fbpx

Hakovanje uma

Da li bih mogao da reprogramiram svoj um? Da li bih mogao da uhakujem izvorni kod i da promenim način na koji moj um funkcioniše? Da li je postojao algoritam za ponovo uspostavljanje prvobitnog stanja? Počeo sam da tražim tehnike za ‘hakovanje uma‘ kako bih pronašao i reprogramirao probleme u mom načinu razmišljanja. Pretraživao sam udžbenike psihologije, neurologije i informatike. Utonuo sam u najnovija istraživanja. Prikupljao sam tehnike koje su osmislili najveći umovi u istoriji, od Albert Ajnštajna preko Bendžamin Frenklina do Nikole Tesle.

Moj cilj je bio da napravim formulu, skup specifičnih vežbi – stvari koje bih mogao da uradim i izmerim – koje bi omogućile da odbagujem moje problematično razmišljanje, a onda da napišem moćni novi kod koji bi moj život vinuo u uzbudljive nove orbite. Dok sam, dan za danom, praktikovao ove mentalne vežbe, otkrio sam ne samo da sam ostajao trezan, nego da je moj um bivao sve bolji. Poput onih momenata koje sam iskusio uz tehnologiju, kada se ceo moj svet proširuje, moj um se širio, a sa tim i moj život…

Ovo nije samo knjiga o prevazilaženju zavisnosti; ovo je knjiga o prevazilaženju mentalnih ograničenja. Naučićete moćne tehnike koje će vam omogućiti da ostvarite sve što zamislite, bilo da je to da smršate, da promenite navike, da započnete sopstveni posao, da nađete ljubav, ili da se obogatite. Vaš um sadrži neverovatan neiskorišćeni potencijal; spremite se da u njega zagazite.

Dobrodošli u hakovanje uma.”

~Džon Hargrejv iz knjige Hakovanje uma, zapravo Mindhacking, kako da za 21 dan izmenite svoj um zauvek. 

 

 

Ser Džon Hargrejv (John Hargrave) je duhovit čovek, a ova knjiga je fenomenalna.

Ukoliko ste pomalo geek (ili ste u braku sa nekim ko jeste!) u potrazi za zabavnim, prizemnim, super praktičnim objašnjenjem kako da popravite svoj um i dođete do onog zbog čega ste ovde, obožavaćete ovu knjigu. Džon započinje knjigu pričom o tome kako mu je zavisnost uništavala život, i vodi nas kroz sistematični proces kojim se koristio kako bi reprogramirao svoj um, usput nas snabdevajući nekim odličnim alatima koji će nam pomoći da i mi uradimo isto. On naš ume metaforički naziva kompjuterom, a nas “hakerima uma”.

Evo definicije reči “haker” kako je Džon koristi u knjizi:

Haker: Osoba koja uživa da detaljno uči o programiranju sistema i kako se proširuju njihove mogućnosti, za razliku od većine korisnika koji radije nauče samo osnovni mininimum.”

Meni zvuči kao optimizator. 🙂

Knjiga je puna Velikih Ideja, i jedva čekam da sa vama podelim svoje omiljene delove, pa stoga hajde odmah da krenemo i zabavimo se istražujući načine na koje možemo da se otarasimo umnih bagova i da optimizujemo naše programiranje!

“Radite NA svom umu, ne samo U svom umu.” ~ Džon Hargrejv

 

KONCENTRIŠITE SE KAO DŽEDAJ

 

“Jedan od najvećih izazova sa kojima se danas susrećemo je kako ojačati našu ‘odozgo-nadole‘ pažnju (naša moć da se skoncentrišemo), a da u isto vreme oslabimo našu ‘refleksnu‘ pažnju (naša tendencija da budemo rastrojeni). Stoga, razvijanje moći koncentracije sastoji se iz sledeće dve komponente: ponovno ovladavanje pažnjom tako što ćemo smanjiti smetnje, i treniranje uma uz pomoć vežbi za koncentraciju.

Ponovno ovladavanje pažnjom uključuje pravljenje spiska svih smetnji koje nas okružuju, kako bismo ih smanjili ili eliminisali. Ovo su promene u životnom stilu, obično male ali od velike važnosti, koje na posletku naprave ogromnu razliku, jer nam pomažu da svakodnevno ostanemo fokusirani.

