim jogu, nešto o čemu sam ranije samo čitala. Nakon tog tadašnjeg povratka u Beograd, Azija je samo nastavila da me zove. Nakon kratkog vremena rada na brodu kao fotograf i plovidbi po Americi, Evropi i Bliskom istoku, obišla sam i jugoistočne Azijske zemlje, stalno prikupljajući nova iskustva. Potom je Kina postala moj hub za par godina, tačnije tri, sa stalnim izletima na jug. Malo kasnije obrela sam se na Baliju u narednom trogodišnjem periodu.
Druga poseta i visemesečni boravak u Indiji je ponovo bila prekretnica. U Indiji sam upoznala i formu plesa – kontakt improvizacije, kao i druge somatske prakse, te sam sve više počela da maštam o povratku u Evropu gde bih mogla dalje da učim o ovim praksama. Posle višemesečnog boravka u ashramu i studiranja joge i meditacije, sve više me je zvala i Srbija. Nazad, povratak jeste ali u nešto novo.
Kroz druženje, opet sa kontakterosima, i stalnom istraživanju i eksperimentisanju koje je zastupljeno u ovoj praksi, došla sam i do kontakta sa vodom – i do do vrlo jasne poruke da baš tu treba da se nastavi moje istraživanje.
Kako si otkrila Aguaharu?
Od prijateljice sam čula da se na Ibizi dešava trening aguahare, i da ce ga držati sam osnivač ove tehnike, što je bila izuzetna prilika. Ne znajući tačno ni šta je to, znala sam da tamo treba da idem. Za par dana uspela sam da se organizujem, krenem na (svoj) put i sretnem se sa novom aquatic zajednicom.
Kada sam «primila» svoj prvi tretman u vodi, samo jedna stvar mi je bila u glavi – ja moram ovo da radim svakog dana!
Kontakt sa vodom i ono što je voda u meni probudila nije moglo da se uporedi ni sa jednim drugim iskustvom, sem možda sa najdubljom meditacijom. Osećaj nekog totalnog spokoja i pomirenja sa životom i onim što jeste. Čak i shvatanje, i prihvatanje, da bi u tom trenutku i fizička smrt bila sasvim u redu. Dobrodošlica svemu.
Kako izgleda jedan tretman Aguahare?
Aguahara je prelepa praksa u kojoj se telo drži u vodi. Boravak u vodi dozvoljava osobi da se potpuno i podjednako opusti na svim nivoima – fizičkom, mentalnom i duhovnom. U procesu koji podseća na ples, telo se pomera na površini vode ali i ispod njene površine. Ljudi mogu osetiti oslabađanje od telesnog bola, opuštanje kičme, mišića i zglobova, olakšanje od stresa, detoks i pročišćenje, kao i duboku mentalnu relaksaciju. U prostoru bez gravitacije, možete osetiti da tonete u stanje poput meditacije.
I kao što je svaka osoba drugačija, tako je i svaki tretman Aguahare jedinstven, i njegovo trajanje, doživljaj i rezultat zavisi od mnogo činiliaca i uvek donosi novo iskustvo, kako za onoga koji pruža tretman, tako i za osobu koja tretman prima.
Aguahara je moćna praksa koja vam pruža priliku da se ponovo povežete sa svojim bićem u sigurnoj i empatičnoj sredini. Tu sam ja.
Šta predstavlja voda za tebe?
Voda za mene predstavlja povratak kući. Spajanje sa sopstvenom esencijom i svim onim što jeste. Ona je predavanje i otvaranje. Voda je život. Voda je i smrt. Sve je voda.
Ja sam voda. Ti si voda.
Voda je za mene neiscrpna inspiracija i predstavlja ogromno polje istraživanja, igre i saznavanja. Tretmani u vodi su prerasli u ples u vodi, ples na površini, zatim učenje ronjenja na dah, plesa u dubini vode i mnogo drugih mogućnosti koje voda nudi. Voda je i najinkluzivnija opcija i najuniverzalniji lek.
I ja osećam da sam tek na početku istraživanja nepreglednih mogućnosti koje voda pruža. Voda je kao majka koja prihvata i ljude sa posebnim potrebama, ljude koji se ne kreću ili koji se previše kreću, usporene i ubrzane, ljude većih i manjih dimenzija… i svih mogućih shvatanja.
Što bi rekao moj učitelj Alex – različiti ljudi zahtevaju različite tehnike ili različite učitelje, samo voda radi podjednako za sve.
……..
Nina radi aguahara tretmane u Beogradu, možete joj se javiti na e-mail:
vuavasomatic@gmail.com
Ili preko instagram profila vuavasomatic
FB Page Vu Ava Somatic.
