Naš mozak je programiran da želi više, objašnjava John Naish, ali mi moramo da naučimo kako da isključimo taj instinkt da bi živeli bogatijim životom.
Očekivana životna dob za muškarce na zapadu je 80, a za žene 82 godine. Izračunajte koliko vam je još godina preostalo, a potom ih pretvorite u sate. Kako bi to vreme korisno potrošili? Radite više sati nego što je zaista potrebno, da bi zaradili više novca nego što vam je ptrebno, da bi kupili više stvari koje vam nisu potrebne?
Svima nama je poznata ova vrsta moranja. Kupujemo nevažne stvari, trošimo sate i sate surfujući na netu, previše radimo i jurimo za važnim i nevažnim ciljevima. Zatim se osetimo iscrpljenim ili prepunim, a potom grdimo sami sebe jer osetimo da nam nešto nedostaje. Ovo suludo gonjenje naruši nam zdravlje, umori, ugoji, naljuti i napravi nam dugove.
Ja sam ovaj paradoks prvi put primetio pre desetak godina kada sam se pridružio svetu korisnika mobilnih telefona. Ubrzo sam shvatio da sam, umesto da se osećam oslobođenim, postao opsednut nametljivim potrebama posla. i nije izgledalo kao neka prednost. Shvatio sam da me je sve jača i jača plima društvenih očekivanja izula iz cipela. Koja je to sila koja nas tera da se obavezujemo na težnju ka još više stvari, informacija, posla, prestiža, ka još više svega? Ja sam sasvim dovoljno postigao u svom životu da bi obezbedio svoju satisfakciju.
Nivoi sreće
Sada imamo više nego što smo ikada imali – i opet nismo srećni. BBC-jeva istraživanja nivoa nacionalne sreće otkrivaju da dok je više od polovine nas reklo da je veoma srećno u 1957oj, samo je 36 procenata onih koji to tvrde i danas. Ali uprkos rastućem nezadovoljstvu, mi kompulsivno i dalje težimo za još. Istraživanja pokazuju da osećanje užurbanosti, osećanje napetosti, koje osećamo pri pogledu na dizajnerske brendove, čak i pri pogledu na poznate, su samo neki od stimulansa koji čine da se naši mozgovi prešaltuju na glupavo žestok ‘daj – još’ model. Skorašnja studiranja mozga otkrivaju zašto: u pitanju je primitivni mozak koji smo evoluirali između 130,000 i 200,000 godina ranije. To nas je spustilo sa drveća, vodilo preko zemlje kroz ledena doba i gladovanja, tako što nam je govorilo da uzimamo još i još svega kada god je to moguće. Konačno, ovo je pokazalo, veoma uspešno, da smo preskočili milenijum duge nestašice do jedinstvene obilnosti. Sada imamo sve materijalno što nam je potrebno da bi bili zadovoljni – izuzev dugmeta za isključivanje. Instinkt koji kaže – Dovoljno, prekini da težiš i počni da ceniš.
Postoji niz strategija koje možemo da primenimo da bi se odupreli od današnjeg – hteti još, biti više pod presijom. Reći ‘dosta’ ne znači lutkice i krpice ili samo-odricanje. To je način otvaranje dragocenog prostora za osećanje bogatstva koje nas danas okružuje. To je meni i mojoj ženi omogućilo da provedemo sate u šetnji, zdravoj ishrani, razgovoru – dakle aktivnostima koje klinički dokazano, pojačavaju duhovnost, učvršćuju veze i produžavaju život.
Ljudskom mozgu treba prostor da bi razmišljao, treba mu jednostavno da bude hranilac kreativnosti koju iziskuje moderan život. Reći ‘dosta’ takođe dobro utiče i na džep. Ako trošite samo na ono što vam je dovoljno, lakše je raditi i zaraditi dovoljno što će osloboditi život od sveta u kome se samo zarađuje i troši. Ipak, put koji se naziva dovoljno, može dovesti do ‘još’, što je svojevrsni paradoks.
Previše… stvari
Mi smo vezani za nepotrebna kupovanja. MRI analiza pokazuje lučenje hemijskog dopamina kada ugledamo proizvod i počnemo da razmišljamo o kupovini istog. Ali samo predosećaj oslobađa dopamine. Pošto se zaključi kupovina, u minuti se desi isparavanje, tako da se subotnja prepodnevna spontana kupovina trezveno vraća sledećeg utorka.
Mnogo toga se ne vraća: ‘Ja se uvek rastužim kada god vidim garažu mojih roditelja’, kaže Milica, 36 godina. ‘Sve u toj garaži je prisutno toliko dugo da imate osećaj kao da je sraslo sa prostorom i deluje depresivno’.
Jedna studija studenata sa američkog koledža je dokazala da ono što tera ljude da nagomilavaju stvari je u stvari anksioznost. Ali, dok je ova karakteristika održavala ljude u životu pre mnogo vekova, danas jednostavno vodi u zbrku i rasipanje.
Oprezno šopingovanje
Moramo se osloboditi iluzije da smo pravi vlasnici stvari koje posedujemo. Vreme je da naučimo da vrednujemo samoodmerenost i počnemo da štitimo buduće generacije nekupovinom svega što postoji na Zemlji u jednom cugu. ‘Nekada sam hranu kupovala bez ikakvog razmišljanja’, kaže Jelena, 31 godina. ‘Sada i te kako razmišljam o tome šta kupujem i kakav to uticaj ima na nas. Trudim se da to bude lokalna hrana, takođe i sezonska, po mogućstvu ne upakovana fabrički’.
Izbegavanje tuđeg uticaja
Vodite računa sa kime šopingujete. Tri studije, u kojima je učestvovalo na stotine kupaca, su pokazale da se u prisustvu prijatelja , pa čak i nepoznatih ljudi, uplašimo da ćemo delovati jeftino – ali kupićemo mali broj stvari ukoliko su prisutni članovi porodice.
Previše informacija
KADA SMO ZBUNJENI ili zabrinuti onim što smo naučili, to nas samo tera da učimo još više. Problem je u tome što tada informacije više nisu bezazlena besplatna dobra. Nešto poput alkoholičara, to kreira zavisnost kada se pretera. Mi dnevno vidimo više od 3,500 poruka koje nešto prodaju. Prošle godine poslato je više od šest triliona poslovnih e-mail-ova. To je potpuno zbunjujuće, a ponekad i zastrašujuće. Na kraju ćete se pitati da li je zaista sendvič sa slaninom kancerogen. Potraga za jednom a zlatnom činjenicom koja će isčistiti naše živote neće uroditi plodom. Naučite da izgradite i zaštitite mentalni zeleni kaiš tako što ćete se s vremena na vreme odmoriti od informacija. Čak se i Bil Gates odmara od kompjutera dve nedelje godišnje.
Izaberite lokalne informacije
Naše drevno ‘moram da znam’ postalo je nezajažljivo znanja što nas drži prikovane za vesti 24 sata. Umesto toga, četovanje sa lokalnim stanovništvom nam uliva sigurnost i izgrađuje prave komšijske odnose. Takođe čini i da se dobro osećamo. Istraživanja BBC-ja su otkrila da 43% nas misli kako je naše okruženje manje društveno nego što je to slučaj u prethodnoj dekadi. Šestoro od desetoro nas komunicira sa petoro, pa čak i manje, prijatelja nedeljno. Uključite se u lokalne vesti tako što ćete komunicirati sa ljudima oko vas.
Racionalizujte vaše medije
Čak i da vam je životni vek 250 godina, nećete uspeti da pročitate sve knjige, pogledate sve kanale ili prođete kroz sve sajtove. I ne pokušavajte. Ja sam odredio dnevni limit konzumiranja TV-a i radija. Pa i kompjutera, iako je computer science moja profesionalna teritorija. To znači da sam morao pažljivo da izaberem šta ću gledati i slušati, a što mi je opet dalo mogućnost da dobijem mnogo slobodnog vremena.
PREVIŠE MOGUĆNOSTI
Nemci imaju jednu izreku: ‘die Qual der Wahl’ – Tortura izbora. Bez obzira što nas može privući niz mogućnosti, to nas lako može odneti u jadno zbunjujuće stanje. Jedna od studija na temu koji mobilni telefon kupiti, saopštava nam da su tri modela jednog proizvođača potpuno adekvatna za odabir, dok više od sedam nas uznemiri. Obećanje beskonačnog izbora pothranjuje jednu celu kulturu neobaveznosti. Marketinške kompanije nas ohrabruju da verujemo da bez obzira ko smo ili čime se bavimo, iza ugla nas uvek čeka nešto bolje. To čini da je naše društvo u rastućem osećaju fobije prema obavezama. Procenjeno je da je dva miliona britanaca danas definisano kao LAT-ovci (Living Apart Together – Živeti odvojeno u zajednici) – parovi koji čak ni ulaz u kuću ne dele. Zatim tu su Yappies (Young Experimenting Perfection Seekers – Mladi u konstantnoj potrazi za perfekcijom) brzorastuća socijalna grupa koja je od strane ustanova za istraživanja socijalnih pitanja okarakterisana kao skup ljudi koji se nigde ne pronalaze, ali se ponašaju kao Bogom dani, zaključani u sobi punoj činija sa čokolinom.
Probajte šestomesečni test
Često gubimo smisao za perspektivu kada smo suočeni sa preteranim izborima u životu. Trenutni izbori se čine neprikladnim, a njihova dostupnost vodi ka uvećanju značaja. Pitajte se za šest meseci ‘da li je baš taj izbor sada bitan?’ Ako nije, čemu agonija.
Pismo ili glava?
Ako ste zaglavljeni između dve opcije, bacite novčić. Odgovor ne leži u rezultatu bacanja, već u vašoj reakciji na to. Ako vam je srce podleglo ili pomislite za sebe ‘ok, najbolji rezultat u tri bacanja’, tada ste otkrili vašu tajnu karakteristiku.
…………
pripremio Richard Streitfelder
photo credits Unsplash
