fbpx

11 saveta za one koji bi da napišu knjigu

Kada konačno jednom sednete i počnete da pišete srešćete se sa mnogim zamkama. Biće uspona i padova. Fascinacije i frustracije i odvojeno i zajedno. Evo par “saveta“ koji mogu da vam pomognu za sada. A za sve ostalo, prijavite se kod mene na mentorship program koji traje 9 meseci.

1. pišite za sebe

Zaljubite se u ideju o tome da pišete radi sopstvenog zadovoljstva. Pišite radi sopstvenog zadovoljstva – to je najvažniji momenat kako se postaje pisac. Previše “pisaca“ brine o tome šta drugi ljudi misle o njihovom radu. Nikada nećete napisati nešto što će se svima svideti i neko će se uvek naći da kritikuje ono što napišete. No, ono što je zapravo važno je da vi volite svoj rad i da ste prisutni potpuno u tome što pišete. Da stojite iza toga.

Tako da probajte da zatvorite svoj um za prijatelje i familiju, za mišljenje izdavača, agenata i recenzenata i koncentrišite se na pisanje onoga što vas zanima. A posebno onoga što VAS uzbudjuje i radite to najbolje što umete.

Dajte sve od sebe i pustite…

2. uživajte u putovanju

Znate onu izreku da ni Rim nije izgradjen za dan a nije ni priča, knjiga niti kolekcija poezije. Za pisanje je potrebno vreme – da istražite vaše karaktere, da ih razumete u potpunosti i da razradite zaplet. Vašem pisanju je potrebno vreme da sazri. Potrebno je da pišete skice, prve ruke, potom druge, da editujete i pišete ponovo. Nekada će se desiti da ostavite sve što ste napisali sa strane, neko vreme pustite sve i radite nešto sasvim drugo, pa se vratite osveženi, sa svežim idejama. Novim pogledom. Tako da … lagano, ne žurite i ne presirajte sebe previše.

tip: razviti budistički mindfulness pristup oko vašeg pisanja može da pomogne. usporite, udahnite duboko, pogledajte kroz prozor, zagledajte se u prostor. Pišite lagano. Uživajte u osećaju kako olovka klizi po stranicama ili na zvuk vaših prstiju koji tipkaju po tastaturi. Pažljivo birajte reči koje koristite i izgovarajte ih glasno. Ne brinite o tome kako ćete da završite. Uživajte u procesu pisanja i u tome što preduzimate male korake a svi ti mali koraci se kreću ka vašem cilju.

 

3. budite precizni

Dok pišete probajte da izbegnete generalizacije. Pozivate čitaoce u svoj svet, kreirajte ga pažljivo, sa konkretnim detaljima. Likove je najbolje objasniti, definisati, prikazati onim što rade, neki mali konkretni detalji koje vi opisujete. Da li vaši likovi žive u kući, malom gradu ili velegradu, na selu, u planinama, ponudite čitaocu slikovite detalje koji će učiniti vidljivim i realnim svet o kome pišete.

Ne plašite se da obojite vaše likove i dogadjaje.
Svim bojama, i onim drečavim, jarkim.

A onda im skinite gaće.

 

4. show, don’t tell

Kada “govorite“ čitaocima kako se nešto dogodilo ili dogadjalo onda je to izjava koju bi valjalo da uzmu zdravo za gotovo. No kada im “pokazujete“ nešto, opisujete i dramatizujete, dozvoljavate čitaocima da vide sami šta se dešava i da sami stvore svoj zaključak. Time što “govorite“ ne dozvoljavate upotrebu mašte, ne učestvuju i ne uzbudjuju se previše.

Ne morate baš sve do u sitna crevca da objašnjavate. Kreirajte jasnu sliku koju čitaoci mogu da vizualizuju kao film koji im prolazi ispred očiju.

Dijalog je tu iznimka – recite čitaocima tačno šta likovi imaju da kažu.

 

5. čitajte. pročitajte ponovo. i još jednom.

Postaćete sve bolji i bolji pisac tako što čitate. I ponovo čitate i razmišljate o tome što ste pročitali. Ne plašite se uticaja dobrih pisaca, i oni su radili isto pre vas.

Čitajte različite žanrove.

Ne plašite se da eksperimentišete. Udjite u knjižaru i izaberite neke knjige koje deluju sasvim opskurno ali vas privlače. Upustite se u avanturu.

Just do it. Read.