Ponovno treniranje koncentracije uključuje određeni niz Umnih Igara koje će vam pomoći ne samo da smirite um, već i da iskoristite njegovu moć. Sa koliko uspeha ćete hakovati vaš um zavisiće isključivo od toga koliko ozbiljno ćete shvatiti ove igre, i koliko duboko ćete ih integrisati u svoj život. Sve ostalo se gradi na ovim igrama: one su vaše mentalne osnove.”

Ovo je iz jednog od prvih poglavlja koje se zove “Razviti koncentraciju kao džedaj” 🙂

 

Džon citira legendarnog psihologa Vilijam Džejmsa (William James) koji nam kaže da veština “svojevoljnog vraćanja pažnje koja luta, iznova i iznova, je osnova donošenja odluke, karaktera i volje. Obrazovanje koje bi popravilo ovo znanje bi bilo obrazovanje par ekselans.”

To zvuči kao treniranje džedajskog uma.

A, kao što je Džon primetio, učiniti da naši umovi budu jaki poput džedajskih je “najveći izazov današnjice”.

(Istraživanja se slažu.)

 

Prvi korak? Povratite svoju pažnju tako što ćete odagnati nepotrebne smetnje.

O ovome stalno pričamo.

Istraživanja su jasna: Moramo da prestanemo da seckamo svoju pažnju bespotrebnim smetnjama.

Isključivanjem push notifikacija za email, na primer, daje vam produktivnost u vrednosti od mesec dana. (Ludilo, jel da?)

 

Pirs Stil (Piers Steel) kaže to ovako u Jednačina prokrastinacije ( The Procrastination Equation ): “Evo trika koji će vas svake godine učiniti za mesec dana efikasnijim. Lako se implementira, odmah je efikasno i ne košta ništa. Prvo, uđite u svoj email. Drugo, isključite audio notifikacije i mailbox pop ups… To je to, nema trećeg koraka. Isključivanje svih email notifikacija će vas učiniti otprilike 10 posto više efikasnijim, a na godišnjem nivou to dođe mesec dana produktivnosti više. Najbolje se radi kada se duboko unesete u jedan određeni zadatak. Svaki put kada prekinete svoj tok, morate ponovo da donesete odluku da nastavite sa radom, a onda zatim je potrebno vreme da se ponovo u potpunosti unesete. Nažalost, mi smo uslovljeni da odmah odgovaramo na email-ove, reagujući na ono “ding” poput Pavlovljevih pasa. Ukoliko ne postoji bitan razlog, proveravajte svoj email onda kada vama to odgovara, u prirodnim pauzama produktivnosti.

 

Drugi korak? Ponovo istrenirajte svoju pažnju tako što ćete razvijati mišiće koncentracije.

Postoji reč za to. Zove se meditacija.

Samo, Džon ne upotrebljava tu reč. Za njega je, radije, sve jedna velika igra, i on nam kaže da moramo da igramo “Igre uma.”

Jednu verziju igre on naziva “Alien Blasters”: Sednemo i koncentrišemo se na naš dah. Kada naš um počne da luta, i misao (neizbežno) upadne, mi je upucamo našom pažnjom i onda je posmatramo dok se raspršuje dok ponovo uspostovaljamo disanje.

Svaki put kad to uradimo, mi prespajamo (reprogramiramo/hakujemo) naše umove tako da nam mišić koncentracije ojačava. Radite to svakog dana mesecima i godinama, i postaćete BAŠ dobri u vladanju svojim umom. Igranje ovih igara koncentracije je kamen temeljac ove knjige.

Mi idemo u teretanu da bismo ojačali telo. Moramo da krenemo i u umnu teretanu kako bismo ojačali naše umove.

Jedi. Kreći se. Spavaj. Koncentriši se.

Osnove našeg džedajskog treniranja.

 

P.S. Obožavam ove inspirativne reči pre Umnih igara: “Kažite sebi mentalno šta ćete da uradite, na primer, U sledećih dvadeset minuta ja ću se fokusirati na disanje, tako da bih mogao da razvijem nadljudsku koncentraciju.”

P.P.S. Džon nam kaže da treba da provedemo sat vremena eliminišuči sve smetnje u našim života. Da isključimo sve push notifikacije, da se odjavimo sa spiska nepotrebnih biltena, itd.

Šta je to što možete da uradite DANAS da biste eliminisali neke od smetnji? Načinite prvi korak, a onda se zabavite optimizujući dnevno 1%.

 

Umesto da vam konzumiranje medija bude primarna aktivnost isprekidana kratkim periodima tišine, pokušajte da načinite tišinu svojom primarnom aktivnošću koja je isprekidana samo unapred isplaniranim pauzama za razonodu poput gledanja televizije, filmova ili slušanja radija. Tišina je zlatna.” ~ Džon Hargrejv

 

“Mašta je važnija od znanja.” ~ Albert Ajnštajn

 

KAKO DA ODBAGUJETE SVOJ UM

 

“Da sumiramo: naši umovi su produkti hiljade i hiljade ponavljanih lekcija, dobrih i loših, istinitih i lažnih, ispravnih i pogrešnih. Ovo su ugravirani mentalni lupovi koji mogu biti pozitivni (Volim da vežbam) ili negativni (Nikad neću pronaći pravu ljubav). Mogu biti konstruktivni (Novac treba da trošim odgovorno) ili destruktivni (Bio bih srećniji kada bih popio piće).

Ove uobičajene misli kontrolišu naša osećanja, naše ponašanje, i konačno, naše živote. Zbog toga što su duboko usađeni kao prozivod mnogo godina iskustva i odgoja, ove petlje se teško pronalaze i identifuju. Najbolji način da odbagujete ove negativne petlje je da sagledate kvalitet svog života, odnosno, da zavirite u one bolne delove.”

 

Želite da odbagujete svoj mozak?

Onda moramo da zamenimo negativne petlje pozitivnim. Ali prvo, moramo da pronađemo bagove.

A najbolji način da se to uradi?

 

Pogledajte one delove svog života koji ne funckionišu baš na način na koji biste vi želeli. Da li je u pitanju zdravlje? Odnosi sa drugima? Novac? Karijera? Depresija? Anksioznost? Bolest zavisnosti? Koji deo vašeg života nije baš u potpunosti u vinklu? Kapirate? E, bacite se na to.

 

Koje misli imate na tu temu?

Od koje to negativne priče ste napravili petlju koju stalno ponavljate sebi?

(Beleška: Identifikacija tih misli zahteva sposobnost da se održi fokusirana pažnja. Zato je važno da idete u Umnu Teretanu i da igrate Umne Igre kao džedaj)

 

Na primer, možda vaše zdravlje nije baš najbolje, a vi govorite stvari poput, “Mrzim da vežbam.” ili “Trebalo bi da mogu da jedem štagod poželim.” ili “Nema tu mnogo šta da se uradi; jednostavno imam loše gene.” ili šta bilo. To su ti bagovi koje moramo da optimizujemo.

A koji je to kul savet koji nam Džon daje? Izdignite se iznad sebe i zamislite da razgovarate sa nekim čiju mudrost jako poštujete. Šta bi oni rekli na vaše izazove?

Dobre vesti su: Da vi već imate tu mudrost. Samo je važno da je redovno konsultujemo!

Zatim, uzmimo negativnu petlju i zamenimo je pozitivnom.

Mrzim da vežbam.” postaje “Vežbanje mi daje energiju.” ili čak (zamislite!) “Volim da vežbam!

 

Pa… Šta je vaše staro i novo?

“_________________________.” postaje “_________________________.”

Strava.

 

Treba da naučite kako da odaberete svoje misli, na isti način kao što birate odeću svakog dana. Ovo je moć koju možete da uzgajate. Ako silno želite da kontrolišete stvari u vašem životu, radite na svom umu. To je jedina stvar koju treba da kontrolišete.” ~ Elizabet Gilbert

 

hakovanje uma nastavljamo… u medjuvremenu pogledajte video.

 

………….

Izvor Brian Johnson, Optimize  i Philosopher Notes
pripremila i prevela Jelena Marković

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *