Većina ljudi pročita oko 4 knjige godišnje, naravno ima i onih koji čitaju mnogo više, ali nije neobično sresti i one koji ne pročitaju ni jednu knjigu čak ni po nekoliko godina. Prema istraživanju koje je 2017. sproveo Zavod za proučavanje kulturnog razvitka u Srbiji, oko 70% ljudi pročita barem jednu knjigu godišnje, pri čemu žene prednjače u odnosu na muškarce. Osnovni razlog zbog koga ne čitaju više jeste nedostatak vremena, a na drugom mestu je nedostatak interesovanja. Zapravo je vrlo jednostavno povećati broj pročitanih knjiga u kratkom vremenskom periodu i stvaranjem navike redovnog čitanja osetiti mnoge benefite i pozitivne promene u životu na mnogim poljima.
Prema mnogobrojnim izvorima prosečna brzina čitanja većine odraslih osoba je 200 do 250 reči u minuti. Može se reći da je prosek 230 reči u minuti. Kod onih koji više čitaju brzina čitanja se poboljšava i do 300 reči u minuti.
Ukoliko uzmemo u obzir podatak da roman u proseku sadrži 70.000 do 120.000 reči i da je sredina nekih 95.000 reči, prosečnom brzinom čitanja od 230 reči u minuti biće potrebno oko 413 minuta da se pročita ceo roman. Prostom deobom na 30 dana to bi značilo da je potrebno posvetiti oko samo 15 minuta dnevno čitanju da bi se roman završio za mesec dana. Sa samo pola sata čitanja dnevno to bi značilo da je moguće pročitati i dve knjige u jednom mesecu, što bi za period od godinu dana dalo i do 24 pročitanih knjiga.
Koliko samo vremena prosečna osoba provede ispred televizora, na fejsbuku, instagramu i ostalim društvenim mrežama ili potroši na bilo koje druge aktivnosti koje zapravo ne dodaju nikakvu vrednost njenom životu? Kada bi se samo pola tog vremena svesno poklonilo čitanju to bi imalo neverovatan uticaj na poboljšanje kvaliteta života pojedinca.
Redovno čitanje – Navika uspešnih
Mnoga istraživanja ukazuju da uspešni ljudi i pored svih svakodnevnih obaveza, imaju tendenciju da čitaju u proseku 4-5 knjiga mesečno, odnosno oko pedeset knjiga godišnje, što je mnogo više u odnosu na one koji se računaju u manje uspešne. Pretpostavlja se da su tu naviku imali i pre nego što su postali uspešni, pa se može zaključiti i da intenzivno čitanje značajno pomaže na putu do uspeha.
Kada su pitali Vorena Bafeta (Warren Buffett), jednog od vodećih američkih magnata koji je ključ njegovog uspeha, pokazujući na gomilu knjiga u blizini odgovorio je “Pročitajte 500 stranica dnevno svakoga dana. Tako funkcioniše znanje. Gradi se kao složena kamata. To svako može da uradi, ali garantujem da mnogi od vas to neće učiniti.” Bafet je u početku “građenja” svoje karijere investitora išao čak i u ekstreme čitajući dnevno i po 600 do 1.000 stranica. On je samo jedan od mnogih vrhunskih lidera u biznisu koji su učinili čitanje sastavnim delom svog svakodnevnog života. Bil Gejts (Bill Gates) navodi da pročita minimum 50 knjiga za godinu dana. Ilon Mask (Elon Musk) kao strastveni čitalac, na pitanje kako je naučio da gradi rakete, odgovorio je “Čitajući knjige.”
Međutim uspešni ljudi su vrlo izbirljivi po pitanju štiva koje čitaju. Njihov fokus je više na tome da čitanjem nešto nauče pre nego da se samo zabave. Na vrhu njihovih lista se nalaze biografije uspešnih ljudi, zatim takozvana self-help literatura, kao i istorijske knjige. Zapravo neki od njih su prekinuli tradicionalne načine obrazovanja, kao što je recimo Stiv Jobs (Steve Jobs) koji je napustio koledž posle samo jednog semestra, ali svima je zajedničko da nikada nisu prestali da uče i da rade na svom obrazovanju, naročito kroz čitanje.
Tomas Korli (Thomas Corley), autor knjige “Dnevne navike bogatih pojedinaca” (Rich Habits: The Daily Success Habits Of Wealthy Individuals), posvetivši pet godina istraživanju svakodnevnih navika 177 osoba koje su postale milioneri, zaključio je da je posvećenost čitanju jedna od prvih razlika u odnosu na prosečnog pojedinca. Pored toga što redovno čitaju, većina uspešnih ljudi provodi manje od sat vremena dnevno uz televizor, dok recimo među onima koji se smatraju pripadnicima siromašnije populacije procenat provođenja vremena uz razne televizijske programe je mnogo viši. Korli takođe navodi i da samo oko 6% bogatih gleda rijaliti programe, dok kod siromašnih taj procenat dostiže čak i 78%.
Benefiti čitanja
Pored toga što povećanje broja pročitanih knjiga može da unapredi vaše finansijsko stanje kroz novo stečeno znanje, naučno je dokazano da čitanje ima i mnogo drugih benefita. Samo neki od njih, ali vrlo značajni su i sledeći:
Poboljšanje rada mozga. Studije pokazuju da mentalna stimulacija mozga kroz redovno čitanje predstavlja značajnu prevenciju od demencije i Alchajmerove bolesti. Mozak je mišić, tako da kao i bilo koji drugi mišić u telu zahteva stimulaciju kroz vežbanje da bi ostao snažan i zdrav. Takođe dok čitamo moramo da se prisećamo stalno postavke priče, likova, njihovih karakteristika, povezujemo razne činjenice i još mnogo toga. Stimulišući mozak da se stalno priseća tokom čitanja dovodi i generalno do poboljšanja memorije. Šta više, sa svakim novim sećanjem u mozgu se formiraju nove neuronske veze i pojačavaju postojeće.
Sniženje nivoa stresa. Čitanje ima pozitivan uticaj na telo u celini i može da otkloni stres čak bolje od pričanja o problemima, šetnje ili slušanja muzike. Kroz čitanje se stiče jedan poseban model bogatog, šireg iskustva koje omogućava ljudima da promene stav o svom životu i da ga sagledaju iz nove perspektive sa potpuno drugačijim načinom razumevanja stvari koje im se dešavaju. Ljudi koji čitaju mogu lakše i bolje da donose odluke, prave planove, postavljaju prioritete što im omogućavaju upravo saznanja iz knjiga o tome da su poteškoće i prepreke neizbežan sastavni deo ljudskog života.
Pozitivno utiče na stav o zdravlju i poboljšava ga. Danas se mogu pronaći na hiljade takozvanih self-help knjiga, a mnoge od njih imaju pregršt korisnih saveta o vežbanju, dijetama, i uopšteno o zdravijem načinu života. Čitanjem ovakvih knjiga i mnogo važnije primenjujući savete možemo značajno poboljšati svoje mentalno i fizičko zdravlje. Takođe studije su pokazale da ovakve knjige snižavaju i nivo anksioznosti ili depresije motivišući ljude da poboljšaju kvalitet svog života. Pored toga, preporuka ljudima koji imaju problema sa spavanjem je da se pre odlaska u krevet relaksiraju na različite načine. Jedan od njih je da se gledanje televizije ili provođenje vremena na mobilnom telefonu pre spavanja zameni upravo čitanjem knjige. Jako svetlo od elektronskih uređaja će uticati negativno na kvalitet sna dok čitanje knjige opušta i pomaže da bolje spavamo. Po nekim istraživanjima posle samo 6 minuta čitanja dolazi do usporavanja rada srca i opuštanja mišića u telu.
Poboljšanje imaginacije i kreativnosti. Kada god čitamo neku naučnofantastičnu knjigu ona nas odvede u neki potpuno novi svet. Kako mozak pokušava da razume reči koje se javljaju u našoj glavi on stvara slike poboljšavajući našu sposobnost imaginacije. Takođe čitajući učimo nove stvari koje proširuju naše vidike i omogućavaju da sagledamo situacije u životu iz novih perspektiva i da otkrivamo nova kreativna rešenja za izazove koji se nalaze pred nama.
Poboljšanje komunikacijskih veština kao i veštine pisanja. Čitanje neosporno poboljšava vokabular. Posebno ako učite neki novi jezik, čitanje na tom jeziku je apsolutno neophodno da bi se znanje jezika unapredilo. Kroz čitanje se srećemo sa nekim novim rečima, frazama i načinima izražavanja. Usvajanjem ovih novina prirodno se i kod samog čitaoca poboljšava njegov način izražavanja, pisanja i uopšte komunikacijskih veština. Bolja komunikacija sa drugima dovodi do poboljšanja u odnosima, povećanja samopouzdanja, samim tim i do mogućnosti napretka na poslu ili u toku studija i generalno u životu.
Razvija veštine kritičkog mišljenja. Knjige iz žanrova trilera i misterije izoštravaju ljudski um. Kritičko mišljenje je posebno važno u donošenju svakodnevnih odluka. Takođe knjige nam pomažu da bolje pravimo razliku između dobrih i loših ideja. Kroz pročitano dobijamo informacije o različitim pristupima životnim situacijama i problemima i kroz iskustva drugih možemo brže da otkrijemo šta je funkcionisalo a šta nije, što pozitivno utiče na donošenje boljih odluka u životu.
Poboljšava fokus i koncentraciju. Ljudska pažnja je u toku dana na udaru različitih stimulansa iz okoline. Ljudi imaju tendenciju da rasipaju pažnju deleći vreme između posla, proveravanja mejlova i komuniciranja preko različitih društvenih mreža. Ovakav multi-tasking zapravo dovodi do povećanja nivoa stresa i smanjenja produktivnosti. Dok čitamo knjigu sva naša pažnja je fokusirana na ono što čitamo. Oči i misli su usmerene na detalje štiva koje čitamo, što može značajno da poboljša našu sposobnost fokusiranja i usmeravanja pažnje na jednu stvar u kasnijim svakodnevnim aktivnostima. Istraživanja pokazuju da samo 20 minuta čitanja dnevno može značajno da poboljša ove veštine. Čitanje stimuliše mozak da razmišlja i procesuira informacije na način na koji recimo gledanje televizije ne može. Tokom čitanja mozak ulaže određeni napor da pročita napisano, shvati značenje, stvori slike i mišljenje o onome što je pročitano. Gledanje televizije je mnogo pasivnija radnja koja ne zahteva mnogo fokusa ni koncentracije, gde se obično slike smenjuju brzo, uz mnogo akcije i mozak se ne zadržava previše na detaljima.
Poboljšava motivaciju. Čitanjem inspirativnih knjiga, naročito o životnim iskustvima drugih ljudi možemo značajno da promenimo način na koji gledamo sebe i svet oko nas. Čitanjem dobrih autobiografija dobijamo potrebno ohrabrenje kao i dobre savete na putu ostvarenja sopstvenih ciljeva. Mnogi pronalaze i posebnu motivaciju u pričama drugih koji su uspeli da prevaziđu situacije slične onima u kojima se nalaze, jer im tada njihovi lični problemi više ne izgledaju tako nerešivi.
Brzo čitanje
Broj informacija koje moramo da procesuiramo u toku dana se sve više i više povećava, bilo da se radi o elektronskoj pošti i izveštajima na poslu, ili o onim na društvenim mrežama, u knjigama i magazinima kod kuće. Kada govorimo o čitanju knjiga, kvalitet čitanja je mnogo bitniji od kvantiteta, tako da broj pročitanih knjiga ne treba da bude samo po sebi cilj, već prvenstveno razumevanje onoga što je pročitano. I ako se samim redovnim čitanjem brzina može znatno poboljšati, mnogi su se bavili proučavanjem konkretnih tehnika i načina kako da unaprede ovu radnju.
Ono što je otkriveno jeste da se naše oči dok čitamo ne kreću glatko klizeći po tekstu, već ‘skaču’ od jedne tačke do sledeće, apsorbujući informaciju od jedne ili dve reči koje se nalaze između te dve tačke u isto vreme. Takođe obično dok čitamo, mi izgovaramo reči teksta u našem umu što na neki način usporava čitanje. Osim toga brzina čitanja zavisi i od toga koliko smo stvarno fokusirani na ono što čitamo ili se povremeno vraćamo na već pročitano jer su nam misli odlutale u određenom trenutku. Sve tehnike za unapređenje brzine čitanja imaju upravo za cilj da eliminišu one stvari koje nas nepotrebno usporavaju.
Jedan od načina za poboljšanje brzine čitanja jeste da se olovkom krećemo ispod teksta koji čitamo navodeći tako oči da prate vrh olovke i ne skaču po tekstu. Svesnim fokusom na čitanje brzinom kojom pomeramo olovku usmerava se pažnja na čitanje i smanjuje mogućnost razmišljanja o nekim drugim stvarima, pa će se i smanjiti potreba za vraćanjem na već pročitano. Vremenom umesto svakog reda, olovkom možemo da podvlačimo ispod svakog drugog reda, što ima za cilj da proširi naš fokus i omogući mozgu da procesuira više reči odjednom. Kako se navodi, na taj način nećemo biti u mogućnosti da izgovaramo reč po reč u našem umu što bi trebalo dodatno da poboljša brzinu čitanja.
Ovo su samo neki od načina za poboljšanje brzine čitanja, a mnogi drugi se mogu pronaći kako na internetu, tako i u mnogim knjigama napisanim na ovu temu. Jedna od najpoznatijih je knjiga engleskog autora i edukacijskog konsultanta Tonija Buzana (Tony Buzan) pod naslovom “Brzo Čitanje“. Toni je bio začetnik Mapa Uma i ekspert na polju uma i memorije i posebno se bavio brzim čitanjem. Danas postoje i kursevi svugde u svetu koji podučavaju brzo čitanje pomoću njegovih tehnika. Na sledećem linku se može videti kako Toni predstavlja šta se dešava kada pokrećemo oči bez i sa navođenjem:
I ako neki smatraju da se tehnike brzog čitanja mogu primeniti u svim oblastima, mnogi navode da ovakav način čitanja nije jednako koristan i primenljiv podjednako za sve sadržaje i teme. Kod nekih naučnih i tehničkih tekstova ili onih sa puno novih, nama nepoznatih reči i dalje je standardna brzina čitanja neophodna da bi se razumelo pročitano. Takođe ukoliko želimo da zapamtimo pročitano, tradicionalan način čitanja daje mnogo bolje rezultate. Brzo čitanje može da bude od velike koristi kada je potrebno pregledati veću količinu teksta na informativnom nivou za kratak vremenski period ili kod nekih ‘lakših’ romana. U svakom slučaju nije na odmet vežbati mozak i na ovaj način jer će to u svakom slučaju poboljšati tokom vremena njegov rad i performanse.
Mala investicija za bolji život
Posvetiti 15 minuta dnevno čitanju ne zahteva nikakav poseban napor niti oduzima mnogo vremena. Ako se tome doda činjenica da će to potencijalno poboljšati rad našeg mozga, pozitivno uticati na zdravlje, unaprediti naše kritičko razmišljanje, donošenje odluka, kreativnost, motivaciju i poboljšati naše odnose sa drugima, ovo je zapravo jedna jako mala i laka investicija koja ne bi trebalo da se zanemari.
Knjige su danas prilično pristupačne po cenama i što je još značajnije čitanje može da se obavlja u mnogim različitim situacijama kao što je dosadno čekanje u redu, dok putujemo, kada smo kod kuće ili napolju bez ikakvih dodatnih troškova. Knjige mogu da se pozajme, iznajme iz biblioteke ili kupe polovne. Takođe ukoliko nam ne drže pažnju ili trenutno nemamo vremena za njih možemo da ih ostavimo na stranu i nekada kasnije im se ponovo vratimo. Pri svemu tome njihova sadržina se ne menja i nikada ne gubi vrednost. Danas postoji toliko napisanih knjiga i verovatno da ne postoji tema koja nije pokrivena u nekoj od njih… i malo je verovatno da ne možete pronaći predmet vašeg interesovanja.
I ako uspešni ljudi tragaju prvenstveno za dodatnom edukacijom kroz knjige, ukoliko nemate “usađenu” ovu naviku, počnite sa čitanjem od petnaest minuta dnevno iz čiste zabave. Ukoliko primetite neke benefite verovatno će vam se vremenom povećati apetiti i ko zna, možda vas uvođenje ove jeftine zabave u život jednog dana lansira i u svet milionera…
a možda i unapredi vaše pisanje i podstakne vas da napišete nešto što će i drugima pomoći da promene svoje živote na bolje. Ko zna…
….
napisala Marijana Marjanović