 

6. budite otvoreni

Naravno, kao pisac valjalo bi da budete otvoreni prema svetu oko vas. Jer mi odatle prikupljamo inspiraciju. Budite radoznali pogotovo zainteresovani za ljude i zašto rade to što rade.

Kao pisac nemam više tu privilegiju da osudjujem ljude. Mogu samo da probam da ih razumem.

Pogledajte oko sebe. Posmatrajte kako se ljudi oblače, kako se kreću, kako se ponašaju. Slušajte šta govore, kakav im je rečnik, fraze koje koriste, dijalekti i o kojim temama pričaju. Uzmite u obzir šta je njihova motivacija, šta ih pokreće, koji su njihovi strahovi i nade. Postanite svesni ljudske prirode.

Fragilne ljudske prirode.

Pogledajte prirodne lepote oko sebe ali i stvari koje je čovečanstvo napravilo. Koje su boje, kakvog mirisa, teksture, kakvi su zvuci… kreirajte slike tako što ih opišete rečima.

Skupljajte stvari, objekte, slike i rekvizite koje mogu da pomognu u pisanju. Stavite sve u vašu beležnicu. Prostudirajte mape i vodiče da biste pronašli ona tajna uštekana mesta u gradovima ili u prirodi. Razvijte sluh i čula za neobične lokacije.

Ništa nije previše glupo, trivijalno ili nebitno za vas.

 

7. učite od drugih

Možete učiti i od pisaca početnika. Slušajte njihov rad i zapišite, primetite koje greške i vi pravite. Šta komunicira a šta ne komunicira dobro. Kako da oblikujete pisanje još bolje, scene, izbacite delove koji ne zvuče istinito. Izbacite scene ili delove koji su predugi i koji ne daju dovoljno informacija.

Učite i od objavljenih autora. Čitajte članke o tome kako pisci rade. Poslušajte intervjue autora na televiziji, radiju ili ako možete uživo još bolje.

 

8. pišite i ispravljajte usput

Zapamtite da je skiciranje tek početak. Drafting znači da pravimo glinu od koje ćemo kreirati vazu. Nikad se ne zadovoljavajte time što napišete prvi put – bodrite sebe da obogatite i još bolje razvijete svoj rad.

Pisanje je zapravo ponovno pisanje. Mnogi su nam pisci otkrili da u proseku, roman koji se objavi se prepravi jedno 20 puta.

Što više prepravljate, vaš rad će biti lakši za čitanje. Po tome kako se lako čita neko delo, možete da vidite koliko put ase prepravljalo i dopisivalo. Kada nešto čitate a nije vam potreban apsoluno nikakav napor, kao da je pisac pisao sa takvom lakoćom – kanalisao, u stvari.

Naoružajte se strpljenjem, dug je put do toga.

 

9. prihvatite odbijanje i nastavite uzdignute glave

Ima jedna odlična vežba – probajte da skupljate ne. U toku dana da skupite “5 ne“ odgovora. Da ste konkretno nešto tražili i da su vam ljudi odgovorili sa “ne“. Ideja je, daklem da vas odbiju – treba da vam kažu “ne“. Ko skupi “5ne“ pobedio je 🙂 Probajte, pitajte i tražite, videćete vremenom da uopšte nije tako lako dobiti “ne“ kao odgovor ali ćete se u medjuvremenu ohrabriti da pitate bez straha od odbijanja. Da, da ovo funkcioniše i u muško ženskim relacijama. Superseksi vežba!

Kada počnete da nudite svoj rad izdavačima ili urednicima, očekujte i odbijanja. Prihvatite to i ne dramite mnogo oko odbijanja. Tek ste počeli. Retko kad nečiju knjigu prihvate odmah iz prve. Ali dešava se i to.

Možda ništa nije realno ali je sve moguće!

 

10. ne odustajte, zabavljajte se

Ako želite da budete pisac, pišite. Ne odustajte zato špto niste uspešni. Nikad ne znate šta može da se desi kasnije ili čak nakon vaše smrti. Neki istoričar možda otkrije vaše dnevnike i napravi odličan pregled 21. veka. Neka pesma može odjednom da se nadje kod nekog muzičara i eto vas pod reflektorima.

Ne srdite se. Nekad život nije fer.

Keep going. Živite sa nadom i zato je važno da vi sami uživate u tome što radite, jer ako tražite zadovoljstvo ili potvrdu od drugih, onda pisanje nema smisla.
It is your job to live happily ever after.

 

Nakon što završite jednu knjigu, počnite nešto novo. Nastavite taj tok, kad ste već ušli u flow state of mind, dolaziće vam razne ideje, zapišite ih… zapišite ih sve, nastavite taj “dobar osećaj“ dokle god da traje. Ne morate da završite, ali započnite. Kad ne ide dalje, stavite stvari za strane i zapamtite da mnogi pisci imaju 2 do 3 rukopisa ili grube skice ispod kreveta. Dobro deder, u kompjuteru ili negde na salvetama, u notesima, na papirima…

It is your job to live happily ever after.

 

11. da li da stavim svoj lik na korice?

Često se pitaju oni koji napišu knjigu i vreme je već da je objave. Nije nikakva novost da mi živimo u narcističkom društvu no kao neko ko je stavljao sebe na korice, mogu vam odmah reći da je bolje ne. Danas izdavači vole da objavljuju autore, tj već poznate likove, takozvane selebritije jer je to marketinški potencijal knjige i tu nema mnogo rizika, naravno da će knjiga voditeljke sa televizije da se prodaje bolje od nekog ko se tek pojavio u javnosti. Naravno da će knjiga reditelja svetskog glasa da ima bolju promociju i bolju poziciju u knjižarama. Naravno da će tajkun, krimos ili neko iz žute štampe, sveta podzemlja i tabloida da vibrira više pred očima javnosti, to i dalje ne znači da je knjiga dobra niti da je neminovno loša, a pogotovo vas ipak ne treba da spreči da ne objavite svoju knjigu.

I krenete u svoju avanturu.

Ali ti si stavila sebe na korice?

Da, ali Lovemarks i I AM Love su više ilustracije ne portret. I čitav serijal o zbunjenosti ima priču i na koricama. Tek u trećem delu se lupam po glavi i vidi se lice. No, jedva čekam nova izdanja da promenimo korice. Stvarno.

Naravno, ima još korisnih saveta no ne volim da budem teta saveta ali volim broj 11 pa ćemo se zaustaviti ovde, potom napišem sledećih 11, pa opet i opet… do nekog cool broja.

 

Udji u kolo i igraj

Imam jednu vežbu za devojke, žene, muškarce koji vremenom postanu toliko izbirljivi i nedodirljivi, zapravo uplašeni od drugih, sveta, javnosti da ne smeju ni da pokušaju da nekome pridju ili da izadju na sastanak. Ili božemesačuvaj da imaju samo seks seksa radi, čitaj sopstvenog uživanja, jer to moraju da budu munje gromovi, fanfare, magija i sve da bude savršeno, sa zalaskom sunca, prosidbom i venčanjem na Baliju. To se dragi moji zove perfekcionizam u praksi. Čekaju tako godinama i taj savršeni momenat, taj spark, magic nikako da se pojavi jer svakome nešto fali od nas Zemljana. Svakome nadju manu, dlaku u jajetu, malom k i dlaka smeta, znate to sve … Onda nekako dodju do mene pa ih nateram da udju u kolo sa prvim koji naidje… Ju, bože, pa kako ću, nisam spremna, čekam znak od Univerzuma …

Aha, to smo već radili, čekaćemo tako zauvek, Univerzum voli brzinu i akciju, krećemo odmah.
Prvi koji naidje ili prva koja naidje, pošalji piće, pozovi na kafu, odmah akcija.

Nema veze kako bude, samo da probijemo čekanje, ovu vežbu zovemo get on a horse sa strancima, ovi na engleskom to razumeju bolje a za nas važi – uhvati se u kolo i igraj! Jednom kad si već u kolu, kolo te samo povede, počeće i drugi ljudi da ulaze pored tebe, oko tebe, ovi koji su unutra će ti se obradovati i malo kasnije – već igraš okružena ljudima, učiš nove korake, upoznaješ nove ljude. Kundalini rising, nema bolje vežbe od mrdanja kukovima. Muzika te ponese, radost postane stalno stanje a ne čekanje. I neće te biti strah posle par odigranih, i da neko kolo i sama povedeš. Znaš da igraš, videla si da nije strašno.

Udji u kolo. Sretni ljudi plešu, ne pišu, neko mi je rekao jednom. Ma vraga, i plešu i pišu.
Ovo je metafora, shvatili smo, jel…ok.

……….

napisala Žana Poliakov
photo credits Maja Vujić za soulfood.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *