fbpx

Fantastična četvorka: lekovite gljive

Gljive su vredna i zdrava hrana koja ima malo kalorija i puno biljnih proteina; one sadrže i cink, gvožđe, vlakna, esencijalne amino kiseline, vitamine i minerale. Dugo se koriste u kineskoj tradicionalnoj medicini, kao efikasno sredstvo za poboljšanje vitalnosti i zdravlja. Gljive su i probiotici, koji jačaju telo pomažući mu da se izbori sa bolešću, održavanjem fiziološke homeostaze – balansa i prirodne otpornosti na bolesti.

Poslednjih pedeset godina, zahvaljujući nižim organizmima kao što su gljive, medicina je došla do nekoliko velikih otkrića. Između ostalog, prvi antibiotik je ekstrahovan iz gljiva, a veliki napredak je napravljen u transplantaciji organa upravo zahvaljujući leku napravljenom od gljive koja raste na domaćinu – insektima (Ciklosporin). Niži organizmi kao što su buđ, kvasac i gljive, koriste se i za proizvodnju hleba, vina, piva, sira, organskih kiselina i vitamina, uključujući i tablete vitamina C, koje takođe mogu biti proizvod gljiva.

Mnoge naučne studije o medicinskim efektima gljiva rađene su na univerzitetima i u medicinskim ustanovama, a većina studija o zdravstvenoj koristi gljiva za ljude bila je usmerena na jačanje imuniteta. Utvrđeno je da složeni šećeri u gljivama i njihovi derivati mogu da stimulišu viši nivo proizvodnje citokina (proteini koje stvara imuni sistem da bi olakšao međućelijsku komunikaciju). Upravo zato, gljive se masovno koriste kao podrška u lečenju kancera u Japanu i Kini. Ustanovljeno je da je npr. Reishi “gljiva koja jača imunitet” i ’’pokazuje inhibirajući efekat na rast tumora”.

Kada se koriste u kineskoj tradicionalnoj medicini za hronične zdravstvene probleme ili podizanje imuniteta, medicinske gljive se uvek pripremaju uz upotrebu toplote i vode, u vidu čaja ili dekokta. Medicinske gljive se ne koriste kao bio-masa u prahu, a takođe se retko pripremaju i kao tinktura.

 

Reishi

Latinski naziv Reishija je Ganoderma, što znači sjajna koža. Reishi gljive imaju crvenkasto braon kapu, oblika su pasulja i mogu da narastu i do 20 cm u prečniku; u prirodi se vezuju za drvo, posebno hrast i šljivu. Uglavnom se mogu naći u vlažnim i umerenim šumovitim oblastima Azije, Evrope, Južne Amerike i SAD-a.

Istorija upotrebe Reishi gljive, u Kini znane kao Ling Zhi, veoma je duga. U Kini i Japanu se koristi skoro 4000 godina kao opšti zdravstveni tonik i sredstvo narodne medicine koje pomaže kod srčanih problema, astme, kancera, visokog pritiska i artritisa. Pošto je u prirodi retka, nekada je smatrana neprocenjivom i mogli su da je konzumiraju samo pripadnici elite Kine i Japana. Tek osamdesetih godina prošlog veka, Japanac Shigeaki Mori uspeo je da razvije metod kultivisanja ove gljive, što ih je prvi put u istoriji pojeftinilo i učinilo široko dostupnim.

U kineskoj tradicionalnoj medicini, Reishi gljiva se nalazi u grupi lekova poznatoj kao Fu Zheng (druge dve Fu Zheng biljke su korejski ženšen i astragalus). Za ove biljke kineski herbalisti kažu da su najmoćniji eliksiri zdravlja i dugovečnosti te da povećavaju snagu. U kineskoj medicini, navodi se da Reishi povoljno deluje na meridijane srca, slezine, pluća, jetre i bubrega. Ova ’’blago topla i neutralna’’ biljka smiruje um, hrani srce, oživljava Ch’i i hrani krv; Reishi gljiva pomaže kod ublažavanja simptoma srčane slabosti i poboljšava dotok krvi u srce, te tako olakšava simptome prisutne kod angine pektoris.

Naučnici su izolovali nekoliko hemikalija iz Reishija koje imaju medicinsko delovanje: prvenstveno se radi o polisaharidima, koji pomaže telu u borbi protiv kancera i stimulišu imuni sistem olakšavajući borbu sa virusima i bakterijama. Druga supstanca, triterpen, snižava pritisak i poboljšava cirkulaciju. Reishi sadrži i sterole, koji utiču na hormone i deluju anti-histaminski, što znači da smanjuju alergijske reakcije i zapaljenske procese u telu.

U Aziji, brojne kliničke studije su pokazale da Reishi pomaže u tretiranju hepatitisa, hroničnog bronhitisa, astme i srčanih bolesti. Ova gljiva snižava krvni pritisak, holesterol, povećava broj belih krvnih zrnaca, smanjuje alergijske reakcije, blago smiruje centralni nervni sistem, opušta mišiće i ublažava efekat kofeina. Reishi deluje i analgetski (smanjuje bolove), obnavlja epitel bronhija, uspešno pomaže organizmu da se izbori sa stafilokokama, streptokokama i bacilom pneumonije. Ova je gljiva efikasan antioksidant koji pomaže u izbacivanju sluzi iz disajnih organa, poboljšava hemodinamiku koronarnih arterija i ublažava simptome angine pektoris…

Detaljno je proučavano samo pet vrsta gljive Reishi: crvena, crna, plava, žuta, i purpurna. Od svih pet vrsta, crna i crvena su se izdvojile kao najlekovitije; od ove dve, crvena Reishi najefikasnije poboljšava celokupno zdravlje i jača imuni sistem, vitalne organe i telesne funkcije. Crna Reishi (Ganoderma sinensis) široko je rasprostranjena vrsta, koja zbog manje polisaharida pokazuje nešto slabije dejstvo.

Utvrđeno je da je najbolje Reishi uzimati ujutro, na prazan stomak i uz vitamin C koji pomaže razgradnju kompleksnih polisaharida, tako da telo lakše može da ih iskoristi. Pošto se radi o gljivi koja spada u ’’superiorni lek’’, može se koristiti tokom dužeg perioda, bez sporednih efekata (američka herbalna farmakopeja je publikovala monografiju o ovoj gljivi, gde je ona svrstana u pomoćno lekovito sredstvo “Klase 1’’, što znači da je sigurna za konzumiranje). Reishi detoksikuje organizam, pomažući mu da se oslobodi otrovnih materija, zbog čega se tokom konzumiranja preporučuje uzimanje veće količine tečnosti. Može se koristiti skupa sa drugim lekovima, ali uz oprez kod transplatacije organa, zbog dejstva na imunitet.

Reishi se preporučuje kao opšti tonik za zdravlje, energiju i dugovečnost, a prepisuje se za bronhitis, hepatitis i mononukleozu, kao i za sindrom hroničnog umora i artritis. U Kini, Reishi koriste planinari da bi se izborili sa visinskom bolešću, a daje se i kao antidot kod trovanja pečurkama. Iako rezultati variraju od osobe do osobe, sa uzimanjem kvalitetnog Reishija pozitivni efekti se uobičajeno osete u intervalu od 10 dana do 2 nedelje. Značajna razlika se može ustanoviti nakon što se gljiva u kontinuitetu uzima 2 meseca.

Kod nas trenutno može da se nabavi sušena gljiva Reishi, koja se priprema tako što se 2-5 g gljive krčka u litri vode, na blagoj vatri, duže od dva sata, da bi se aktivni sastojci ekstrahovali; a pije se dva puta dnevno. Za ozbiljne zdravstvene probleme, neki herbalisti preporučuju jaku čajnu mešavinu, dobijenu kuvanjem 20 g gljive u litri vode (na isti način).

 

 

Cordyceps Sinensis

Cordyceps ili na kineskom Dong Chong Xia Cao, jeste genom gljive koja se javlja u preko 400 vrsta (uglavnom se mogu naći u Kini, Japanu, Koreji i na Tajlandu; posebno su raširene i raznolike u vlažnim tropskim predelima). Sve vrste Cordycepsa su endoparazitoidi, koji rastu uglavnom na insektima i drugim artopodima; svega nekoliko vrsta su paraziti na drugim gljivama. Ukoliko gljiva Cordyceps napadne domaćina, micelijum prodire unutra i na kraju zamenjuje tkivo domaćina. Neke vrste Cordycepsa mogu da utiču na ponašanje insekta-domaćina; naprimer Cordyceps unilateralis uzrokuje dolazak mrava koji se penju duž biljke i prikače se za nju pre nego što umru, što zatim osigurava maksimalno širenje spora sa tela gljive, koje klijaju na mrtvim telima insekata.

