Onasija

– Niko ti nije konkurencija. Druge žene nisu tvoj problem –  i dodam onako više za sebe, sebi u bradu. – Drugi ionako ne postoje.

– A kako to misliš drugi ionako ne postoje? – znatiželjni su moji studenti. Ništa ne može da im promakne, što je u neku ruku dobro. Skoncentrisani su. Obraćaju pažnju. Više slušaju nego što pričaju. Veze su, naravno, tema koja ih najviše okupira.  Koliko devojaka na jednog dečaka?  Kako da privuku pažnju prvo a kako da je zadrže na sebi, potom?  Toliko raznovrsnih ideja i mogućnosti nikada nijedna generacija nije imala. Sve možeš, ništa ne moraš. Neki od nas stvarno i žive paradoks izbora. Pred toliko mogućnosti se zablokiraju. Zbunjeni su. 

Pa bi onda da budu vodjeni. Od drugih.

To da drugi ionako ne postoje je malo mind bending. 

There is no spoon – kaže dečak koji savija kašike u filmu Matrix. Ne pokušavaš da saviješ kašiku nego se ti saviješ. I to ih posebno muči jer kako sad – nemaju više koga da krive niti da optuže. Moraju da preuzmu odgovornost za sve što im se dešava. Nema više upiranja prstom u drugoga jer se sve kao bumerang vrati. Ne popravljamo odraz u ogledalu, nego sebe.

Nove generacije su zabavne i inspirativne. Uživanje je raditi sa njima. Toliko “programa” smo “počistili” sa ovog Balkana te se poslednjih dvadesetak godina radjaju nova deca. Zovu ih svakako i svakojake ne baš lepe etikete im lepe, a oni samo nisu došli ovde da se muče, nego da rade sa lakoćom i da grade novi svet. Kakav – ne znamo baš tačno, ali svi osećamo da se nešto menja. Nova revolucija neće biti organizovana, ona se dešava u svakome od nas. 

To ne znači da im neće biti prvo teško, dok ne postane lako.
I da neće biti neko vreme zbunjeni.

Konkurencija, kompeticija i borba su muški principi. Iza toga stoji viševekovno verovanje da nema dovoljno i da se moramo boriti za hranu, vodu, za sigurnost, za kuću, za familiju… I to jeste vodilo čovečanstvo… do sada. Opstanak je bio u pitanju. Ko će od nas preživeti? Sada više nije toliko stvar u preživljavanju … Omiljena vežba za studente je “kako vidim sebe za 10 godina”?! Da li neko od nas može da zamisli koliko će se promeniti svet za jednu deceniju? Probajte i vi, kod kuće. Zatvorite oči, gde sebe vidite za 10 godina?  2032. godina je… pogledajte se u ogledalo, šta vidite? 

Do sada smo živeli u linearnom vremenu, kako svi sa prolaskom vremena stare, verujemo da je starenje neminovno. A šta ako nije?

Druga vežba, još važnija za žene tj devojke koje postaju žene. Ni mi nemamo inicijaciju kao ni muškarci ovog veka, neki ritual kojim od devojčica postajemo devojke a potom se “pretvorimo” u žene. Neke od nas nikada ne odrastu, zapravo nikada se ne transformišu. Devojčice su te koje se i dalje takmiče, osvajaju nečiju pažnju i ljubav boreći se sa drugim devojčicama. Žene podržavaju i osnažuju jedna drugu jer znaju da jedna drugoj nisu konkurencija. Ni za šta. Ni za koga. Ono što je tvoje neće ti pobeći, ono što nije, pustiš da ode … onome kome je potrebno. 

Zamislite da je svet preko noći ukinuo veze kakve poznajemo. Muško-ženski odnosi, žensko-ženski, muško-muški… nema toga više. Nema seksa, svi su multiorgazmični sami sa sobom. Planeta Zemlja je postala poligon gde upoznajemo ko smo mi sami i šta su naši talenti. Svaki stanovnik je posvećen razvoju i unapredjenju zajednice i novih generacija. Šta biste vi radili? Kako biste provodili svoje dane… jer na zemlji se živi 144 godina. Potom prelazimo na Veneru gde možemo da se multiplikujemo i možemo da živimo u parovima – kome je to talenat. Da, na Veneri, drugoj planeti. Na Marsu možemo da se takmičimo do mile volje. I da ratujemo. Na Saturn idu budući učitelji čitavog planetarnog sistema, oni koji nas uče kako da mislimo. Kako da upotrebljavamo svoj um, stvaramo ni iz čega. I tako, izmislim scenario budućnosti. Na studentima je da nastave … 

Nekada zaključimo da bi nam životi bili mnogo dosadni bez svih tih drama, peripetija i trauma. I da je zabava upravo u tome, kako ih rešavamo i prevazilazimo. Čak i kad ljubav boli… Neko ima problem da uopšte zamisli ljubav u budućnosti. Ali svi, tj sve pronadju svoje nasledjene “programe”. I izlaze iz uloge žrtve koja ženama nekako dolazi u paketu sa rodjenjem, dolaskom na planetu Zemlju.

“U trenucima kada se osećate ranjivo, čiji glas čujete i čiji lik vidite pred sobom? Koliko njih vas kritikuju, a koliko navijaju za vas?”

“Nisam dovoljno dobra” je i dalje uporan program. Ne da si dovoljna nego si predivna. Sijaš, blistaš, svetliš i obasjavaš. Našli smo super prevod za u glow, girl.

Ona sija. Pretvori se u ime Onasija.
U poglavlje, u naslov, u knjigu, možda i ceo pokret.