Neki od nas se veoma rano zainteresuju za lični razvoj i krenu na put potrage za sobom, svojim bićem, i svojim pravim JA. Drugi samopotragu nikad ne započnu. Neki pođu, ali odustanu. I to je okej. Svako bira svoj život i način na koji će ga živeti. Takođe svako bira intenzitet i punoću iskustava koje mu život donosi.
Da ne bude zabune, bavimo se mi sobom tokom života, ali se nekako ograničimo i fokusiramo na samo par aspekata i životnih uloga. Posvetimo se obrazovanju, porodici, poslu, eventualno nekim hobijima, prijateljima, putujemo par puta godišnje, bavimo se možda sportom i na tome se završi. Malo nas odluči da se zaista zagleda u sebe i razume svoje autentične potrebe. Da se ozbiljno pozabavi sobom, da istraži svoju ličnost, svoja duboka htenja, i da razume ko smo mi u zapravo. Malo ko ostane kreativan i nakon odrastanja. Odustanemo od igre i radosti i prepustimo se životnoj rutini.
Jedno je, rekla bih, sigurno – dubina kojom se bavimo sobom donosi dubinu osećaja i proživljavanja sveta oko nas. Koliko lošeg možemo podneti, označava i u kolikom dobrom možemo uživati i biti ga svesni. Koliko smo u stanju da doživimo sve svoje delove bića, toliko možemo i da pojmimo svet oko sebe i da ga razumemo.
Prvi signali
Zašto bi iko kretao na put samospoznaje ili otkrivao ko je zapravo? Obično u kasnim dvadesetim ili tridesetim doživljavamo proces buđenja, o kome su pisali mnogi autori, između ostalih Antoni de Melo (preporuka za čitanje svih njegovih knjiga), i tada hteli ne hteli suočavamo se sa smislom života, našom svrhom i sličnim temama. Ili ne. Sve je pitanje nas kao osoba i onoga čemu težimo.
Ako smo zadovoljni životom kojim živimo i osećamo se srećno i ispunjeno, onda je sve dobro, ne moramo ništa menjati, ali obično prvi signali “buđenja” jesu znaci nezadovoljstva kojima ne možemo jasno identifikovati uzrok. Imamo utisak da nešto nedostaje, iako na svim životnim poljima stvari relativno dobro funkcionišu, ne osećamo se ispunjeno. Potom dolaze pitanja, počinjemo da se pitamo zašto se osećamo tako kako se osećamo, šta je još potrebno da bismo bili srećni i slično. Želimo nešto više i bolje, drugačije, a ne znamo kako, ili ne znamo u čemu je problem. Nije nam jasno zašto se stvari ne dešavaju na način na koji bismo voleli. Osećamo se zbunjeno. I to je dobar znak iako u početku ne izgleda tako. Znači da želimo da rastemo i da se dalje razvijamo kao osoba.
Nekada budemo trigerovani drugim ljudima koji su zadovoljni svojim životima, i pitamo se zašto i mi ne živimo kao oni. Oni deluju srećno i u miru sa sobom. Ili se možda osećamo zaglavljeno, stuck in reality, upadnemo u neki krug navika i odatle nam se čini nemamo gde.
We explore ourselves in order to become who we truly are.
Traži i biće ti dato
Da bismo dobili odgovore, moramo krenuti u potragu i zaroniti malo dublje u svoju srž. Traži, i biće ti dato.
Postavljanjem pitanja prijateljima, roditeljima, kolegama, psihologu, mentor, astronomu (što da ne), sestri, i najvažnije SEBI, dolazimo do različitih uvida koji nam korak po korak otkrivaju suštinu, naravno ako smo spremni i otvoreni da čujemo informacije. Kao u plesu, moramo se preprustiti i imati poverenja u proces, i odgovori će polako doći. Let the life tell you.
Proces samo-istraživanja zahteva vreme, i možemo reći da možda nikad i ne prestaje. Zato je važno da u njemu uživamo i da sebi sebe dozvolimo. I da budemo strpljivi. Nagrada je velika.
We can explore ourselves through reading books, travelling, music, dancing, practicing yoga, through experiences with other people, through different workshops, seminars about self-development, through different psychology areas, through numerology, astronomy, or any other way that provides us with answers and explains us.
Mene su oduvek privlačile knjige – provodila sam dane čitajući i upijajući različite sadržaje i time hranila svoj um informacijama koje su mi bile potrebne i koje su se vremenom u mene ugrađivale. Knjige su mi pomagale da kroz različite ljudske priče razvijam svoj kreativni um, ali i da imam bolje razumevanje za tuđe postupke ili ponašanja. Knjige su zaista svojevrsna škola života. Zahvalna sam na svakoj kojoj sam pročitala i koja me je transformisala u osobu kakva sam danas. Takođe su me veoma rano zainteresovala putovanja – uživala sam u iskustvima koje su mi donosila, ljudima koje sam tada upoznala i dragocenim stečenim prijateljstvima, lepotama gradova i zemalja koje sam posetila a koje sam kroz fotografije beležila, i osećaju skromnosti i uzvišenog poštovanja prema životu nakon svake viđene destinacije. A onda sam nekako otkrila i ljubav prema pisanju, prema beleženju i prenošenju ličnog iskustva sa drugima, dragocenoj razmeni proživljenog ili izmaštanog sadržaja, uživanju u samospoznaji tokom kreiranja istog.
Once we become who we are, others will follow.
Na nama je da izaberemo najlepše načine istraživanja sebe i da se pritom razvijamo kao osobe. Tako postajemo divni za sebe i za ljude u našem okruženju. Osećamo mir i ispunjenje. Uživamo u životu i svim razmenama na svakodnevnom nivou. Zadovoljstvo kojim zračimo postaje zarazno i inspirativno za druge. Počinjemo da sijamo. Bilo je vredno truda. Feels good to be here.
Wish you a good pursuit.
………
napisala Milica Perišić