Izduženo telo (stroma) ove gljive je cilindrično, razgranato ili tvori složene oblike. Najpoznatija vrsta ove gljive je Cordyceps sinensis, koja se mnogo vekova koristi u tradicionalnoj kineskoj i tibetskoj medicini. Neke vrste Cordycepsa su izvori značajnih biohemikalija, kao npr. kordicepina, iz koga se dobija ciklosporin — lek koji pomaže u transplataciji organa, pošto potiskuje odgovor imunog sistema.

Cordyceps je u kineskoj tradicionalnoj medicini opisan kao: ’’slatkastog ukusa, neutralne i blago tople prirode, pogoduje meridijanima pluća i bubrega.’’ Pošto nije previše suve prirode, Cordyceps blago jača Qi and Yin tela, dok u isto vreme oživljava Yang i nadoknađuje vitalnu esenciju tela. Izvrstan je tonik za pluća i bubrege, kojim se tretiraju hronični kašalj (koji se u tkm može javljati zbog nedostatka energije u plućima ali i bubrezima) i impotencija (u tkm, javlja se zbog trošenja esencije u bubrezima i slabosti usled starenja ili hroničnih zdravstvenih tegoba).

Dong Chong Xia Cao jača imuni sistem, smanjuje posledice starenja, ublažava tugu i letargiju. Mnogi primećuju da nakon uzimanja ove gljive imaju više energije i da su bolje raspoloženi, zato što se radi o toniku koji ’’podiže’’ ceo organizam i ’’deluje povoljno i na Yin i na Yang’’. Povoljno dejstvo Cordycepsa zabeležile su mnoge generacije kineskih lekara, što je dalo osnovu savremenim istraživanjima. Na zapadu, lekovito dejstvo ove gljive istražuje se još od pedesetih godina prošlog veka, kada je primećeno da su kineski atletičari na takmičenjima pokazali veliku izdržljivost, kao i da su postavili više izuzetnih rekorda. Njihov trener je objasnio da se to dogodilo zahvaljujući ’’intenzivnom treningu i ishrani bogatoj Cordycepsom’’.

Tokom više hiljada godina, Cordyceps sinensis, ili kineski Cordyceps, bio je najpopularniji ’’tonik u vidu hrane’’ u Aziji, a krajem sedamdesetih godina, Materia Medica Institute iz Beijinga je izdao publikaciju o 10-godišnjem istraživanju ove gljive, a 1985. je razvijen metod fermentacije za komercijalnu proizvodnju Cordycepsa. 1987., kinesko ministarstvo zdravlja je odobrilo lečenje ovom gljivom, u kome je učestvovalo 1800 pacijenata obolelih od različitih bolesti. Klinička istraživanja su pokazala da Cordyceps:

  • povećava izdržljivost i fizičku snagu kod pacijenata koji pate od respiratornih i kardiovaskularnih problema
  • povećava nivoe unutarćelijskog iskorišćenja kiseonika i ATP
  • poboljšava funkciju pluća i ublažava simptome kod pacijenata koji boluju od respiratornih problema, posebno astmatičara; takođe povećava aerobni kapacitert kod zdravih starijih pacijenata
  • povećava toleranciju na hladnoću, posebno kod starijih osoba
  • poboljšava stanje kod pacijenata koji se žale na umor

U Kini, mnoge porodice u svojim kućnim apotekama imaju zalihe ove gljive, koja se uzima na prve znake prehlade i simptome gripa. Istraživanja su pokazala da trodnevno uzimanje Cordycepsa može značajno smanjiti intenzitet sluzi i kašlja, te da značajno poboljšava stanje obolelih od hroničnog bronhitisa. Efekti traju mesec dana, a lečenje bronhitisa se može nastaviti u intervalu od 3 do 6 meseci. Micelijum Cordyceps Sinensisa odličan je jačajući tonik za rekonvalescente i one sa lošom krvnom slikom, oslabljenom otpornošću respiratornog trakta i osobe podložne prehladama i gripu.

U tretiranju malignih kancera, bronhitisa, srčanih problema, tinitusa, leukemije, bolesti pluća, ciroze, hepatitisa B i dijabetesa, procenat efikasnosti Cordycepsa se kreće između 78% i 94.2% (izvori: Chinese Academy of Medical Science, Beijing College of Medicine, People’s Liberation Army Hospital, itd.; na Taiwanu Taiwan Pediatric Association, Veterans General Hospital of Taipei, itd.). Ustanovljeno je i da Cordyceps blago smiruje te da povoljno deluje na bolove u krstima i kolenima, ošamućenost i nesanicu; smatra se da može da reguliše belo pranje i mesečnicu.

Cordyceps se danas uspešno koristi u lečenju aritmije, hroničnog nefritisa i bubrežne insuficijencije. Ova gljiva je stimulant, tonik za vitalnost i dugovečnost, adaptogen koji pomaže da se reguliše pritisak i poveća opšti nivo energije i izdržljivosti. Ova se gljiva pokazala uspešnom u tretiranju spermatoreje, podržavanju funkcije jetre kod hepatitisa B, kao i zavisnosti od opijuma. Tradicionalni način upotrebe Cordycepsa u kineskoj medicini je kuvanje cele strome u pilećoj ili pačijoj supi. Preporučena doza je 4-15gr. dnevno, zavisno od problema, a preporučuje je kineski lekar.

 

Maitake

Grifola frondosa, Maitake, je džinovska gljiva, koja može dostići veličinu fudbalske lopte i koja raste više godina na istom mestu u osnovi drveća, posebno hrasta. Veoma je osetljiva na promene u okruženju, pa je nije lako uzgajati. U Japanu je poznata kao “Maitake”, što u prevodu znači ’’igrajuća pečurka.’’ U Japanu, Maitake je široko korišćena kulinarska gljiva, glavni sastojak nacionalnog jela nabe ali i važan sastojak velikog broja jela (često se priprema samo sa maslacom, u foliji). Može dostići težinu od preko 20 kilograma, zbog čega je poznata i kao ’’Kraljica gljiva’’.

Maitake je bogata mineralima (kalijum, kalcijum, magnezijum) i raznim vitaminima (B2, D2, Niacin), vlaknima i amino kiselinama. Aktivni satojak ove gljive koji poboljšava imunitet je identifikovan 80-tih, a radi se o proteinu beta glukanu. Skupa sa drugim medicinskim gljivama, Maitake se koristi za opšte poboljšanje zdravlja i vitalnosti organizma. Ova gljiva raste u severoistočnom Japanu i severnoj Americi, a u tradicionalnoj medicini je cenjena kao adaptogen, koji balansira telo i dovodi ga u normalu. Maitake se koristi za snižavanje krvnog pritiska, u borbi protiv kancera, kao i za poboljšanje funkcija imunog sistema. Istraživanja su pokazala da Maitake može da reguliše krvni pritisak, glukozu, insulin, serum i lipide jetre, te da je korisna u mršavljenju.

Maitake gljiva se posebno preporučuje u prevenciji kancera i sprečavanju nj. širenja, zato što može da aktivira ćelije ubice i podstakne proizvodnju interleukina 1.

 

Shiitake

Naziv Shiitake potiče iz japanskog jezika, gde reč “take” označava pečurku, dok se “shii” odnosi na shii drvo, kod nas poznato kao hrast. Gljiva Shiitake na otvorenom prostoru uspeva u šumama, na panjevima hrasta. Uzgajanje zahteva obilno navodnjavanje, a period žetve traje od tri do pet godina. Shiitake je najveći japanski izvozni produkt a trenutno je i najpopularnija i najviše uzgajana egzotična pečurka na svetu (10% svetske prizvodnje kultivisanih gljiva). Osim iz Japana, poznati uzgajivači ove gljive su iz Kine i Južne Koreje.

U Kini, upotreba Shiitake pečurki datira iz doba Ming Dinastije (1368.-1644.god.), kada je ova gljiva korišćena ne samo za jelo, već i kao lek za bolesti gornjih disajnih organa, slabu cirkulaciju, probleme sa jetrom, iscrpljenost i umor, kao i za pojačanje životne energije, Ch’i. Takođe se verovalo da redovna upotreba Shiitake može da spreči prerano starenje.

Kada hrana ima odličan ukus, odmah bi moglo da se posumnja da sadrži previše šećera i masti, te da nije zdrava. Ipak, u slučaju Shiitake gljive, stvari stoje drugačije: ova mesnata gljiva je delikates i osim izvrsnog ukusa pokazuje i značajna, naučno dokazana, lekovita i nutritivna svojstva (esencijalne amino kiseline u ovoj gljivi su prisutne u razmeri sličnoj proteinskom idealu za ljudsku ishranu). Shiitake karakteriše visoka nutritivna vrednost, bogatstvo amino kiselinama (izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilalanin, treonin i valin), kao i vitaminima B1, B2, B12 i mineralnim solima. Ona sadrži i provitamin ergosterol, koji se u prisustvu sunčevih zraka pretvara u vitamin D i pokazuje preventivno i isceljujuće dejstvo kod prehlada. Poslednjih dvadesetak godina, naučnici su iz Shiitake gljive izolovali mnogobrojne supstance za koje se veruje da mogu igrati značajnu ulogu u prevenciji srčanih obolenja, kancera i AIDS-a.

Lentinula edodes takođe sadrži adenin and cholin, koji su značajni u prevenciji ciroze jetre kao i vaskularne skleroze. Tirozinaza snižava krvni pritisak, a drugi izolovani sastojci smanjuju holesterol u serumu.

Prvo istraživanje delovanja gljive na tumor izveo je Tetsuro Ikekawa na Purdue University u američkoj državi Indiana, 1969., godine, skupa sa kolegama iz National Cancer Center Research Instituta iz Tokia. Istraživači su pronašli da vodeni ekstrakt Shiitake i nekoliko drugih gljiva sakupljenih u divljini, sadrži agense koji u velikoj meri sprečavaju rast ćelija tumora (72% do 92%); Ikekawa je kasnije kao ključnu supstancu identifikovao polisaharide. Za Shiitake se tvrdi da može da inhibira rast sarkoma kod belih miševa, do 97.5% uspešnosti, a kod Ehrlich karcinoma oko 80%! Izveštaj iz New England Journal of Medicine govori da je konzumiranje Shiitake kod AIDS pacijenata u ranoj fazi uticalo na poboljšanje opšteg stanja i imunološkog odgovora.

Osim što deluje anti kancerogeno, Shiitake pokazuje i pozitivno dejstvo na prehlade i grip, virusne infekcije, inkontinenciju, alergije u vezi sa agensima iz okruženja, dijabetes, visoki krvni pritisak, lošu cirkulaciju, sindrom hroničnog umora i ublažavanje efekata hemoterapije.

Naučnici su izolovali nekoliko sastojaka gljive shiitaki, koji su pokazali lekovito dejstvo. Jedan od njih je eritadenin, za koji su američki i japanski istraživači dokazali da značajno smanjuje nivo holesterola (5 do 6 pečuraka dnevno, smanjenje holesterola oko 12 procenata za nedelju dana; tokom više nedelja, nivo sniženja holesterola dostiže i preko 25%!). Određeni polisaharidi iz ovih gljiva mogu ojačati odgovor imunog sistema, a efekat je najjači odmah nakon konzumiranja. Još jedna lekovita supstanca iz ove gljive je kortinelin, koji deluje kao efikasan antibiotik širokog spektra; sulfidi iz Shiitake mogu ubiti mnoge parazite i gljivice i ublažiti ili izlečiti druge kožne probleme.

Orijentalni lekari su proučavali dejstvo Shiitake pečuraka tokom više od 2000 godina, i za to vreme su ustanovili da ova gljiva jača želudac, slezinu i pankreas. Shiitake se zato redovno prepisuje kao biljka koja jača i tonifikuje slezinu. U ovu svrhu se može koristiti i čaj, koji se pripravlja tako što se dve ili tri gljive kuvaju deset do dvadeset minuta; ovim čajem se leče problemi želuca, posebno povraćanje i loše varenje usled prejedanja ili neselektivnog uzimanja hrane. Redovno konzumiranje ove gljive u kombinaciji sa povrćem, kuvanim ječmom ili rezancima u supi, poboljšava zdravlje slezine i vitalnost debelog creva.

U kineskoj medicini, slezina je izuzetno važan organ, koji telo snabdeva sa životnom silom ili Ch’i, i poboljšava zdravlje debelog creva i pluća. Iz perspektive kineske medicine, mnogi koji imaju probleme sa konstipacijom i lošim varenjem, pate od slabosti slezine. Ovo je posebno naglašeno kod onih koji konzumiraju dosta slatkiša (oštećuju slezinu), pa stoga pate od hroničnih digestivnih problema. Premda nama izgleda da se radi o problemu debelog creva, ustvari je u pitanju slezina, koja mora da bude jaka da bi creva mogla dobro da obavljaju svoju funkciju.

Osim šećera, slezini štete i paradajz, začini i slatka vina, ukoliko se konzumiraju redovno i obilno. Shiitake, sa druge strane, podržava i jača funkciju slezine te stoga jača i varenje. Jačajući slezinu i pankreas, Shiitake (i Reishi) uravnotežuje nivo šećera i pomaže telu da bude čvršće (u tkm, slaba slezina uzrokuje prolaps organa). Snabdevajući telo energijom, Ch’i, slezina ima značajnu ulogu u održavanju opšte ravnoteže: ne samo fizičke već i emotivne i spiritualne. Ljudi koji reaguju preemotivno, ne mogu da pričaju u društvu velikih grupa ljudi, i-ili imaju problem u ispoljavanju svojih ideja, obično imaju slabu Ch’i slezine. Shiitake u kombinaciji sa mahunarkama pruža podršku našem centru, koji tada lakše može da se oporavi.

Naravno, ne treba preterivati ni sa konzumiranjem Shiitake, za koju orijentalni lekari smatraju da ima ekspanzivno dejstvo na telo (te slezina može postati pre-ekspandirana i slaba). Uravnoteženim konzumiranjem Shiitake, od dve do šest komada nedeljno, postiže se blag stimulišući i jačajući efekat.

 

Minijaturni, ali celoviti eko-sistem

U Japanu, tokom poslednjih dvadeset godina, proučavano je preko stotinu različitih vrsta gljiva; tri komponente ekstrahovane iz gljiva su odobrene od strane japanske državne agencije Health and Welfare Ministry. Ove tri komponente su: lentinan iz Shiitake; šizofilan iz Suehirotake; PSK iz Kawaratake gljive (PSK je u Evropi i Japanu trenutno najprodavaniji lek protiv kancera u svetu). Ilustracije radi, u Japanu svega 30% tretmana kancera uključuje hemoterapiju i hiruršku intervenciju.

Sa obzirom na to da azijska medicina na ljudski organizam gleda kao na minijaturni eko-sistem, ona traga za načinima da se povećaju čovekovi kapaciteti za balans i obnavljanje energije. Holistički pristup istočnjačke medicine usmeren je ka obogaćenju zdravlja sprečavanjem njegovog narušavanja, maksimizovanju dotoka nutrijenata poboljašanjem cirkulacije i sprečavanjem pojave fizioloških i psiholoških zastoja, koji zaprečuju skladni tok energije.

Iz drevnih kineskih medicinskih tekstova i knjiga, vidi se da su se lekari tkm bavili problemima imuniteta tokom više hiljada godina. Simptomi koji su opisani uključuju smanjeni imunitet, alergijske reakcije i auto-imuna obolenja. Efikasni tretmani propisuju upotrebu čajeva ili biljnih preparata, režim ishrane, akupunkturu i vežbanje (Ch’i Gong).

Kineske biljke se obično kombinuju u tzv. ’’formulama’’ koje pojačavaju njihovo delovanje i svojstva. Simptomi i znaci se usklađuju sa terapeutskim efektima, odražavajući određeno stanje i potrebe svakog pacijenta pojedinačno. ’’Formule’’ tkm se mogu nabaviti u vidu sušenih biljaka (kuvaju se kao čaj), kao tečni flaširani ekstrakti, u vidu kapsula, praha ili tableta. Biljke se u tkm upotrebljavaju više kao hrana nego kao lek i na takav način mogu popraviti konstitucione probleme i izlečiti šta je potrebno. I dok zapadnjačka medicina najčešće interveniše tek nakon što se pojavi kriza, istočnjačka medicina se bavi prevencijom i korigovanjem problema dok su simptomi još u ranoj fazi.

Ideja vođenja računa o prevenciji jeste ključna u tradicionalnoj kineskoj medicini. Zato neki Kinezi za doručak piju čaj od ginsenga ili cordycepsa, za ručak konzumiraju pileću supu sa astragalusom, dok za večeru prže Shiitake pečurke. Mnogi Kinezi redovno idu na akupunkturu, da bi održali zdravlje svog imunog sistema i ’’balansirali energije’’.

Dva pristupa nisu suprotna jedan drugom; zapadna medicina je potrebna, posebno kod akutnih problema, dok je istočnjačka medicina tu da nam popravi i sačuva zdravlje na dugoročnoj osnovi.

 

…………

 

Priredila: Snežana Tufegdžić

Autor tektsa je majstor klasičnog Feng Shuija, koja ima svoj blog na adresi www.classicalyfengshuied.blogspot.com
Ona nije lekar kineske medicine i ne prepisuje lekove. Više o kineskoj medicini, na site-u www.medicinaplus.co.rs
Photo by Timothy Dykes on Unsplash

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *